Nova iskra

X Р 0 н И К А

Светлост будућности Ма колшсо да је усавршено данашње осветљсње, инак модерни човек све вигае захтсва; наш нервозни век хоће да ради и ужива, да откида од вечности што више времена и да га нреобрати у вредности; с тога се тражи сваким даном све боље, јевтипије и здравије осветљење. На петродејску лампу гдеда се већ као на преживелу старудију, и ако је усавршена у облику петродејске сијалице; осветљење светљивим гасом, и ако је знатно појачано Ауеровим сијалицама, а још више у т. зв. милениској светлости 1 ) у многом ногледује неподесно и ноздраво; ацетилен, нови такмац светљива гаса, јога има опасних особина; па и саме електричне сијалице и лампе са електричним луком нису без замерака, нри свем том што их је у новије време нро#. Нернст усавршио. 2 ) Пагата хоће овај век својом неутољивом жеђу за светлогаћу? Он тражи светлост која не замара око, која не нолази из једног средигата, дражећи видни живац, он хоће светлост приближну днсвној, разасутој светлости сунчевој, светлост благу, меку, угодну за живчани систем, светлост без досадних топлотних зракова — он тражи хладну светлост, која ће само да светли, а не и да загрева. На нољу технике осветљења сва је нрилика да ће електрика најзад да иобеди. Учињени су, истина, у новије време покугааји, да се и органска светлост употреби; про<х>. Дибоа (Би1зо18) из Љшнског университета проучио је са великим маром Фотобациле и добио т. зв. „живу светлост", произведену физиолошким процесима, која је на носледњој Нариској изложби нарочиту пажњу изазивала. У вези са овим питањима проучаване су у последње време, са новим интересом, појаве ФОСФоресценце, које веома подсећају на меку месечеву светлост. Ну ипак су све то само покушаји у повоју; последњу реч у пословима осветљења позванаје да кал№ електрика, та владарица нагаих дана. Електротехника је знатно коракнула унанред, од како је Физичар Херц огледима доказао да има слободних електричних таласа који се простиру етром; на овом открићу засновали су Маркони и Попов телеграФију без жица; из Херцових огледа развило се у Физичара уверење, да се дуги електрични таласи могу претворити у кратке светлосне таласе, те је настао обрт и на пољу електричног осветљења. Еао два имена, чији носиоци обећавају да обдаре овај век новом светлогаћу, истичу се Мак Мор и нага Тесла, који преко Америке расипа у свет зраке свога генијалног ума. Проналазак Моров (Мас РегЈап Мооге), т. зв. вакумсветлост, оснива се на светлосним појавама у Гајслеровим цевима. Као гато је познато, у овима се изазивају дивне светлосне појаве услед електричиог испражњивања у цевима са разређеним гасокима. И код Морова апарата главни је део светилнице провидна, стаклена цев са разређеним гасом, у којој се изазива ФосФорисава свстлост. Њени крајеви превучени су металном бојом ради везе са електричном струјом. Овде је потребна електро-моторна снага са кратком таласном дужином, а то се ностизава моменталним, веома учестаним прекидањем електричне струје. Мор је ставио прекидач струје („вакуумвибратор") у једну стаклену, безваздугану цев, према којој лежи електромагнет.

Ј ) ((Милениска светлост^ је збивен гас за осветљење, поникла услед утакмице са електричном светлости; један пламен ове светлости — веле — може да замени 5 — 6 сијалица (ХЈтзсћаи 1902. бр. 4.). 2 ) У данашњим електричним лампама електрика се двојако употребљава за осветљење: у облику лучне и сијаличне светлости. Код ел. лука иде сгруја у виду светлосног моста између два угљена нрута, а у сијалицама она загрева до белог усијања угљене кончиће. Код Нернстове ел. сијалице усија се прутић од магнезијева оксида. П. М. И.

Морова светлост је веома блага, разликује се од свих других вегатачких извора светлости, а највигае подсећа на дифузну, дневну светлост. У ње је веома незнатна нроизводња топлоте, тако да се може назвати хладном светлошћу. Кад се има на уму, да данашњи наши извори светлости преобраћају око 95°/ 0 употребљене енергије у топлоту, а само 5% У светлост — ради чега их је Тесла назвао варварскима — онда се може оценити значај проналаска Морова, у чијим се испрааЈњеним цевима већи део електричне енергије претвара у светлост. Први огледи да се ова нова светлост у већем размеру практично употреби, учињени су, после дугих, мучних претходних радова, маја 1898. год. у Њујорку, на тадашњој електричној изложби, у једној црквици нарочито за то саграђеној.*) Иснражњене цеви поиамештане су у сводовима црквице и спојене са извором електрике; прекидачје извршивао 52800 прекида струје у минути. Сва црквица засја од једном веома благом, мађиском светлости, тако да се могло при њој ласно читати и фотограФисати. Овај начии осветљења кадар је да задовољи и естетични укус, јер се цеви светлиље могу прилагођавати архитектури онога простора који треба да буде осветљен. Још је смелија замисао нагаега Тесле, који је стекао неоспорних заслуга тим, гато је успео да претвори електричне таласе непосредно у светдосна треперења. Његови огледи су сјајна потврда Херцова открића, да се електрика и светлост само квантитативно разликују, да се електрика простире у простору и без спроводника, сдободно, у дугим таласима. Главна одлика Теслиних огледа су наизменичне струје високе учестаности 1 ). Смишљеним поступцима добивају се ове т. зв. Теслине струје, које спајају са огромним бројем измена ванредну висину напона. Своју светлост дочара Тесла слободно у нростору, без видне снроводне везе са извором снаге. Као идеал осветљења сматра Тесла, да се подесне светиљке ставе на које бидо место и ту да засијају, а да се не морају ради тога нарочито везивати жицом. Ово је Тесла и остварио. Помоћу нарочитих справа трансФорматора и осцидатора —■ Тесда изазива динамоелектрична треперења која, гаирећи се сдободно у простору, нроизводе тако поље снаге, у чијем домагаају јасно засветде, без спроводника, електричне ламне, сијалице, Гајсдерове цеви. Стаклене цеви светилнице могу се наместити где бидо, и погато се у њима не вргаи никака промена градива, могу трајати веома дуго. Вршећи огледе у Паризу са цевима од метра дужине, из којих беше исцриљен ваздух, Тесла је постигао сјајне успехе: цеви су дивно засјале целом дужином својом у електростатичкоме пољу. Дописник Ддишеге еЈес+п^ие-а" упоредио је ову појаву са „светлим мачем у руци Арханђела". Теслина светдост, која јо веома бдага и једнолика, јога је и врло здрава, јер новољно утиче на живчани прибор човечји. С тога припада Тесли всчита слава, што је открио осново за будуће осветљење. Душа ваља, требаће јога мало времена, да се Теслин проналазак усавргаи, да потпуно сазри. Кад то буде, у гато се не може сумњати, онда ће се власт човечја над природом знатно појачати; наша земља претвориће се, гато се тиче осветљења, у неку врсту вилистана. П. М. Илић

* Поред издања „Нове Искре" издада је и Новосадска књижара Браће М. Поповића Нугаићеву гааду у три чина Обичан човек. Цена је 60 потура. *) Ми1ег ЕгчЈе, 1899. № I. ^) О Теслиним огледима в. опширније у Г Б. М. Стаиојевића: Никола Тесла и његова открића, Б. 1894. —