Nova iskra

— 124 -

вртпо огледо у немачкој војсци о утидају шећера. Дајући војнидима но 40—60. грама шећера уза осталу храну, немачки војни лекари добили су изврсие ресултате, нарочпто за време већих, напорних маршева. Оличне огледе : као и Мосо, градио је инглески лекар и анатом Наг1еу, на је нашао да мишићна енергија порасте за 8—16°/ 0 , кад се обилатој храни дода шећера. Кад се у желудац унесе 200 грама шећера за време дана од 8 радних часова, оида се увећа енергија за 22— 36°/ 0 По њему се може сиречити онадање мишићпе енергије, која се обично јавља између 5—6 часова у вече, узимањем подесне количине шећера на два часа раније. Према свему, шећер је изврсна храна. Он игра важну улогу у нашој исхрани. Њега прима тело као хранљиву материју нопосредно, а не мора га нретходно као н. пр. сваку другу врсту хране — у органима за варење нарочито прерађиватн и удешавати. 2 ) По Л. Грандоу (Отап<1еаи), његова је хранљива вредност два нута већа од хлеба, а претежнија је и од самога меса. Значајно јо да најактивиији народи највише троше шећера; тако н. пр. у Инглеској потроши се шећера, у средњу руку, но 42 кгр. на једног становника, а у Америци на 30 кгр. Да би се људство могло довољно користити овим важним средством за исхрану, желети је да шећер што више ојевтини, напретком агрикултурним и индустриским. п. м. и.

Егапа V. Кећег — ЈЛе ђузапИтвсће Ргаде т <1ег АгсћМеМигдебсМсМе — Мипсћоп 1903. (СВРШВТАК) Римска архитектура беше у своје времо прва уметност у свету. У истом положају беше и познија византиска архитектура. Чисто римско порекло ове носледње најочигледније показује Максенцијева базилика у Риму и Диокледијанова палата у Спљету, са том разликом, што прва још чистије нредставља римски стил него друга. Уметност римска из доба опадања показује се везана, верна традицијама, у Риму, док је миого слободнија и самосталнија у провинцијама. Диоклецијанова палата је, ноуздано, прва етапа на нуту ка византиском стилу. Ну ниједан споменик из првих деценија после владе Константина Великог није се сачувао у таком облику, па комо би могли пешто еазнати, као што је то случај са Диоклецијановом палатом из доба пре Конетантина, Оолуи би само врло недовољно могао послужити за IV век. Богатији материјал пружа пам Солун у V веку. У ово доба не опажају се више на архитектури источиога царства знаци из декаденције римско архитектуре, него се, па против, појављују нови елементи у структури и орнаментици. Ове основне Форме византиских капитела налазимо на граћевинама Оолуна већ у овом веку, дакле ире Јусгииијана. И нова престопица у Игалији, Равена, показује нове конструктивне и декоративне елементе. Никако се иак Ра.вени пе сме, у овом погледу, иризнати самостално место у византиској уметности. Нова престоница последњих за' 2 ) ])г. М. Јованомћ—Батут, Књига о здрављу, стр. 104.

падних римских дарева гравитирала је у свему нрема Истоку, према Византији, која постаде средиште римскога државног колоса. Ови се односи између Равене и Истока нису пореметили ни за кратке бесплодне владавине Одоакрове, ии за владе Теодорика Великог, пи за три деценије после смрти Теодорикове. Нови елементи су овде у архитектури V века слепе аркаде, које иочивају на лизенама, а положајем својим одговарају архиволтама унутрашњега реда стубова (на црквама Ов. Јована Евангелиста и Ов. Агате) и лучни перваз (Во^епГпез), сасгављен из малих лукова, што се наслањају на мајупшо консоле (Кга§'аМп), рашчлањен лизенама. Појава овога лучног перваза на грађевинама Равене из V века веома је важна, јер у њему већ налазимо једног претечу романскога стила. Овај лучни перваз обележити пак као чисто Равенски проналазак, било би нренагљено. Он се, истина, овде први пут срета, али није искључона могућност, да би се он нашао и у споменицима Цариграда, да су иам се из тога времена очували. Мора се пак усвојити, да су од Константина Великог колевка и огњиште свеколиког развоја духовног били на ВосФору, а не, по Ривоири, у Солуну; по другима, у Милету, Тралу или, у опште, у Малој Азији, домовини архитекта цркве Ов. СоФије. А уз то лучни перваз није био особено византиски елеменат. Црква Сан Витале у Равени већ га не показује. Што вреди за базилике, то исто вреди и за грађевине са централном диспозицијом (СепГга1ап1а^еп). Римске терме и нимФеји (пушрћеит), ротунде гробпица и храмова садрже већ све главне Форме хришћанских грађевина са кубетима, кружног и полигоналног плана. Разлика је у томе, што Римљани заостадоше у проширењу простора, док се у хришћанским гробним црквама и баптистеријама (Св. Констанца и Латерански баптистеријум) појавише и споредне просторије уз централну просторију са кубетом, пошто се кубе постави иа снажне и маспвне ниле (РМ1ег, рПа). Већ Константин беше у азиском делу свога царства подигао грађевине са кружним и полигоналним плаиом (на Св. Гробу, на Маслииовој Гори, у Антиохији). Ну о овима пе знамо ништа ноузданог. Црква Св. Апостола, коју Констаитин сагради и намепи за гробницу себи и својим следбеницима, послужи као образац кћери Тсодосијевој, Гали Плацидији (црква Санто Нацаро е Челзо у Равени). Иста зависност може се констатовати и на цркви Св. Апостола у Милану. Равенске грађевине из прве ноловине VI века показују стални утицај Византије. Кемшвери (КатрГег, шровГе, тситђа) на канителима дворске цркве Теодорика Великог, Санто Анолинаре Нуово, сасвим противрече римском обичају и показују велике сличности са граћевпнама Солунским. Неосновано је у њиховој орнаментици гледати германски утицај, као што се и маузолеум Теодориков, са чувеиим моиолитским кубетом својим, има сматрати као једна од етапа на путу ка византиском стилу, у доба између Диоклецијана и Јустинијана. Није могућно одредити онај моменат, у коме беху нотпуно савладане стадије иривремености и неодлучиости овога прелазног превизантиског стила који се колебаше између римских и византиских облика! Драгоцоних података за једно овако сазпање лишио нас је велики пожар у Цариграду 582. год. Па ииак се не сме усвојити, да тек са обновљоњем града од стране Јустинијана настаје дан рођења византиског стила. Јер вероватно, још пре ступања Јустинијанова на нресго (527. год.) боше се већ на Истоку, у главноме, угасмла римска традиција. Хоризоитално покривање базилика систематски замењује кои-