Nova iskra

— 383 —

Свадбени су обичаји као и у њихових суседа. Момак, који је заволео девојку, гааље сазива-че, који питају: сме ли носетити кћер у кући њезинога оца ? Ако му се то допусти може слободио кроз 14 дана поћи у кућу а последњи дан треба, да изјави, дали ће се венчати са девојком и колико ће за њу платити; иначе не сме вигае престугшти праг њезине куће. Ако се заверио с девојком, погаље посланика, који заигате потврду обећања у оца девојкина. Ако је и ово поетигао, опда се изаберу старији људи као кумови и девери, па се вргаи веридба о ком благдану, а никад се није чуло, да је ико прекршио сво.ју реч. Кад је све ради мираза уговореио, позову се гости на свадбу и одреди се дан венчања. Невеста изађе из куће, као у осталих племена, и уз пут много се пуца из пугаака и пева; цвећем се ките сви сватови. Кад ступа невеста у цркву, стави јој се круна на главу и доведе се пред олтар где се вргаи венчање. У неко.јим пределима треба да се невеста врати са копреном у кућу очеву, па јој онда мајка или отац нред ручком скину копрену. У другим пределима носи невесга копрену осам дана пред веридбом. На гозби је много здравица и сиромаха. Невеста пољуби осам дана пре свадбе свакога мугакарца којега сретне. После ручка играју коло по два и два. Пред вечер отиду по мираз који прате цигани свирачи. Цигани и кувају; само колаче и пециво спремају саме жене. 0 божићу поспу свакога, когод иреступа праг куће, гаеницом у знак плодности. 0 кргатењу врше се исти обреди, као и код осталих Срба. Обреди и обичаји код сахрањивања мртваца истп су као и код Личана и Хрвата. Жене наричу и певају своје мртвачке попевке. Мртвацима дају попутницу, а после укопа госге се заостали. И Славонци мећу на гробове камењо са наиисима, крстовима и другим сликама, или сгце дрвеће по њима. Мугаки су понајвигае војнички одевени, а иначе се јако разликује ногања у различним крајевима. Најобичније је одело ово: у место калпака носе црвенкапу као Личани. Рубач или когауља сеже до колена. Преко когауље носе „иодхаљицу" од беле чохе и око тела појас од коже или од вуне. Сукња (хаљина) је бела или модра, и преко свега тога мећу пастири зими лети још и кожух или „бунду". Зими је храпава страна изнутра, лети споља. Глатка страна бојадисана је смеђе, а вуиа најчешће модро. На место овратника мећу на кабаницу читаву кожу црна или сива јагњета, на коме остају и глава, рогови и папци. Кад је време лоше, навуку ову кожу преко главе. Ноге су обувене у онанке. Девојке ходају гологлаве, а удате жеие нлету косу у витице те је покривају печом. Остраг је печа скопчана или свезана, а спреда су намештене игле, којих су главице начињене од разнобојних стаклених корала. Око врата намештају дрвене корале, по негде и гајтане са медним крстовима и златним или сребрним новцима. Когауље су им око врата и на гаавима укусно извезене. Лети носе само ђечерму од беле вуне или прсник, и гуњ од тамно-смеђе чохе, који је обрубљен траковима од бојадисане вуне.

Место веза имају много пута нагаивене разнобојне крнице, које су намегатене са много укуса. Бела сукња иста је као и у оеталих јужиих Словена. Преко ње носе јога и „шампер" који долази до пете. -Јопе су од модре боје, а „препасници" од катуна са цвећем. Жене су обучене у високе црне или жуге чизме, многе сиромаганије носе и онанке или древље од лика. Жене имају на путу вазда преслицу. У 15. глави евоје књиге описује Насдие^ арнаутско племе „Клемента", који се доселише у Славонију после г. 1787. заједно са многим породицама српским, босанеким и бугарским под патријархом Арсенијем Јовановићем. До 20.000 сабрало се исељеника код Ваљева, кад Турци из заседе навалигае и посекогае еве осим једно 1000. душа. Међу тима било је и око 300. Клемента, који се под водством попа Симе населише по Срему у селима „Хртковцима" и „Никинцима". Ови су Арнаути католичке вере, а било је у три друга села и правосланих Арнаута. У оба ова католичка села било је за Насдие^-а 9 породица, (Фиса). Њихов је стас витак, образи нравилни, жене су у младо доба веома красне и дражесне. Клементи су погатени, верни, храбри и побожни, али и осетљиви, љубоморни и охоли. Њихов је језик некаква збрка речи из најразличнијих језика. Ретко или никако се не догађа да која девојка посрне. Људи су истрајни и послугани војници. Клементи се баве о пољској привреди и сточарству, а особито овчаретву. Довели су собом из Албаније и своје свилоруне овце. У некојим пределима сремским чувају жито у нодземним рупама, које су ископане у облику звона и ижежене ватром, тако да су тле и стене испечене и граде као неку тврду кору у рупи. Осем таљига праве све, гатогод спада у покућство; жене преду, тку и бојадишу. Њихови су сганови чистији и удобнији од суседских. У свакој кући има задружно по више породица. — Жене верују у вештице а некоје и да се може повратити изгубљена невиност ако дотична пије воду из неког бунара названога „Карата". Обичаји код венчања исти су, као у осталих јужнословенских суседа. Мираз невестин сасвим је незнатан. Кад воде младу у цркву и после у одају, скрива се"иза пећи, иза које је ухвате. 0 свадби много се игра. Момци и девојке наместе се у два реда. Свака девојка метне леву руку на раме мугакарца до себе па сви певају. Онда приступе два момка са голим ханџарима, скачу, а из врсте приступи женска са свиленом марамом у евакој руци па се, остајући вазда на истом меету, окреће сад Овому сад оному играчу. А све се то у пређашње доба вршило уз певање без свирке. — Код рађања — крштења и укопа нема посебних обреда, само кад се роди дете пуцају из кубуре. 0 свечаним приликама носе људи црвеи - каиу на кратко ошишаној глави. Око врата носе црну огрлицу. Преко рубаче мећу дугачку сукњу без рукава, која сеже до колена, а на прсима је отворена, да, је преко главе метну иа себе. Ова кошуљи слична сукњи од црвене је