Nova iskra

— 21 —

Срце моје... ()^з пјесама „)\шкклк;а") рце моје, сироче невољно, Цвили, тужи болно непреболно; Срце цвили нико га не слуша, Нити слуша, нит утјешит куша. Драга моја, јаде не јадила, Што си мене вјерна преварила, Зар ми није у млађаним љети, Бона драга, јазук умријети.

7. сеитембра, 1902. г. Београд осмдн А. ђикић

ЈТод овлацима ДРАјУГН V ЈЕДНОМ Ч И Н V калисао зптт % Дица: Ујва« Олга )\на, соваркца У кући ивановој ооба лепо намештена. У дну и са десне стране врата; на левој страни позорнице сто, канаве и отолице. На десној страни сто за писање. I. И блн сам (Седи за столом и иише. На столу леже два већ наиисана иисма и гори свеИа, и а,ко је веК скоро осам сати ујутру, те се и кроз ирозоре види јасна светлост. 11а столу две три шоље из којих је иио чаја. Иван је блед, изнурен, неисиаван; нервозан ири иисању, те ио неки лист и згужва, баци, а за тим иочиње изнова да иише; али на један мах у иисању застане, замисли се, устане те ирошета и ириђе до десних врата, те ирислони уво и ослушкује, иа се оиет врати столу, седне и наставља иисање. Цела је сцена нема и траје неко време. II. Анд. Преиешни. а н а . (Појаиљује сс иа средњим вратима и остаје тамо. Она је такођо узнемирена и чпсто пеодважна.) Жсли ли Господин још један чај ? И в а н. (Скочи нервозно, шапће) Пст, полако ! Казао сам вам, говорите полако да се ие пробуди госпођа. А н а . Госпођа ће се тешко пробудити, она је тек око четири сата јутрос, савладана умором, заспала. И в а н. Тим боље, нека спава, нека спава. А н а . Хтела сам само питати, жели ли господин још чаја? И ван . (Расејано) Чаја?... да, дајте ми још, хоћу још!... Или не, испио сам већ три шоље.... је л' те, Ана, испио сам већ три шоље? А н а . Да, три. Рекли сте ми да вам једнако доносим.

И в а н. Не, не, не могу више, него.... имамо ли рума? А н а . Имамо, ја вам доносим уза сваки чај. И в а н. Дајте ми онда само рума, једну чашицу рума без чаја. А н а . (Одлази.) И в а н. (Седа опет за сто и наставља писање.) А н а . (Доноси чашицу рума и даје му.) И в а н. (Узимајући чашицу) Тако, сад можете ићи; немојте долазити док вас не зовнем. Зваћу вас ако ми што буде требало. А н а . (Одлази.) III. Ивдн. Олгд. И в а н. (Испије рум једним гутљајем и наставља, иисање.) 0 л г а . (Улази на десна врата; она је тек устала из ностеље и обукла лаку јутарњу хаљину. Ка,д се појави, спази Ивана, застане на вратима изненађена и престрављена у један пут крикне.) Иване! И в а н. (Изненади се и збуни, испусги перо и почне нисма крити.) 0 л г а . Иване! И в а н. (Приђе јој и хоће да је нежан, али му не иде од руке) Ти си се пробудила, Олга? За гато си се будила, што ниси још спавала; теби је тако потребно још да спаваш? Доцкан си заспала, је ли? 0 л г а . (Преплашено) Иване, шта је с тобом ? И в а н. (У забуни.) Дошао сам доцкан, врло доцкан. 0 л г а . Иване... ти никако ниси ни легао? И ва н . Да... доцкан сам дошао, па онда... због тебе.. нисам хтео да те будим. 0 л г а . (Ухвати га грчевито за руке.) Иване... Шта је теби? (Гледа га право у очи.) И в а н. (Избегава поглед.) Но... ништа... шта би било. Буди мирна, Олга... 0 л г а . Ти си дошао пре два три сата, је ли ? И ван . Да, дошао сам после пет. 0 л г а . И ниси легао ... Шта пишеш, ти нешто иишеш ? И в а н. (Одлази столу, шчепа писма која је био сакрио под хартијама и меће их у џеп.) 0 л г а . Иване ! И в а н. Поверљива нека преписка... званична... Требао сам још синоћ да свршим па нисам стигао. С л г а . Већ је дан, већ је осам сати а твоја свећа .још гори. (Гаси је.) И в а н. Да... заборавио сам. 0 л г а . Ти си расејан, ти си узнемирен, ти си преплашен... Иване, шта је све то, реци ми, шта је то ? И в а н. (Хоће да је немаран.) Та ништа. 0 л г а . Објасни ми, преклињем те, објасни ми. Мене је страх, ја се бојим... Иване! (Потресена, загрли га снажно.) Иван . (Осећа се врло незгодно) Олга, но, Олга... буди мирна, буди паметна... теби се само чини, ја сам са свим миран, само сам уморан, неиспаваи....