Nova iskra

— 128 —

слици, б<'3 мало, природне величине, а слика је иврађеиа иа западном зиду у новој Паланачкој цркви. На аослу и Ћ. Л. Лебренг (сликала Е. Л. Лебренг). — Елизабета Лујза Лебреиг, рођена Виже, велика оранцуска сликарка, рођена је 3. априла 1755. у Паризу, а била је ученица сликара Доајена, Греза и Вернеа. Нарочито се одликовала својим пастелима, а као прослављена сликарка посгала је 1783. г. члан Француске Академије. За време оранцуеке револуције (до 1801. год.) пропутовала је Италију и већи део континента; за тим је три године пробавила у Енглеској, а но том је живела у Холандији и Швајцарској. Од 1809. г. стално је живела у Паризу, где је и умрла 17. марта 1842. год. Израдила је око 600 слика, од којих је највећи део у приватним рукама; 6 је у Лувру, а по неколике у Версаљу, Мадриду, Флоренци. Штампала је и своје занимљиве „Усномене" (3 свеска, Париз, 1835.—87. г.) Слика „На нослу" сад је у Галерији Уфици (Фиренци), а њезин лик (Е. Л. Лебренг) у Галерији Светога Луке (Рим). Краљ-Миланово одмориште код Мапастира Дивостина. — Крагујевачко ловачко удружење подигло је прошле године у близини манастира Дивостина споменик | Ераљу Милану. Као што се на нашој слици види то је чесма са рељеФом на којем је извајан лик ј Краља Милапа. Развалине манастира Давидовице на Лиму код Бродарева (сликао Т. Пе.јатовић). Стара сриска задуж-

бина коју народ везује за име Немањића. Није нам нознато да је игде до сада објављена у слици. — На жалост, „Нова Искра" тек јо била добила у Тодору Пејатовићу, директру српске гимназије у Плевљкма, вредног и одличног сарадника, а сгиже нам тужна вест да је овај честити, скромни и образовани Србин умро пре неколико дана у својој 26. години. Бог му дао рајско насеље! Сриски академски официри из сриско-турскога рата 1876.—78. године. — Верујемо да ће наше читаоце занимати ова слика на којој је највећи број свију школованих српских ОФИцира (школоваиих, без обзира на доцније студије, у нашој Војној Академији). — Међу њима је велики број сада већ покојника и, без мало, скоро сви највиши ОФицири у данашњој срнској војсци. Моја кАи (сликао Антон Ра®аел Менгс). — Менгс је рођеп 12. марта 1728. год. у Аусигу (Чешка) где му је отац дао прва знања из сликарства. — 1741. г. био је у Риму, одакле се 1744. вратио у Дрезду где га краљ Август III узме за дворскога сликара. 1751. г. израдио је велику и цењену слику Христово Вазнесење у Католичкој Цркви у Дрезди. — 1754. г. постане директор нове Римске Сликарске Академије на Капитолу. По позиву Карла III, шпањолскога краља, отиде у Шнанију где пробави неко време и изради иеколике поруџбине. Умро је у Риму 29. јуна 1779. Сва су му дела у композицији проста и племенита, цртање му је тачно, техника знаменита. -— Слика „Моја кћи" сад је Галерију Барберина (Рим). —

X Р 0 Н И К А

I : |Ш -1 т «8гп тјттв. л ^ « Шећер п мкшићма енергкја ЈЗесели дечји свет воли шећер и слаткише. Је ли то случајно ? Не, то је оправдано, засновано на природној потреби дечјег организма, који ужива у кретању и игри. Шећер није само зачин који утиче на живце куса, већ је он важно средство за исхрану, које може нарочито да послужи за то, да оспособи тело за испољавање снаге и за одржавање телесне топлоте. 1 ) Људи који се одају разним спортовима дознали су искуством, да им шећер одржава и обнавља мишићну енергнју. Колб је нрви констатовао у Немачкој, да јако тренирани спортсмени осећају неодољиву наклонест да једу шећер и друга градива што образују шећер. Ловци, који се веру по Алписким врлетима, понесу уза се, по правилу, сланине и шећера. Путници који се пентрају по Алпима причају, да парче чоколаде изврсно утиче као средство за освежење. Робови и радници у жарким земљама једу, при напрегнутим радовима, мало меса а много више ииринча и шећерне трске. Колб је приметио на својем нутовању да су црни носачи његови, при пењању на аФричку планину Кенију, скоро искључиво живели од дивљег меда. Сва ова опажања Ј ) Т)г. бшиег, 2искег ип(1 А1коћо1, ВегИп 1902. р. 19.

сведоче о великој вредности шећера за развијање мишићног рада. Ту чињеницу доказао је и Француски физиолог Шово својим огледима на псима. Утицај шећера на мишићну енергију први је експериментално измерио Мосо, проФесор Џеновског университета. Помоћу направе ергогра®а, Мосо је мерио рад мишића прегибала на средњом прсту, т. ј. до које висине и за колико времена може прсг средњак да подиже тегове. Рад мишића и његово трајање обележавао је цртама узастопног подизања и спуштања неког познатог тела, н.пр. 5, 6 и 7 кгр. Тако су добиване криве линије заморености мишићне. Многобројни огледи Моса и његових сарадиика имали су да утврде ово: 1) најмање количине шећера које, унесене у желудац, утичу на мишићни рад; 2) која је количина воде најподеснија за растварање и преношење шећера 3) најбоље погодбе за сваривање шећера; 4) утицај шећера на мишићни умор за време наштине. Мосови огледи показали су да мали или средњи оброци шећера (од 5—60 грама), апсорбовани од једанпут, развијају у замореном мишићу највећу енергију. Кад се узме у једанпут више од 60 гр. шећера, тада, опада производна енергија сразмерно количини шећера која се уноси у желудац. Најбоље утиче шећер, кад је количина воде 6—-10 пута већа од запремине шећера. Кад је шећерни раствор сувише густ, или сувише разблажен, тада мање помаже. Мосови погледи потврдили су лепе радове Шовоа и КниФмана о знатном трошењу шећера у крви приликом мишићнога рада. Они су нодстакли и немачке лекаре да