Nova iskra

— 884 —

маторије начињена. Преко ње носе бео гун, са разнобојним овратником и малим пуцима и гајтанима. Око тела мотају више пута разнобојан пас. Чакншре су гаироке а од колена на вигае омотају разнобојне крпе, које су натегнуте попут чарапа. На ноге обувају опанке без чарапа. Оружани су нугаком, сабљом, ханџаром и кубурама, а неки јога и буздованом. Женско одело врло је гаарено. Иа глави носе жене и девојке руб' (мараму), свилен или пртон, са китама. На темену уплотен је у косу сребри накит или цвеће. Око врата нанизане су бисерне куглице (пога). Когауља је дугачка, али тако тесна, да жене не могу правити великих корака. Ђечерма на прсима сва је посута сребрним новцима. Хаља је од црвен чохе, сеже до кукова и ошивена је ресама. Рукави сежу само до лакта, а ови су омотани као и ноге од колена на вигае, разнобојним крнама. Око реса нагаивене су гакољке (сургаеа топек), а од пазухе до лакта прапорци. Каткад накићена је хаља јога и стакленим комадићима, свиленим китама и сребрним премом (гаирит). Око трбуха носе двојни пас од црвене чохе (постат) и над овим ужи пас од коже (бренц) окиКен многим гвозденим или медним прутићима и железним ланцем. Спреда носе вунену многобојну препаћу (Покојна) са ресама обрубу, а страга свилену мараму (Хуитлинг). На ногама обувају опанке као и мушкарци. Последња глава у „НассцЈеЈа" и „Јана Паноника" говорп о Рацима или Србљима. Они се одликују крепким стасом, лепим образима и чврстим здрављем. Они живе слично као и Грци од разних врста лука, од свеже и сугаене рибе, а једу мало меса. Радо пију каву. Они су спретни и вегати трговци и пољоделци. — Године 1597. позвала је нггајарска земаљска област 40 српских нородица из Босне и Србије на их населила у близини Вараждина. — (Збиља су још и сада у оним нокрајинама, где иначе сада народ словеначки говори, људи срискога типа; а и имена његова нодсећају, да су се населили са стране). Срби живе у великој слози, јер су подчињеии туђим господарима; врло су побожни и гатују нопове. Уз то врло су ноносни, и ради жена, које су врло љубазне нарави. Међу њима има врло имућних људи и ови помажу своје сиромашне земљаке. Куће су им чисте, а нред њима имају пећи за крух и купатила. Они троше врло много на украсе својих богомоља. Доста су мирне ћуди. Врло огатро вргае црквене законе о носту. Њихове су забаве бацање камења и гађање у нигаан. Отмеиији воле свирку. Врло много држе до тога, да су гробови драгих покојника лено искићени. Где иемају звона (наиме у Турској), нозивају вернике у цркву ударима о дрвену даску (клепала). Њихове су свадбе вигае или мање скупе. Понајвигае у Србији не добивају девојке мираза, већ треба, да их младожења откуии од родитеља. Кумови и девери и старешина обављају своје послове и у њих. У цркву вазда иду сватови на коњима. На челу јаше војвода затим барјактар са заставом. За њим невеста, а на десној страни старешина, на левој „еватник". За њима велики број при-

јатеља познаника и рођака. Вазда со нуца из пугаака. После венчања обиду младенци три пута олтар, па онда их нуде вином. Ручак је од печене јагњетине, рибе, слаткога, ит.д. а напокон игра се коло. 0 неоскврњености не траже доказа, јер су о њој дубоко осведочеии, док је девојка неудата. Кад се дете роди, метну га одмах три пута у воду. После смрти положе крај одевенога мртваца дуванкесу, нож, виљугаке и различну справу, гато је употребљавао у животу. Онда долази удовица и нариче. „Зашто си ме оставио? Било ти је свога доста" и т. д. Онда метну мртваца у сандук, однесу на гробље, где га последњи пут пољубе и оплакују. Отмени Срби балзамују својо мртваце, сироматинији облију их вином и уљем. Онда, кад је мртвац сахрањен, часте се седам дана, а сви рођаци су присутни. Ако је био нокојник богат, закољу и вола и пахране њим сиромахе. Сличии обреди се вршо, ако умре жена, али много једноставније. Ношња срнских сељака слична је ношњи у Ускока. На глави црвен-капа (Фес); коса је или сплетена или кратко огаишана, и брци на уснама. Врат им је го, на телу кратка кошуља, преко ње сив, модар или бео хаљинац, ретко накићен разнобојним гајтанима. Пошто немају џепова, вешају преко рамена вунеиу или кожну торбу. Хлаће су тесне, од беличасте вуне; на ногама су назувице. Пашу се обичним пасом; а иза овога вири нож или мала 1 секира. Трговци се носе нонајвигае „а 1а 1'гапса". Због тврде земље ору иа стрмим обронцима чосто са шест до осам волова, и зато треба да уз један нлуг бар три човока иду. Одело у жена различито јо по сталежу. Жене иосе на глави белу мараму девојке црвену капицу, а невесте изиад капицо јога и белу мараму. Марама је обрубљена разнобојном вуном а два краја висе преко груди окићепа малим киташа. Коса је снлетена у две снажне витице у које су често уплетене шкољке, нрстење и иовци. Да неби били неугодни код прегибања тела, ове су витицо причвршћене за одоћу. Врат им је го, или окићен огрлицом од стаклених куглица. Кошуља је закопчана спреда иглом, или мајтом, а ретко извезена црвеном вуном. Проко кошуље носе садак, на рубу извезен разнобојном вуном или ошивеи траковима. Око паса утегнуте су обичним појасом или прегачом. Жене носе црне чарапе; девојке разнобојне; онанци без назувака обично су обување. Најзад наводи Нас^ие! још једну несму Раца или Србаља коју зове народном. Али та песма нити је сложена у народној мери, нити је језич њен српеки народни, него славеносербски. Песма почиње овако: «Зорл оутренна взашла, Ка мн г ћ миленБка пришла, Об него оугћхи прилет-ћли. Птички громче већ зап^ћли, Денв весел1д насталт,.* Тим је свргаен опис југословенских или илирских племена и код Насдие1а и РаппопГса. —