Nova iskra

— 108 —

ђавају се с јесени али не у једно нреме, него у сваком гнезду има у исто доба ларава, бенчица и развијених младих инсеката. Зоље, које он назива јсћпешпоп, носе мале наукове у своја гнезда, поспу их земљом и легу их, и од њих постају зоље. Мрави (Тогадса) постају из јаја у иролеће или из црвића сличних јајииа. Плиније зове бенчице мравијим јајима (као што се и у нас и данас зову). Од кожокрилаца споменућемо ове: 1. Ар18. Плиније описује опширније нчелу, али не износи ништа ново. Трутови и „несавршене пчеле" зову се 1'ис118, а матица, која се замишља у Плинијево доба као мужак, зове се гех (краљ). 2. Уезра. Наше зоље. Оне се не роје и немају матице; лове велике мухе и откидају им главе, праве висећа гнезда са воштаним таблама изнутра. 3. Сгаћго. Стршљени. Праве гнезда под земљом или у рупама. 4. РзеМорћех. Нека врста зоља која увек лети усамљена. Можда каква апЉорћога. 5. Под општим имеиом си1ех описује Плиније некаквог крилатог инсекта који живи у меким шишарчицама на храстову листу. 6. Ропшса. Мраве описује по Аристотелу, само додаје да се употребљују као лек, а „мравија јаја" још и за бојадисање обрва и т. д. в) Леитири — Леиидоатере. Лептир (рарШо) постајо од росе. Она се у нролеће сталожава но ротквином лишћу, добија облик пројиног зрнца и стврдне. Од сваког овог зрнца постаје црвић, па носле три дана гусеница (игиса или егиса), која поступно расте и најзад постане непокретна и добија тврду опницу и тад се креће само при додиру и зове се сћгуааШз —■ бенчица. После неког времена прсне опница и измили леитир из ње. 0 развијању лентирова не даје Плиније уопшто јасне појмове. Тако на прилику: ои наводи, да носле топле кише постају гусеиице на воћкама, на којима ноједу све лишће, цветове и сам плод. Таквих и сличних назора има доста у Плинија, и држимо да није потребно наводити нарочите нримере. г) Вуве. Сем хризомелида и лисне буве, разуме Плиније под именом риЈех обичму буву (Ри1ех птИдиу, Јј.ј . Она посгаје од прашине и скаче задњим ногама као играч на конопцу. Даље што говори Плииије о бувама сама је празноверица. д) Двокрилци = Диитере. Од ових описује Плиније комарца, обичиу муху и једму врсту комарца, маНо, који је непријатељ пчелама и досадан мазгама; живи само један дан. Не зиа С9 шта је.

е) Ринхоте. Од ових описује домаћу и иеке пољске стенице, а сем њих још и цикаде н вели, да оне цврче терајући ваздух из две шупљине испод прсију према .једној разапетој покретној опници изнутра. ж) Правокрилци — Ортоитере. 1. 1(0си8к,. 0 скакавцима зна Плиније да легу с јесени своја јаја у земљу и ту их снесу на гомиле а када дође прво пролеће, измиле мали скакавци без ногу и миле помоћу крила. Трљањем ногу и крила производе тонове. И ово је све по Аристотелу. 2. Плиније опису.је неке скакавце без крила, а то ће на сву прилику бити ларве скакавачке. 8. СггуНиз. Ове животиње иду назатке, цврче ноћу и буше рупе у земљи. На сву прилику овим описује Плиније наше зрикавце. 4. Наше понце описује Плиније као животиње које буше огњишта и ноћу музицирају. Плиније описује још ноке инсекте под нарочитим редом, али је опис тако слаб, да се ие може закључити, које је инсекте Плииије описао.

Ми смо при крају својих летимичних црта о Аристотелу и Плипију, двојици природњака, од којих је један син древне Грчке а други новога Рима. Велики Стагирит живео је пре Христа и био је не само велики философ него и велики природњак. Са њиме није изумрло његово учење у природним наукама, а посебно о животињама, него је прешло у доба хришћапства и веома дуго, чак близу овога столећа, већином владало у природним знањима. Грешке и неиснравности, које налазимо у Аристотеловој Историји Животиња, не треба ни мало да утичу иа наше суђењо о њему као природњаку, јер кад у овоме деветнаесгом веку, у веку, кад се у свакој школи уче оиширно природне нлуке и које су дубље продрле у све слојеве него пре 22 века, може један Енглез (НоШп^зће<1) да нанише у своме раду о природи ово: „Стршљеиови, зоље, нчеле и сличне животиње, у којима није оскудица, постају, као што се у општи мисли, први од трулих мртвих коња, други од нокварених јабука, крушака а последње од крава и волова. Ово је могуће", вели даље учени Енглез „што се тиче нрвих и последњих, па и оних других, јер ми видимо ипр. зоље само кад воће почне да зри"онда се не могу замерити Аристотелу све његове грешке, а нарочито кад се узме у обзир онај огромни материјал који је имао да посматра и да га опише. Ценећи трезвено радове Аристотелове као природњака, морамо призиати да је Арисготело отац данашњих природних наука и да осгаје највећи природњак у старини. Плииије не може да се сравни са Аристотелом; опширноет Арисготелова ума не види се у Плинија и ако му је он био углед. Аристотело је посматрао и умео да