Nova iskra

— 72 —

него су у току времена иретрпела миоге измене и уметке и тиме је знатно измењен први текст оригиналних Аристотелових дела. Велики Отагирит је ирви прикуиио сва тада позната Факта и иосматрања о домаћим и туђим животињама, али се није задовољио само тиме, него је испитивао и њихов уиутрашњи склон, њихов живот и расплођавање. Све је ово скупљено у горе поменута дела, а по себи се разуме, да овако огроман посао, нарочито у оно доба, није могао осгати без заблуда и махна. Кад и данашњи најбољи нисци иису чисти од заблуда, и то данас кад им стоје на расположењу толика средства, онда је лако појмити колико ли је тек тешко морало бити Аристотелу све проучити и описати без икаквих помоћних средстава и литерарних иодатака. Аристотело није био систематичар, али је оиет зато иоделио животиње на разие групе. Више животиње скупио је под именом Енаиме. Групе, на које је поделио више животиње, нису јасно обележене, док су међутим тачније подељене анелш=бескрвне, у којих нема црвене крви. Ово је њихова подела по Аристотелу; 1. Малакија = мекушци. 2. Малакострапа = мекољускасте. 3. Остракодерма = тврдољускасте. 4. Ентома = инсекти. Из 10 књига Аристотелове Историје животиња биће, мислимо, довољно ако се наведе једна груна животиња, из које ће се најјасније видети суштина Аристотелових назора о животињама. Ва овај циљ иослужићемо се инсектима а у главном држаћемо се, како за Арисготела тако и за Плинија, радова 0. Шенклинга *) Аристотело онисује инсекте као бескрвне животиње са зарезима (ентома) на трбуху, леђима или на боковима и у којих телесна супотанција није ии коштана ни месната него је иешто средње између обојега. За најбитније у инсеката као да је Аристотело сматрао поменуте зарезе на њихову телу. Према томе урачунао је у инсекте и стоноге, иаукове и црве, и ако ови последњи немају мало пре споменуту телесну супстанцију. Аристотоло описује само 80 врста инсеката, што је веома мало према њихову стварноме броју и тако честој иојави. Неки коментатори његови приписују то слабом занимању Аристотелову са инсектима. У главиоме опажамо у Аристотеловој подели инсеката неке црте које вреде и данас. Он их је ноделио овако: 1). Птерота = крилати инсекти. а) Колеоптера = тврдокрилци. б) Анелитра = голокрилци. аа) Диптера = двокрилци. бб) Тетраптера = четворокрилци. 2). Аптера = бескрилни инсекти. 0 осталим карактерним особинама инсеката наводи Аристотело, да је сваки иисекат састављен из три дела: главе, дела у коме је желудац са цревима (задње тело) и део између ових обојих (груди). Очи у инсеката сматра

*) 8. 8сћепкИп§, у Л^осћепзсћгШ Д1г Еп4ото1о^1е I Јаћг§. № 30 и 31, 1896, и № 1, В<1. II 1897.

за савршеиије органе њихове; њих има у свију инсеката. Неки од њих имају зубе и хране се сваковрсном храном, неки имају клеште и примају сваковрсне течности, као н. пр. муве (мија), или сисају крв као мува слепица, (миопс) и обад (опстрос) или се хране биљним соком као пчела (мелита). И чуло мирисања развијено је у инсеката што је Аристотело опазио по пчелама и неким ларвама, које могу да омиришу мед још издалека или по мравима ко.ји могу да се растерају јаким мирисима. 0 укусу у инсеката уверио се Аристотело по томе, што се они не хране сви једном храном него сваки има своју нарочиту храну. Инсеката има крилатих и бескрилних а има у неких у једно исто време и једних и других као нпр. у мрави и свитаца (пиголампис). Крилати су инсекти или двокрилни, као што су муве, или су четворокрилни, као пчеле. Ови инсекти лете без помоћи репа а немају на крилима ни дршке ии перја. Делимично су права крила покривена тврдим поклопцем (елигрон). Аристотело спомиње и ноге и иилке у инсеката, али за ноге ие наводи број, јер у праве инсекте увршћене су и неке животиње које строго не иринадају инсектима. 0 унутарњим органима Аристотело наводи, да одмах иза уста долази црево, које је у већине иросто и иде право до свога завршетка, а у мањиие је извијугано. Дроба (спланхион) — иод којим се разумеју плућа, јетра, бубрези и масти — инсекти немају, као што све ово немају ни остале беекрвне животиње. Инсекти немају ии гласа нити могу да говоре, али имају чујие тонове, који постају у унутрашњости а не спољним ваздухом, јер инсекти не дишу. Окакавци зврче трљањем ногу за скакање. Готово свн инсекти преспавају зиму, разуме се, сем оних, који угину раније и не доживе иову годину. Пчеле спавају само кад су иајхладнији даин. Што се тиче расплођавања иисеката Аристотело је мислио, да неке постају саме по себи, а неке и од росе, снега, ђубрета, а неки и од труле земље, биљака и других сличних ствари. Многи се расплођавају парењем мужака са женком, — дакле полиим путем. Описујући акт парења Аристотело греши, јер придаје женки оно делање које припада мужаку, а ово је јамачно потекло из погрешног посматрања. Аристотело опширно описујо расплођавање лептирова, али у томе је измешано много истинитог и лажног, као што ћемо мало нижо видети. Леатири — нсихе — ностају од гусеиица које су у почетку мање од пројина зрнца, али брзо норасту до малих црвића и онда иостају гусенице. Растући даље најзад дође време кад не могу више да се крећу, промене свој облик и постану бенчице = хризалис. У овоме стању имају потврђу љуску за омотач, не једу, али се крећу кад се додириу; а утврђене су концем за своје место, пемају уста нити се на њима опажа ма какав уд. После неког времена прсне омотач и измили лептир. Инсекти под именом ииера и пенија постају од извесних гусеница које