Nova iskra
_
4
стријеке земље. У Корушкој зауетавише га једном људи и пријавише власти као јеретика. Надие! био је већ старији човек, кад се оженио духовитом девојком која премину пре вега. Снремао се баш да посети још једном своје родно место у Француској, али смрт га покоси у 76. години живота, 10. јан. 1815. — Насдие!; је написао многобројно књига и расправа на латинском, немачком, ®ранцуском и талијанском језику. Предмети су његових расправа: медицина, ботаника, Физика, монтаниетика и у опће природне науке. Приличан је и број његових етнографских и путописних дела. Најважније је његово дело опис југозападних и источних Словена, од којега је изашло 5 свезака, 1802—1805. Наставак овога рада, као и запечаћен пакет својих списа, предао је суперинтепданту галичких јеванђелика Бредецкому. Смрт Бредецкога осујетила је издање наставка о Словенима и његових животописних бележака. Књига Фортисова „ ӣ১10" и Надие1;-ова „А1)1)Ј1(1ип§" служила је Французу Бретону, који је издао опис Илирије (у смислу Наполеонових илирских провинција, наиме Крањске, Горишке и Градишке, Трста, Истре, једнога дела Корушке, Геке, хрватскога Приморја, и већега дела Хрватске) и Далмације, поред дела које је наниеао Са88ав: Уоуа&е рШогез^ие Ле 1' Шпе е! (1е 1а Ба1тпа1Је. Гат. 1798. М. Бретонов рад није баш савестан, јер није добро знао ни немачки а ваљда ни талијански. Њега је у којечем исправио, служећи се притом оригиналним радовима Фортиеовим и Насдие1;-овим, један анонимни писац Јапиз Раппотт, који је у збирци путописа: „М1та1л1г§'ета1(1е аиз с1ег БаМег-шк! Уб1кегкшк1е уои с1еп 8Шеп, О-еђгаисћеп, (1ег Бећепбаг!; ип<1 4'еп КозИшеп с1ег. уегвсМеЛепеп Уо1кегвсћаПеп а11ег "\УеШћеИе; тИ БаМзсћаПз-ипс! 81;ас11;ерговрескеп, Ап81сћ1еп уоп Га11а81еп, ип(1 АћММип^еп апс1егег тегкмигсН^ег Вепктаћзг с1ег аИегеи шк1 пеигеп Ваикипа! ићегћаир!;. Масћ с1ет 1тап20818сћеи <1еи1;зсћ ћеагћеИе!;, ћегаиз&е^ећеп уоп Аи^М Ећгеп81е1п. 2луе11;е БЈеГегип§-. Шупеп ипс! БаћпаИеп тИ 36 КирГегп. 81ећеп1еб Бапскћеп. Ревћћ 1816 ће! Копг. А(1. НагИећеп," објавио књигу: „Шупеп ппс! Ба1та1;1еп ос1ег бШеп, Сгећгаисће ипс1 Тгасћћеп <1ег Шупег шк! БаћиаИег шк1 Љгег Касћћаги. Аи8 с1ет Ггапгобтзсћеи пасћ Насуие!;, ГогИз ип(1 Савваз уегГа881еп ЛУегке Де8 Неггп ВгеГоп ићегзеГг! уо !1 Јапиз Гаппошиз. МИ 36 КирГегп, ћћеИе пасћ Нас (Јие1 '8 \Уегке, ГћеИз пасћ пеиеп Оп^таЈгекћпип^еп. ЕгзГеб ип<1 шеИез Вап(1сћеп. ГезГћ 1806. ћеј Копг. Ас1. НагПећеп." 16°, 170 + 136 стр. Књига НасдиеГ-ова пак има овај наслов: „ АћММип^ ип<1 ВебсћгеИшпд: с1ег зМшебГ-шк! ОбШсћеп АУепЛеп, Шугеп ипс! 81ауеп с1егеп ^еодгарМзсће АизћгеИип^ уоп с1ет ас1г!аћЈвсћеп Мееге ћ1в ап 4еп ГопГо, (1егеп 8Шеп, Сгећгаисће, Нац(11Мегиц§-, Сгелуегће, КеН^поп и. 8. V. пасћ ејпег гећпјаћп^еп Ке18е ипс1 у1еш§јаћп^ет АиГепГћаНе т јепеп Сге§ - еп(1еп (1аг§ - е81е111 уоп В. Насдие1, <1ег ^УеНтшбћеИ ипс1 ^еватГеи Аг2пе1^е1ећг1ћеП 1)ос1ог, каЈзегНсћ - кбп1§Нсћоп Вег§та1ћ, огс1еп1Нсћеп Еећгег (1ег №гГигкипс1е ап (1ег ЈоберМшбсћеп 8сћи1е јп ОзГ6гаН21еи, ећешаН^ет ђе81агкН§еп бесгеНпг ипс! Еећгег с1ег ГесћМвсћеп Сћеппе, ће.Мег кбМ^Исћеп Сгеве^сћаГГеп Лез Аскегћаиеб шк! пиГгНсћеп КипзГе 1П Нег20§ - 1ћит Кгајц МН§Нес1, (Незег ше аисћ (1ег Ка18егНсћеп СгебеПзсћаП (1ег Ка1игГог8сћег 1111 1еи18сћеп Ке1сће, (1ег кбМ^И §то88ћп11аМ8сћеп \У188еп8сћаГ1еп 211 Сг011лћ§'еп; с1ег КбМ§'1. ргеиз818сћеи 2И ГгапкГиг! ап с1ег 0(1ег, (1ег скигГигбШсћеп
