Nova iskra

— 78 —

со при ходу повијају „као таласи" т. ј. опружајући со једиим делом унапред, савијају друге и тако повлаче задњи део за предњим. То су наше Геометре. Од једног великог црва са роговима, после првог преображаја постаје гусеница, затим кокон = бомбикои. Овај кокон испредају жене на вретено и од његова испредена конца праве жоне ткиво. Кантарои праве ваљке од ђубрета, отпочивају зими у њима и уносе црве у њих, из којих после опет постају кантарои. Комарци ностају од аскарида а ови од блата по нотоцима и рекама. Буво — псилаис, постају из најниже трулежи, јер се развијају на местима где има сасушених изметака. Стенице се развијају из животињске влаге, која се нанољу одмах згусне. Мољци — сетес — постају од прашљиве вуне, а нарочито постају лако кад је у њој затворон какав паук, јер он усисава вунину влагу. Аристотело зна доста и о начину живота неких инсеката, зиа да неки живе друштвено као пчеле, зоље и мрави,

и то или под старсшином — хогемон — или без њега. Из нодатака које изиоси Аристотело, види се, да је нчеларство у његово доба било доста развијено, али се није ноуздано знало како постаје нчела. Неки су савременици тврдили, да со пчеле ио расплођавају полиим путем, него сво.ј накот доносе из цвећа, у коме постаје сам по себи, неки су опет тврдили да ово вреди само за трутове ке®ен —, а нчеле радиице — мелита — постају од краља, василева (наша матица). Само нчеле прикупљају мед и восак; мед капље из ваздуха, нарочито нри рађању звезда, и кад се дуга спусти; он се стврдие тек после 20 дана а пре тога времена жидак је. Восак за саће справља се од цвећа; у ћелијицо уносе пчеле свој накот н легу пчеле као тице. Како се ћелијица затвори одмах добијају младе пчеле крила и ноге и кад се доврши растење, онда пробијају заклопац и излећу напоље. (свршиће се)

<АЛА^ДДДДДААДДДДДДДДАДДАДДАДААДАДДАААДАДАААДАДЛААЛАДДЧЛЛЛ;

ЈТролећна песма

МрО)-!

лавуЈ пева у сред Јоргована, Нежна песма и неба се лати. 0 певај ми, тицо богодана, Твој'у песму моја суза прати. . Ох, сећам се, пролеће је било, На мене се осмејкив'о Мај; Срећа срцу пружала ј 'е крило И оно је налазило раЈ*, * .

Век младости, заноса је мин'о, Кад сам сањ'о препун чисте вере, Када сам се у свет далек вин'о, Љубљен био, љубио без мере . . . Пој славују у том скромном куту, Песми својој шири крила лет На живота разгаженом путу Врло регко налази се цвет. С аољског М. П.