Nova iskra

116

видео, мишљаше, е је прво време туге што огањ с пламеном; после, пламен се угасио, огањ прегорео, остао жар под пепелом, па тиња, тиња. Тако умствује стари Ариаутин и псу.је Шемси-пашу, а мула јаше напред оборене главе. Мула смућен, Арнаути гори него пре, љути што им мула иде Шемси-пагаи, крвнику, псују, прете и ударају коње сгрменом сваки час а кад дођу близу каквога дрвета, опале, некп, из пушке, те се стресе снег и прне преплашено јато врана гачући. Еад уђоше у Прокупље и пођоше његовим уским сокадима, не истрчаваху људи да их гледају, но ако су се пашли на улиди, брзо улажаху и удараху чивију. Сокаци празни, затворене капије, високе, оковане мертечким ексерима, затворене чивијом, а негде, где су укућани плашљивији, и Агандалом; и позатварани су свуд капци на прозорима, јер се чуло е иде мула с Арнаутима. Чује се топот и вриска атова, из далека, а чаршијом, отвореном, завлада неописан сграх, и узеше се спуштати ћепенци, где је год турски дућан, или српски; арнаутски о.сташе отворепи. Наједанпут се прошара: два дућана отворена, на три ћепенци спуштени, тако целом чаршијом. Еад зађоше у српску махалу, и мула бејаше далеко, отвори се једна трошна капија, искрпљена парчадма тенећке и асуре, и истрча из дворишта једна сиромашна жена, Орпкиња, наричући за сином, и скиде шамију с главе, гологлава проклињаше арнаутску силу и турску обест. ,Дуда! Луда!" узвикнуше неки, колико толико Вожји људи, и обиђоше је; а други, ђаволови синови, окренушо коње к њој, да је прескоче ... Прегазише је, па продужише пут, не осврнувши се. .. Кад се последњи пут побунише Арнаути, убише јој сина, њену милост и хранитеља, кириџију, који бејаше пошао у Ниш е топличким јабукама. Мула је Арнаутин, али да се обазре и виде гата учинише ови ђаволови синови са женском главом и ојађеном мајком, не би им се прошло наште срца. Кад мула оде у прокупачки сарај, Шемси-иаша га на ногама дочека, чак нред вратима одаје с тахтом. Уведе га у одају, посади га на тахт, на своје место. Из друге одаје изиђе нишки иаша, плав, висок, у чоханим шалва рама циметове боје и чалми; попе се на тахт, Шемси га посади до мулина десиога колена, а сам седе према њима. Ту су седели, ирво понили по два Филџана каве п попушили по чибук дувана, па отворили мухабет, то јест разговор. Лесковачки пагаа, ире иадувен, силан, сад љубазан, нонизан, миого, како Турчин може да буде када се укаже потреба; а нигаки пагаа, и ако млађи од овога, у свему, иочиње разговор, само ниже речи, као бисер на ибригаим, с медом на уснама, са шећером иа језику. .. Пристаде мула да се Фати-султан доведе у Прокупље, у његов конак: ту да јој „падпу" оба венчања, ту да је испитају, ту да се извргаи понова венчање ... све да буде по оном реду, који је у својој глави одавно, кад се умиригае Арнаути, писао и написао Шемси-паша. Мило Шемси-паши, мило, цикнуо би од радости, а уздржава, се, крије радост, да је мула не оиази, да се не покаје. А како да се не радује?.. . Зна за кога ће Фатисултан... Спраће блато с образа, пројездиће кроз сав Лесковац, и Прокупље, нека га виде и Турци и ђаури. — А! Шта може лепа реч! И што се не може постићи кад се сгоји право, постићи ће се, увек, кад се макар мало превије грбина, тако мисли Шемси-паша. Јер он тврдо верује да мула пристаде на разговор и договор, и

на све друго, с пагаиних лепих и слатких речи и његове понизности, а не зна да би и једно и друго било што глуху говорити и слепу намигивати, да мула немаде и иа уму и на срцу онај увели пупољак у његово.ј Топлици, да не помисли: Хајде! Опросгиће ми и Бог и син, кад пристанем да се и њена реч чује. Договори се мула с пашама, па се врати у Топлицу. Каза Арнаутима, пред кулом, за овај договор, па оде у кулу; и наједанпут се диже силна граја, вика, дивљи узвици, небо се пролама. Деру се Арнаути, сви у један глас. — Нећемо ! Не дамо ! — Да дамо кад мула хоће. — Вар нашега муле кадуна на испит? — Не дамо! — Да дамо кад мула хоће. — Вар да правимо вол>у Шемси-пагаи? — Крвнику? — Јок Шемси-пагаи, него нагаему мули. — Мулу туга обрвала, па не зна гата збори. — Зна. Туга није у глави већ у срцу. — Не дамо мулине кадуне. — Јок! Јок! Јок! —- Да идемо заради муле. Ама ако каже да ће за иагаина сина, на комаде ћемо је. — На оволигану парчад. — Па ћемо је псима . . . — Кучку псима, рече један оспичав дугоња. — Кучку псима! захори се силно, из свију грла, небо се пролама. Оирота Фати-султан! Чује страгане речи, а за срећу нигата не разуме; нити јој их когод преводи . . . Олугаа. Прибила се уз прозор са хартијом, крај мајке, прислонила око на парченце сгакла на прозору, па гледа. . . Бујица! Нема мислиш уставе која ће је зауставити. Таласа се, човек до човека, па сви као бунтовници, из очију пламен сукља, лица чисго онакажена, загледају иушке, гледају јатагаие. Млади хоће у Прокупље, да убију Шемсипагау. Стари их стигаавају, говоре; сви стари узегае говорити е је мула дао бесу, иа би му они -валеиили блато на образ.. . Одустају од пута, али се заклињу да ће мулиницу на комаде, ако рече да ће за Шемси-иапшна сина, или ће је нривезати коњма за репове . .. Граја се не стигаава, ни дивљи узвици? Мулина кћи улази у одају где ја Фати-султан, излази из ње; разабрала је гата је, те се грухне у груди и с дадијама говори гаанатом. Боји се буне, да се Арнаути не дигну на њена оца, гато никад доеле, да му не запале кулу, па куд би сирота Фати-султан, по зими, болна преболна, и где би она дела рухо и оружје брата јединца. . . Уђе у одају, па кад је Фати-султаи уиита гата је, гата говоре, а она не каза е њој ирете, иего слага: — Шемси, проклет да је! убио МиФтар-агина сина ... Још није платио један дуг, ево где направи други, проклет да је!... Лаже, лаже, и опази где се граја стишава, прислони и она око на стакло, угледа, мођу Арнаутима, оца. Не чу.је се шта им говори; пролази кроз руљу; сви му праве место ... И мало па се граја сасвим стигаа. Арнаути се разиђогае, сваки отиде својој кући. Мула се попе на кулу, оборене главе, и погурен: чисто човек не би рекао да је