Nova iskra

— 126 —

извесаи мотиви испреплетаиих шара могу се констатовати као германски: вегетабилним и аншалним Формама нису Гермаии ништа додали до извесну наивносг и шантастичност предмета. Ништа нема новога п непознатога у овом снису, који је плодни и на пољу хисторије уметности добро познати научник читао у баварској Академији Наука и публиковао га у издањима љеним. Необично је само, што се још неутврђени и спорни ®акти узимају као доказани и на основу њих со изводе закључци који морају и даље остати еамо као примамљиве конјектуре. Да оставимо на страну питање о постанку хришћанске базилике. Данас, истина, врло много говори у прилог Реберова мишљења, да се хришћанска базилика развила из ђааШка рпта1;а (или ђазШса ЛгепвЈз, као што многи други мисле), да јој је, дакле, порекло чисто римско,- ну није искључена могућност, да ископавања на земљишту хеленистичких градова не покажу друкчије резултате, у толико нре што готово ниједна приватна базилика римска није очувана у своме првобитном облику. При решењу пак овога питања мора се непрестано имати на уму, да, између свих граиа уметности, архитектура несумњиво има највише сродности са инстинктима, идејама, обичајима, прогресом, потребама оних народа, у чнјој се средини јавља. Треба, дакле, познати тенденције и дух ових народа, ако се хоће да има опредељенија појма о правцу архитектуре њихове. 0 тога не би требало ћутке прелазити преко мишљење заслужнога научника на пољу хришћанске архиологије Ерауса, да нодземне цркве у катакомбама хришћанским у целокупној диспозицији својој садрже већ ону поделу простора и оне припреме, које су после, одговарајући потребама култа, довеле до базилике. Ребер јако истиче „ломбардски" стил у архитектури и у њему налази порекло романскога стила, и за то је прво требало доказати да он, доиста, постоји. Да ли се они симптоми просгога и укрштенога свода, које Ребер иаводи а под којима подразумева наизменично мењање пила (РМЈег) и колумна (8аи1еп) (8Ш:шшесћ8о1), имају сматрати као елементи једнога новог стила или они означавају крај једног уметничког манира који умире? Ширингер налази, да архитектура X века стоји према архитектури, која наступа, много даље, него архитектура из епохе Еарла Великог. „Колумие (8аи1еп) су, очевидно у архитектури X и XI века онај елеменат који изумире, а пиле (РМ1ег) онај који настаје да живи". Далијеисто тако несумњиво тврђење Реберово, да је најважнија новина X века систематско увођење звонара? Новина, свакако, није; с тога се не сме ни истицати као саставни елеменат каквога новог стила. Шта остаје онда као обележје оригиналног ломбардског сгила? Фантастична орнаментика, која се, иначе, ноказује и у пределима најближим Горњој Италији (Тиролу, Баварској, Швајцарској). Нико, одиста, не може спорити утицај ломбардских грађевииа са њиховим људским и лављим Фигурама на баварске и алпске области, али тиме се не доказу.је ни егзистенција оригиналног ломбардског стила, нити имнорт онога што сачињава романски стил. Ако архитектуру из епохе Карла Великог ставимо упоредо са романском архитектуром, онда налазимо много ближих односа међу њима, па ипак не смемо тврдити, да је она прва архитектура примитивна ера ове друге. Она се може више сматрати као ирелаз г романском архитектурском маниру. Овај се прелаз пока3 УЈ е У трима битним новинама: увођење базилике облика крста; увођење олтара на обе стране и увођење двогубих трансепата (С^иегасћШ'). Ну ова архитектура из епохе

Карла Великог није иодстакла скоро никаких ре®орми у самој структури грађевина, с тога се не може ии доводити у везу са романском архитектуром. У толико мање т. з. ломбардска архитектура. Питање о нореклу романскога стила осгаје, дакле, и иосле овога делца Реберова отворено. Његово ће се решење, можда, моћи наћи на другом путу. „Уметности су нодложне утицајима двојаке природе: једни су угицаји непосредни, истичу из једнога оакта, из емиграције уметника, из проповеди једне школе, из ове или оне опредељене околносги; други су посредни, лагани, неосетни, произлазе из спољашњих околности, из разноврсних тежња, идеја, из тисућа узрока који неосетно трансФормишу друштво. Са трансФормацијама уметности ј л као и са револуцијама. У извесиим епохама мани®естује се бујица идеја која повлачи свет, а не може да јој се јасно одреди врело. Тада се уздижу личности, које у себе резимују покрет, а које хисторија, из сталне потребе да Факте човечанства веже за особена имена, крунише славом или им намеће одговориост за догађаје. Ну, у ствари, ове индивидуе или народи, који се истичу, далеко од тога да буду иринцип покрета, само су персониФикација једне опште тежње, продукат једнога дугог порођаја, који обећава зреле илодове у будућности." (Ве Уодие, 1^8 е^Нзеб (1е 1а Тегге 8аш1;е, 1860.) Минхен, Вл. Р. Петкобии

Драгана, комедија у четири чина, од А. Бријеа.*) Завеса се диже иснред једне продавнице шешира. Продавиица шешира у иозоришту? Тако је, а зашто и да не ? Вар смо гледали у комадима само властелу у тогама или маркизе у црним одећама? Сељаци су примљени у нозориште: зашто би онда модискиње из њега биле искл>учене? Ја ћу се вратити иа ову оиаску. Дакле, завеса со диже испред продавнице шешира. Мали главати чивилуци стрче, окићени шеширима са перјем или с цвећем. На тезгама гомила кутија; на узвишеном месту, иза тезге је писаћи сто, на који је газда метнуо књигу у коју записује поруџбине. Пространи излог гледа на уску улицу, без сумње Каирску или улицу Сен-Дени. Газди је име Пјер Ложре, јер у дућану је газда, а не газдарица. Пјер Ложре је дакле „модискиња". Он је директор и власник продавнице шешира на велико. Он израђује, за унутрашњост и иностранство, све ове женске шешире који, показујући у излогу сво.ју „изванредну је®тиноћу", маме нролазнике. Он је већ скупио доста округлу сумицу, коју сваки дан увећава. Сирота Госпођа Ложре! Јесте, сирота Госпођа Ложре: јер, у сваком помодном дућану има и модискиња, радница помодних предмета. Пјер Ложре је био први кога су оне виделе. Шта више: он је установио, у својој кући, неку врсту „домаћинског права". Госпођа Ложре је приметила развратне навике свога супруга. Она се испрва љутила. Затим, видевши да јој муж, колико ради доброга гласа куће толико и ради 'личног мира, а из себичности, не нродужаваше никад иривремене везе које је склапао с радницама, сирота се жена предала судбини. Супружници Ложре имају једиог сина. *) Овај комад представљан је нрви иут у Нар. Позоришту 12. априла о. г.