Nova iskra

94 —

Са питањем о вредноети визаншске уметности пде упоредо и питање о њеном хисториеком развоју. Кад отпочиње византиска уметност ? Бајв (Оћ. Вауе!) налази, да архитектура, скулптура и мозаици прејустинијанова доба означавају врхунац сгаро-хришћанске уметности. Ширингер (Оа1оп брппдег) истиче, како се почеци византиске уметности етављају сувигае рано, обично пре Јуетинијана, и заступа гледиште, да је све до 6. и 7. века уметност свеколиког хришћанског света, и норед свих локалних нианса, била једиа иста. Тек се после Јустинијана (са 7. веком) ствара преграда између Истока и Занада. Од тога доба може бити говора о византијској уметности. Овоме се мишљењу иридружише Перате (Рега^е), Јаничек и Викхоф (УУЈскћо®). Нарочито је Викхоф нагласио, да се најизврснија еерија слика, коју нам је оставио византиски среДњи век, до најмањих појединости слаже са обрасцимма из V века; да према томе нове композиције византиске уметноети нису ншпта друго до избор или заостатак првобитних старо-хришћанских композиција које су се у IV и V веку образовале у великим градовима Истока, у Александрији, Антиохији и Византији. У сасвим другом правцу крећу се резултати истраживања најмлађег истраживаоца на овоме пољу Јозева Стжиговског (Јозерћ б&гу&ошИ). Све до Константина, вели Стжиговски, иде уметност. и на Истоку и на Занаду иетим нутевима. Ва тим узима вођство нова византиска уметност, која се разви од посганка Цариграда, и у Јуетинијаново доба достиже свој врхунац и општу превласт. То, што она дотле беше створила, одржало се за сва времена у Византији. Запад пак подлеже евојој старачкој изнемоглости и инвазији германских нлемена. Отжиговски даље разликује старо-хришЛанску уметност која се развија независно од античке уметности, а у главноме показује свугде исти основни карактер, и старо-византиску уметносг која је само наставак античке уметности. Ова носледња асимилује у себе старо-хришћанску уметноет, узима за тим сасвим самосталан нравац и иодчињава себи сва места, у којима негда старо-хришћанска уметност цветаше. Дан је њезина рођења оснивање Цариграда. Пада одмах у очи неприродност једне оваке хипотезе. Развијају се две уметности: једна (старо-хришћанска) ниче на развалинама уметности која је већ прецветала, доноси нове идеје и са свежом снагом пробија се напред; друга, изданак уметности која је у декадансу, прикупља још оно мало снаге што јој је преостало, без икаких изгледа у будућност, преживела, изнемогла, на крају свога живота. Против свих природних, друштвених и нсихолошких закона ова се последња уметност уздиже, па чак асимилује у себе ону уметност, што, још нова и свежа, победоносно корача нанред. Обратно тврђење могло би се још и оправдати, ну и оио би остало само хипотеза, у колико је тешко доказати, да се од постанка Цариграда на источној половини царства развија уметност сасвим независно од Занада. Нико не пориче, да се у Цариграду од Константина, а још више од Теодосија, развија једна уметносг која је, као и уметносг у Равени, Сирији, Александрији или Северној А®рики и Јужној Галији, имала евоју покрајинску или локалну бо.ју, као што је несумњиво, да је ова локална гакола имала утицаја на области гато су биле зависне од Цариграда. Тврдња пак, да су се ова, школа или иравац потпуно издвојили из оквира старо-хришћанске уметности, која доминираше целим римским светом, остала би у еили само онда, кад би се доказало, да архитектонски облици, гато у ово прејустинијаново доба беху у Цариграду примењнвани, битио од-

стунају од архитектоноких чорми Заиада; да је у ово доба пре Јустинијана уметност Цариграда донела хригаћанској иконограФији обиље нових мотива, као и хригаћанској скулптури нових Форми. На овом првом проблему у замргаеноме византиском питању задржали смо се мало виш", да бисмо показали на какве заблуде има да се рачуна, кад ее хоће да уђе у регаење овога питања. Други нроблем, колико јевизантиска уметност утицала на Запад, исто тако тегако је разрегаити и то баш са истих заблуда. Прогала су, истина, она времена, у ко.јима се говорило о византиској архитектури на Рајни, ну ипак многи још сумњиво врте главом, кад је реч о наводима Вазаријевим*), да је „грчка" уметност нре Чимабуа Ђота и Николе Пизана доминирала целом Италијом, да су „грчки" уметници мало ире ових били нозвани у Фиренцу и Пизу, да су се ови тек од тих византиских мајстора научили новој уметности. Ако се не узме у обзир Италија, где, због тешњих веза њених са византиским царством, византиско питање изгледа у другој светлости, онда се може с поузданошћу тврдити, да се западна уметност исто тако независно развијала као и византиска. Нарочито се пак наглагаава потпуна независност западне архитектуре од византиске. Ова би самосталност западне архитектуре била од врло велике важности за оцену византиског питања. Архитектура бегае у целом Средњем Веку најглавиија грана уметности. Поставити хипотезу: да су западни народи на свима другим пољима уметности били под превлашћу византинизма, а само у најглавнијој уметности остали слободни и сачували своју потпуну оригиналност, значило би противречити евима законима хисторије и психологије. Једино са ове тачке гледишта била би једна овака хипотеза ненаучна и некритична. Утицаји византиеке уметноети имају се пак ограничити и кад је реч о Нгалији. Позивање византиских мајстора и унос византиских уметничких радова били су у Италији, због њена суседства са византиским царством, чешћп него другде. Нарочито се истиче учегаће и угицај византиских мајстора у мозаицима. Ну много је незнатнији утицај византиокога стила у архитектури Италије. Осим цркве Св. Марка у Венецији, тегако ,је наћи други какав пример, на коме би овај утицај био видан. Разуме се, да је овде реч о оном доба, кад се већ јасно издвајају две културе, источна и занадна, и кад све јачом постаје подвојеност у обема половинама хришћанског света (измећу VI и XIII века). Ребер се дотиче оба ироблема у своме делцу о византиском питању. Он се ограничава само иа архитектуру, трудећи се да у хисториском развоју њеном покаже, како је византиска архитектура, с једне стране, постала из римске, а, с друге стране, како у последњим стадијумима сво.јим садржи већ елементе романског стила који је на Западу процветао и сазрео. На тај начин би се доста доиринело и решењу једног од најзанлетенијих питања у хиеторији уметности о пореклу романског стила, а у исто време би се показало, како тврдња да је романеки сгил немачки проналазак, почива на трошној основи. Раду Реберову нослужило ,је као основа дело Ривоире (§. Ј. Вшжа): Порекло ломбардске архитектуре (Ве Оп§'1ш с!е11а АгсШеНига ВогпћапЈа, Вотпа 1901.) Заједно са Ривонром Ребер дели мишљење, да је романски стил немачке архитектуре дошао из Италије и да је изникао из ломбардског стила. Испитивање очуваних споменика (нарочито у Италији) у вековима пре 1000. године *) Сдавног средњевековног писца о италијанској уметности Ренесанса .