Nova iskra

Вашим /шма. Ну тај етар испуњује сваки простор, цео свет и цо.п '.-инн-ну. Вбог те Финоће продире он кроа сваки предмет па и кроз најчвршћа тела која су скроз шупљикава, ма да ми те шупљике нисмо у стању пи смотрити, јер су и сувише мајушне. Он продире кроз тела од прилике онако као што ветар продире кроз лишће на дрвећу. Дође ли тај етар буди којим узроком у извесио стање треперења — тада га очима опажамо у облику свотлоснога зрака, као год што слично томе опажамо ушима треперење ваздуха као звук. Можете ли схватити ужасиу брзину треперења светлосног зрака кад вам кажем да се то кретање преноси у простору по 300 хиљада километара у једној секунди времена? Још мање можемо себи представити ону тајанствсну брзину, којом трепере таласи етрови, кад на пр. у појави црвено светлости свака чесгица етра направи у једној секупди времена но 395 билијона тадаса, у плавој светлости тај је број таласа још мпого већи, а највећи у љубичастој. У самој ствари, наше око види та брза таласања само није у стању да ту разабере покрет, већ то опажа као бојену светлосг! Таласи тога покрета нису онако велики и видни као таласи на води, већ су на против врло ситни: 133 '/з таласа црвене светлости, поредани у продужењу један до другога чине једаи цео •— милиметар! Таласи код плавих и љубичасгих зракова још су ситнији. Узрок разној боји светлости јесте у величини и брзини треперења етрових таласа. У зраку Сунчеве светлости помешани су различити таласи треперења етра а има се начина, да се они одвоје сваки по својој величини и брзини. То је средство у стакленој призми. Кад се светлосни зрак пропусти кроз призму, добија сс с друге стране бојена паитљика од низа дугипих боја (т. зв. спектар). У том низу светлосних боја и нианса гледа наше око одсјај знакова стварнога света, природе. То се односи само на онај доо природних појава, за које смо ми у стању дознати чулом вида. Али то чуло није у стању да опази и све друге светлосне зракове већ је својим склопом упућено само на један мали, ограничеии део појава, док му је други део тих појава потпуно ускраћен. Из овога већ со може видети, да постоји и новидљива светлост. Кад се бојена пантљика, добивена сгакленом призмом (спектар) изближе испитује, види со да је састављена од низа познатих дугиних боја, које су ограиичене с једне страие црвепим, а с друге љубичасгим бојеним зрацима. Ну Физичари су доказали, да има још по један светлосии део и испод црвених и иза љубичасгих зракова спектара. То светлоене зраке нагае окО не може више опажати, али се они ипак оболодањују у разноликим физичким и хемиским појавама, а разликују се од видљивих светлосних зракова само тиме што Је брзина етрових треперења или сувише иезнатна (испод црвене бојо) или велика (изнад љубичасто) те не могу никакав утисак учинити на наше око. Да би пак могли прићи објашњењу некојих по све чудноватих открића, учињсиих на пољу особите природе светлости, морају се читаоци прегходно упознати са једним интересантним елементом, који је назват селен, а пронашао га шведски хемичар Берцелијус. То је мрка, лака материја, који се топи при умереној топлоти, а при хлађењу кристалише. Између других особина, селен се одликује и тиме што је још електрични спроводник, то значи, да он чини јак отпор електричној струји, кад се она кроза њ пропушта.

Американски електричар Мај (Мау) пронашао је, да тај отпор бива слабији, кад се селен изложи светлосном зраку, и то у толико више, у колико је јаче осветљење. Отпор пак тај постаје јачи, чим се удеси да струја у мраку утиче на селен. На овој јо особини саградио свој Фотометар (справу за мерење јачине светлости) Вернер Сименс у Берлину. Пошто јо око врло иеподосио за оцењивање светлосних извора, пронашао је он инструменат, састављен од једне олектричне батерије, у чијој је спроводној жици уметнут комадић селена и једна магнетиа игла, која својим скретањем показује јачину електричне струје. Према томе, да ли је селен јаче или слабије осветљен, мења се и његова подобност за спровођење елоктрицитета, па дакле и јачина саме сгрује а с тим и положај магнетне игле, спомоћу које се одмах може прочитати степен јачине светлости, као год што се степен температуре чита на термометру. Још иптересантнија открића са селеном учинио је американски проиалазач проФесор Грахам Бел. Он је нашао, да је селонова особина променл>ивости електричне спроводиости под утицајем светлости и мрака — сасвим тронутна појава. Тако је Бел дошао на мисао, да оне нагле промене електричне струје при брзој измеии свотлости и мрака, учини да се могу чути помоћу телеФОна, па је и успео у томе. Пред комадићем солена, који је био придодат спроводној агици из једне електрично батерије, утврдио је штит који се могао окретати, а чији је обод пробушен. Кад се пусти светлост на пробушеии обод штита, па со овај стане окретати, онда је селен био изложен наглој промени светлости и мрака. У тој прилици чуо се јасан тон на телеФОну, који је био спојен са тим апаратом. Тон је био у толико виши и јачи у колико се штит брже окретао. То откриће готово невероватног Факта, да се спомоћу свотлости могу добити тонови, довело је до још чудиоватијих опажања. Прво је на основу тога открића Бел пронашао апарат за говор иомоћу светлоети — фотофон. И раније се служило свотлосним зраком као средством за споразум на даљину у случајевима где није било могуће поставити електрични снроводник. Нарочито су се том светлосном телегра®ијом служили Енглези у својим колонијским ратовима, па и сада у бурском рату. У тој се прилици употребљава издубено огледало, сломоћу којег се дуже и краће трајање светлости шаљо на даљину, те се тако могу знацима азбуке, састављене од тачака и пауза као што је у Морзеовој телегра®ији, саопштавати речи и реченице. Оасвим је то друкче са Боловим апаратом, са којим со успело спровости на даљину изговороие речи, као и са телеФоном, а помоћу светлосног зрака. То бива на овај иачин: Онај који говори има ловак за уста (као и код телеФона); доњи отвор тога левка има мало у поље окренуто огледалце од врло Фине и танке плочице, које тај отвор и затвора. Кад се светлост са каквог јаког светлосног извора (с велике петролејске лампе и т. д.) пусти кроз сочиво на огледалце па се у уски левак говори, онда огледалце стане треперити и то према звуку изговорених речи, те тако постаје при тим наглим узастопним променама краће и дуже светлуцање, као светлосне вариице. Те варнице скунљају се другим једпим сочивом и шаљу у даљину ка другој стацији гдо падају у издубено оглодало, у чијој со сродини находи комадић селена, који добивону варницу у телеФону, спојеном са електричном струјом претвара у тонове, који понављају речи изговорене у прзој стацији, онако исто као што то бива и код