Nova iskra

— 87 —

пчеле!.. У тај мах уђе у двораиу државни канцедар, поклони се понизно и рече: — Моћни Рамза, видећи да му се већ емрче нред очима, носла ме к теби са наредбом: „Иди Хорусу и слепо испуњавај његову вољу. Ако ти нареди да скинеш ланде робовима, да обдариш сељане целом нашом земљом, учини то чим само спазиш на његовој руци мој светли прстен, јер кроз владарева уста проговара бесмртни Озирис." — 'Гако далеко не допире срце моје! рече Хорус. Али напиши одмах едикат, да се за половину смањује народу кулук и пореза, а робови да имају трипут недељно слободно време од рада, и без судске пресуде нико неће бити шибан по леђима. И спреми још један едикат којим ће се позвати мој учитељ Јетрон, најмудрији и најплеменитији Египћанин. Тако рекох ! — Канцелар паде ничице, али још није стигао да се склони у одаје, па да пише едикте, кад се појави архипастир. — Хорусе — рече — још за који час волики Рамза преселиће се у царство сени, а његову душу измериће на непогрешпим терезијама бесмртни Озирис. Чим пак свети прстен Фараонов засветли на твојој руци, заповедај а ја ћу те слушати, иа макар срушио чудотворни храм Амонов, јер кроз владарева уста проговара бесмртни Озирис. — Не да рушим — одговори Хорус — но да подижем нове храмове и да иосвећавам свештеничку ризницу. Тражим само да папишеш едикат о свечаном преносу моћију матере моје, Зешоре, у Фараонове катакомбе, и други едикат... о ослобођењу моје љубљене Веренике из манастирске тамнице. Тако рекох! — Мудро почињеш — изјави свештенички старешипа. Да се изврше те заповести све је већ спремљено, а едикте написаћу одмах и чим се њих будеш дотакао светим ирстеном оараона, упалићу ову светиљку, да објави народу твоју милост И доброчинства, а твојој Вереники слободу и љубав." — Тад уђе најмудрији лекар из Карнака. — Хорусе! — рече — ие чудим се никако твојој бледоћи, јер твој деда, Рамза, већ издише. Овај силни над силнима није могао поднети моћ овог лека који му једва дадох. Код њега остаде само архипастиров засгупник да му скине свети прстен с руке, чим издане, и да га теби преда у знак неограничене власги. Али ти бледиш све више и више. Хорусе ?.. -— примети ликар. — Погледај ми ногу —- јаукну Хорус и паде на златну столицу које наслоии беху изрезани у облику јастребових глава. Лекар клекну, промотри ногу и трже се ужаснут. — Хорусе — шану испрекиданим гласом: тебе је ујео врло отрован паук. — Дакле морам умрети ?.. Вар баш у оваким тренуцпма?.. упита Хорус поново, готово нечујним гласом. Па онда настави: —- Ва ко.је ћо време наступити смрт. — Кажи праву истину!..

—- Док се месец сакри.је за ову палму. — Ах, збиља?.. А колико ће још живети Рамза?.. — Одкуд ја знам ?! Можда ти ве^ носе његов прстен. У тај мах уђоше министри са готовим едиктима. — Канцелару! — узвикну Хорус хватајућп га грчевито за руку, — у случају ако бих ја умро овог тренутка, да ли бисте ви испунили моје заповести? — Бог ти дао да дочекаш дубоку старост свога деда, Хорусе! одговори зачуђеио канцелар. Али ако би ти и сад одмах након њега стао пред Озирисов суд, сваки твој едикат биће с места извршен, ако га се само будеш дотакао светим нрстеном Фараона. — Прстеном! — понови Хорус — Али где је он?.. — Говорио ми је једаи од великодостојника шапну главни војсковођ — да велики Рамза само што није испустио свој последњи дах. — Наредио сам своме заступнику — додаде архипастир, — да с места скине прстен, чим буде нрестало куцати Рамзово срце. — Велика вам хвала !.. рече Хорус. Жао ми је ... ах, како ми је жао !.. Али ипак ја сав не ћу да умрем... Остаће након мене благостање, па и срећа мог народа, и... моја љубљена Вереника вратиће се у слободу... Још дуго ?.. — упита лекара. — Смрт је удаљена од тебе на тисућу корака војничког хода — шапну тужно лекар. — Не чује се ништа ?. . Нико још одаиде не долази?.. говораше Хорус узбуђено. Мртва тишина. Месец се приближаваше палми и дотицаше се њезина првог лишћа; ситно истуцани песак тихо шушташе у клепсидрама. — Далеко ?.. — питаше Хоруе шапатом. — Осам стотина корака! — одговори лекар — Не знам, о Хорусе, да ли ћеш сгићи да се дотакнеш светим прстеном свију едиката, ма ти се они одмах донели. . . — Предајте ми указе — рече кнез, прислушкујући да ли ко не жури из Рамзиних одаја. А ти, свештепиче — обрати се лекару -- говори колико ми још живота оетаје, па да бих могао утврдити бар најдраже ми поруке. — ИТ ест стотина корака — шапну лекар. Едикат о смањивању данка за сељаке и о раду за робове испаде на земљу из Хорусових руку. — Пет стотина. Едикат о нримирју с Етијопљанима склизну с кнежева крила. — Нико не иде ?.. — Четири стотине — промуца нечујно лекар. Хорус се удуби у мисли и. .. паде едикат о преносу ЗеФориних моћи. — Три стотине. . . Такве исте судбине беше и едикат о позивању из прогонства. — Две стотине.. .