татгјвсћеп ги ЕгГиг!, Дег 8асћ818сћ-бкопот18сћеп 211 Бе1р21§-, (1ег §го88ћег20^Нсћ1обсаш8сћ - ип(1 бкопопшсћеп 211 Иогепг, (1ег па1игГогбсћеп(1еп Егеип<1е 211 ВегНп ип(1 На11е; (1еб бкопоиПбсћеп 211 Сћатћпг^. Бе1р21^ 11111т1и81пе-Сотр1 о1Г 8 " 4° 246 стр. Писацје ову своју књигу приказао „Њег. Вел. Францу Другому, римскому ћесару, вазда множитељу државе, од Горманије и Јерусалима краљу, краљу угарскому, чешкому, далматинскому, хрватскому и славонскому, архивојводи аустријскому, војводи бургуидскому и лотаринпшому, великому војводи тосканскому, великому кнезу ердељскому, војводи миланскому и барскому, покнеженому гро®у хабзбуршкому, Фландарскому и тиролскому итд. итд. итд., своме најузвишенијему и најсилнијему ћесару и краљу." У приступу раснравља колико је важпо познавање народа словепских који су две трећине свих становника аустријске државе; оиисује своја путовања по Галицији, Волинији, Подолској, Л.итавској, но Запорошкој, Херсонсонској и Ногајској степи, ио Криму, и по источним земљама немачким. Сећа се свога повратка после 27 година у своје родно место, а капокон прича, како се настанио у повећем граду (Лавову) па се дао на извршење свога обећања да ће описати ношње свих Словена аустријске моиархије, мођу којима је био провео скоро читав свој живот, те иознао не само снољашњост ових племена, него и обичаје и карактер њихов. А будући да је почео у старости од шездесет година описивати та племена, пошто је био кадар посматрати сав живот ових племена хладнокрвно, могао је забележити своја проматрања беспристрасно. Овај предговор написао је у Лавову 12. марта 1801. године. Првом свеску нридата ,је слика са три лица, која представља Словена (севернога), Венда (т. ј. Словенца) и Илира (балканскога Словена). Друга слика приказује тобоже Мајку Божју као владарицу свих стихија, у виду нтице са рибљим репом и женским лицем и круном на глави. Око главе је точак са натписом у ћирилици: „Царица вгздуха, води и земли". Словени су, како наш писац вели, врло побожни али слабо просвећени. Оујеверје начинило је код ових племена свештенике некаквим пророцима који народ плаше Нечастивим. Они се не боје толико Бога, колико разних светаца а то само зато што имају нопови највећи интерес да могу својој пастви у разним неприликама код људи и животиња понудити за добру награду своје посредовање у светаца. Да се моле сликама светаца, томе су доказ чудотворие икона, којима долазе људи у силним јатима, а у колико су ове слике незграпније и здравој памети противније, у толико им се више народ поверава. Таква је слика и она Богородице као царице ваздуха, воде и земље. Име Словенима изводи из речи „слава" (Славени), којом се поносе ради својих храбрих дела. А како је огромна земља пгго је запремају Словени! И сама Аустрија мало да није од самих Словена. Само неколико милијуна Маџара и исто толико Немаца помешано јо међу Словене аустријске. Зато је Карло IV. 1 ) у III. глави својо Златне Буле захтевао, да сви изборни кнезови немачки треба да говоре словенски. језик, јер је био наумио да буде словенски језик у немачком царству језик јавног саобраћаја. И цар Јосиф II. 2 ) премишљао је, тобоже у почетку свога владања, који би језик увео у управу код свих народа своје монархије: словенски или немачки? Напослетку одлучио се за нема-
1) Родио се г. 1316., 1378.
2 ) Родио се 1741. -}- 1790.
I
— 166 —