Nova iskra

г

0 л г а . Није истина, ја слутим неки страх у души; ја видим како ти кријеш очи од моие, ја осећам како су ти руке грозничаве, како ти јо осмех студен, како су ти усне суве, како ти је чело натуштено, како ти је сваки покрет немиран, непоуздан, нервозан... реци. ми, реци ми, Иване, шта је теби ? И в а н. (Прочешљави руком косу, таре чело, крши руке, бори се и мучи да ли да јој каже а тошко му је слушати и даље њена преклињања.) 0 л г а . (Опазила је све то.) Ето, ето видии1 да има нечега ? И в а н. Не, забога! 0 л г а . (Нежно.) Зар те ја, Иване, не волим толико да ми можеш сваку бригу поверити, и зар ти није лакше кад ти ја овако руком гладим наборано чело... (Глади му чело и косу.) И в а н. (Потресен, на један мах га облију сузе, загрли је и љуби.) Олга . Реци дакле, шта јо? Иван . (После извесне борбе, одлучен) Па добро... рећи ћу ти. Писао сам својим родитељима, своме старешиии и... теби... 0 л г а . (Престрављецо.) Мени ? И в а н. То би писмо ти читала кроз пола сата, дакле прочитај га сад... (Даје јој писмо, па га одмах трза). Али не, ти не смеш читати ово писмо. 0 л г а . (У великом сграху, слути.) Читала бих писмо кроз пола сата?! ... То значи... (Не сме да погоди, али сва обамре од страха, срце јој силно бије а усне иребледеле као у самртника.) И в а н. (Цепа писмо и растура парчад.) 0 л г а . (Наслутила је, задршће сва нред помишљу, поведо се; од тешког дисања једва долази до гласа, цикне као рањена, дојури до њега, очајно га загрли и завуче главу у његова недра те тешко плаче.) И в а н. (У мучном је ноложају, каје се и пребацује себи што је и толико казао, хтео би да се ишчупа из немог загрљаја, но она га је силно прикопчала.) 0 л г а . (Изнесе главу, нервозно, усплахирено.) Иване реци, реци шта је, шта је забога, мој добри Иване! И в а н. (Изнемогао, савладан, нрестрављен и сам, упорно ћути и гледа преда се.) 0 л г а . Оно писмо, је ли, требала сам да добијем после твоје смрти? (Бризне у нлач.) И в а н. (Ћути непомично и гледа преда се). 0 л г а . (Наново га загрли снажно и обасне пољупцима.) Реци ми, реци ми све, ево бићу мирна, мирно ћу те слушати. Иван . (Махне руком као да би хтео рећи: „Ех на што ти то ?") 0 л г а . Реци ми, Иване, ја морам знати, ти ми мораш рећи, ти ми не смеш сакрити. И в а н. (Тупо.) Нисам ни мислио крити од тебе. 0 л г а . Ниси мислио, али бих ја то сазнала тек из писма које би добила после твоје смрти, је ли? Не, Иване, тако ти Бога, реци ми ти, ти сам. Ива н. (Прошета један пут два преко позорнице, реши се, али у први мах врло иеодлучно почиње)... Олга, ја сам учинио једну ужасну кривицу, један неопростиви грех и... други излаз нисам могао иаћи до... већ знаш! о

(Бори се опет, науза.) Ти знаш да ме јо синоћ нозвао министар, и знаш да, сам даиас, дневним возом, у извесној мисији, тробао да отпутујем на границу. Ја сам имао да предам на граници пет хиљада динара у злату, извесној поверљивој личности, и тај сам новац синоћ допео собом кући. (Дужа пауза.) Ја сам међу тим... сав тај новац ноћас нрокартао... 0 л г а . (Гледа га сва пренеражена.) И в а н. (Оав је у ватри, узбуђен, паставља одлучније.) Тај новац, међугим, ја сам већ данас, у десот часова, требао да однесем собом на пут. До тога часа, на и да је много више времена, толики новац ие могу наћи. И шта ми остаје, какав излаз, какав начии да се спасем? Проиграо сам новац, проиграо сам поверење, службу, часг, проиграо сам срећу... 0 л г а . (Нема, малакше и посрне.) Иван . (Придржи је у наручја и одведе те спусти на столицу. Док она оборене главе бесвесно седи, оп нервозио шета или стане, замисли се или приђе њој нолако и нежно јој глади косу, но тако да она не примети. Најзад, кад она дигне очи, он се приберо и наставља.) Ама... то није сав мој грех нрема теби, Олга, моја добра Олга!... 0 л г а . (Уставља дисање и рашири зенице.) И в а н. Ја ти се морам исповодити, како бих лакше твој опроштај испросио. Чуј ме дакле: пре него што сам те пре шест седам месеца испросио, управо но што сам те заволео... (Дршће му глас, иеодважно) ја сам волео једну женску која мене и данас још воли... 0 л г а . (Хоће да цикне, ио не може; на лицу јој се оцрта нов сграх, страшан је бол онхрва, но она се бори да га савлада а грозница, која је постепеио расла, примећује се да јој је обухватила и тело и душу.) И в а н. Ја сам са том женом све односе прокинуо; заклињем ти се на то живим Богом; заклињем ти се љубављу својом према теби! И ма да ме оиа и даље страспо воли и ма да је чииила покугаајо да ме пошто пото привуче себи, ја сам се одлучно бранио заштићен твојом љубављу. 0 л г а . (Мало нешто умиреиа.) И в а н. У осталом, та је жена, као и све сличне њој, нашла већ мени заменика, нашла је себи иовога љубавника. Али тај господин, којега ја иначе мало нознајем, сгалпо верује да је неки нобедилац, прибојавајући сеипакмога ривалства. Дами је кадгод пришао да се објасиимо, ја бих га умирио, али место тога, он ме стално изазива, исмева и дражи, и ако је већ опазио можда, да сам ја стално равнодушан према томе... (Уморан је, застане, мисли као да се присећа свега, па за тим наставља.)... Па и синоћ, када сам послом изашао у каФану по вечери, затекао сам тога господина где игра карте на велике суме. Ишла му је добро карта и био је расположен те — ма да сам ја седео за другим столом — почео је да ми добацује изазивања. Хтео сам у једиом моменту да направим скандал, али би тај скандал изгледао ружан, тумачио би се можда да сам га као ривал, као љубоморан ривал наиао. Ђутао сам, трнео, али... кад његова изазивања ночеше да прелазе у увреде, паде ми на памет несрећна мисао, да приступим игри па да у игри изазовем свађу и скандал... (Пауза.) 0 л г а . (Слуша све као скамењена, по гдешто је се косно те се примети како јој се бол оцрта на лицу а усне боно развуку.)