Nova iskra

— 95 —

показује, да се сви они елементи, које сретамо у архитектури XI века, а који у XII веку доспеше у Немачкој до зрелости и савртпенства, могу већ наићи и у претходним вековима. Темељно испитивање византиске, лонгобардске и ломбардске уметности у Горњој Италији имало би да покаж п , где лежи порекло романског стила. 0 друге стране Ребер спори тачност закључака Ривостре, да архитектура у Равени показује велику самосталност и устаје против нрецењивања уметничке делатности Лонгобарда на пољу архитектуре. Ево у кратким цртама преглед садржаја овога занимљивог делца Реберова. (СВРШИ Г ЛЕ СК) * Божидар Шаић Дидолиико превео је нсколике приповетке Вг. Лазе Лазаревића и гатампао их у Дрезди, у издању Е. Пиерсона, под натписом „бсћопв^е Егааћ1ип$еп уоп Еага К. ЕагагетЈс". Наш сарадник Г. М. П. Иирковић штампао је у 12 броју немачког књижевног листа „Бав 1Шегаг18сће Есћо" овај ре®ерат о том преводу: „Лазаревић, оснивач новије сриске књижевности, како о њему преводилац с правом вели, није сада први пут преведен у немачкој књижевности. И нређе су се у разним новинама и листовима Читале по иеке од његових лепих приповедака; али се тако није могао добити општи утисак његова талента, а у гаирим круговима немачке читалачке публике једва ако је и био познат. Ова књига попуњу.је тај недостатак и познаје немачкога читаоца са једним од најбољих српских књижевника. Као дубоки познавалац српског сеоског живота, Лазаревић своје ванредно Фине утиске тако употреби , да читалац јасно види, у простим али снажним иотезима, сав културни живот његова времена. Песниково оцртавање и карактеризовање, поред све краткоће, има велику пластичну изразитост, а фини и самосвојни начин причања привлачи и везу.је пажњу. Доисга је заслужно чуђења, какву драж уме да да Лазаревић најпростијим, свакодневним стварима својим истинитим представљањем. Радња је у његовим причама веома нроста и ограничава се највигае на догађаје у породичном животу. Али се Финоћи његове психолошке анализе не може ништа више пожелети. Најрадије се бави о нростим, природним сељанима или о безазленим једностраним палаиачким трговцима. •Тош једну реч о преводу. Чини ми се да је излишно што Дидолинко у свом предговору препоручује сваку поједину причу нарочитим похвалама. Могао је то мирне душе оставити преводу тих приноведака да се тако покажу саме својом унутрашњом вредношћу, .јер њима није потребно никакво бомбасто препоручивање!" С. * Г. Стјепан Радић штампао је своје Шшске Шротепе, белешке које је водио у затвору, где је био због познатих хрватских изгреда према Србдма у Загребу. У Београду се ова књига може добавити у књижари Драгише Лапчевића. * Одбор за подизање споменика изгинулим борцима из Ењажевачког Пуковског Округа у рату за ослобођење

и независиоет 1876—77. године иозива уметиике да поднесу своје пројекте. Споменик ће се подићи у Књажевцу у току ове године. Одбор располаже сумом од 25.000 динара. Пројекте треба израднти у сразмери 1:5 м. и послати одбору до 1. маја о. г. под извесним знаком, а име своје у затвореном куверту под истим знаком. Награде су: прва 300, а друга и трећа по 100 динара. * Другатво за чување народнога здравља отворило је стечај за израду пројеката за угледне сеоске куће у Србији. Траже се пројекти: 1. за сеоску кућу за једну породицу која броји до 5 душа, и 2. за сеоску кућу за две породице од којих свака броји до 5 душа. — Награде су: за први пројекат прва награда 500, друга 350 и трећа 200 динара, а за други прва награда 650, друга 450 и трећа 250 динара. * Г. Повољни, један од уредника Француског листа „Хоп1", штампао је ових дана свој спис „Ее ргоМете тасМошеп е! за 8о1и1лоп. Ећк1е ро1Шсо-сИрћ>та%ие раг Ј. V. Рото1ш, гес1ас1е11г с1и ,Догс1". Рапз, тргјтегге е! ИђгаГпе сеп1га1е8 (1е8 сћетгпз (1е ("сг. 1903. Р. 64, рпх Г50 Гг." * Београдски диевни лисг „Штамиа" завршио је у низу бројева нревод чланка „Гете и Сарајлија" од Филииа Левеа. * У понедељак, 17. о. м. одржана је у Паризу под председништвом Бодепа, пређашњег министра, конФеренција, на којо.ј је М. Иартенис, новинар, предавао о Ма&едонији и Арбанији. * Путовођа кроз Нови Сад књига је која је изашла из штампе као издање Српског Трговачког Удружења у Новом Саду. Смер је те књиге да многобројном свету, ко.ји има каква год посла са Новим Садом, буде на руци, да покаже шта све има у Новом Саду и где је што, а јога вигае, да у Нови Сад привуче гато вигае људи из околине. Садржај је књиге: 1. Нови Сад, Важност Новог Сада, Стаповници, Привреда; 2. Магистрат и Муниципални одбор за год. 1903; 3. Званија (уредп); 4. Лекари, адвокати, инжињери; 5. Управа Епархије Бачке; 6. Управе црквене општине у год. 1903. — Школе; 7. Уреднигатва новина и листова Новосадских; 8. Привредна област Новога Сада; 9. Српско Трговачко Удружење; 10. Огласи (где је чији оглас, види се у Шематизму на стр. 59—64); 11. Фијакорисге; 12. Чича Мија, од Змај Јована Јовановића; 13. Како се оснивају земљормдннчке задруге; 14. Занат је златан (крупан разговор за наше ратаре); 15. Шематизам властп, установа, званија, другатва, канцеларија, стручњака, трговаца, индустријалаца, занатлија, привредника; 16. Ред вожње железничких возова; 17. Лествице за, биљеге; 18. Попггарине. * Срба у Америци има око 8000 (стално настањених). Већином су из Хрватске, Славоније, Далмације, Боке-Которске и Баната; из Србије их је веома мало. Срнских колонија има и у северној (КалиФорнија) и у јужно.ј Америци (Аргептина, Уругвај и Бразилија). Амерички Срби имају неколико добротворнпх и помоћних другатава, која су се у последње време спојила у Савез српских православних братстава „Србобраи". Издају 5 листова: „Славенски Глас" (у Буенос Ајресу), „Српско Јединство" (Чикаго), „Србин Американац", „Слобода" (Сан-Франциско) и „Српски Одјек" (Пуебло). Осим ових Срба, гато су се стално настанили у Америци, има их много већи број који одлазе у Америку на зараду. Ових се већина враћа кућама; али неки нроценат остаје тамо