Nova iskra

— 125

етрукција сводова са истицањем кубета као центра; трапезном капителу са кемпФером дато је, у опште, преимућство, а грациозни, ну трошни и за рестаурацију неподесни, лисни орнаменти акантоса или су бивали само сликани или су извођени у облику упроштених рељека. Прве пак грађевине зрелога вазаитиског стила не беху ни црква Св. Оергија и Ваха (527.) ни цисгерна Бин Бир Дирек (528.) у Цариграду. Најмање би се пак у прве покушаје могла уврсгити црква Св. СоФије у Цариграду, најчистије дело византинизма, тако савршено, да се морају претпоставити нретходни радови сличне врсте и дуже вежбање. Мајстори из Милета и Трала мучпо би били позвани да раде на главном делу Јустинијанову, а њихова имена би тешко била сачувана у потомству (што је у архитектури тако ретко), да се они нису били прославили већ претходним радовима. Сап Витале (у Равени, почет 526. год.) и Св. Сергијо и Вах (у Цариграду) имају исги мотив: продужење страна основина октогона у апсиде, ко.је су двоспратне и полукружне. Сан Витале има ове апсиде на свима странама октогона осим оне стране где је презбитеријум, а Св. Сергије и Вах има апсиде само на наизмепичним странама (= четири апсиде). Отуда је спољашњи двоспратни обухватај (ХЈт^ап^) у првом случају осмоугаоник, а у другом правоугаоник. Еубе Св. Сергија и Ваха почива на систему уоблучених ребара ((тиг^епвузкт), који се стичу у темену (Нап^еЛтарре1ргш/лр), а код Сап Витале иа кружном базису. Ова се кружна основа из осмоугаоника образовала тиме, што су се на угловима осмоугаоника дометнула полукубета, облика нипга, и на тај се начин створила шеснаестострана основа са врло тупим угловима, те јој је лако било дати кружни облик (круг уписан у осмоуглу). С. Лоренцо Мађоре (у Милану, пре половине VI века) има четири екседре на ширим странама осмоугла своје основе. Спољашњи обухватај је квадрат. Кубе је осмоугаоно и лочива на осмоуглу (Шс^ег^етсоЉе). Конструктивне и стилисгичке елементе ових споменутих грађовина обухвата и ироширује највеличанственије визаптиско дело: Св. СоФија у Цариграду. У њој је на импозантан и епохалан начин, пу још не исцрпно, решен важан нроблем комбинације цонтралне диспозиције и базилике. На главноЈ осовини налазо ее две моћне апеиде, проширене, као у Св. Ооргију и Ваху, трима двоспратним екседрама, од којих средња служи с једне стране главном улазу, а с друге стране презбитеријуму. Споља затвара све један лравоугаоник, врло близак квадрату, из кога на једној страни искаче напред нартекс, а на друго.ј аисида олтара. Кубе почива на четири моћне пиле (РМ1ег, рПа) односио на луцима који их спајају. Прелаз од квадратно конструкцијо, а узвишен је дометањем пенденти®а. Један корак даље чини црква Св. Ирине у Цариграду. У њој је напуштено централизовање помоћу једног кубета, па се стављају два кубота, што почивају на квадратној основи и тим се средњи простор (МШе18сћШ) рашчлањава у два центра. Један од најпознијих непосродних имиорта византиске архитоктуро у Италији, С. Марко у Веиецији, показује мотиве. Равена распростре византиску уметност и на суседство и на доњу Италију. Овај утицај Равено није престао ни за време Лонгобарда, који преко Алпа овамо прећошо са још нижом културом него пре њих Одоакар и Теодорик. Тек Аутари (586—591.) и Агилул® (591—615.) доведоше мало по мало Лонгобардо на ступањ виших културиих

иарода, а краљ Ротар (636—652) издаде и законе. У овима се спомињу Ма^з^п Сотаснп, као једно удружење зидара којима су дате нарочите привилегије. Улога ових, које погрешно држе за архитекте, и сувише је ирецењивана. Према знатном броју умотгшчки и технички, сразмерно, великих дела превизаитискога и визаитискога стила у Равени и околини (од почетка V па до половино VI века) изненаћује нас мршав избор лонгобардсках дела "VII и УШ века, а још више њихна, ниска уметничка вредност. Новога се пак налази врло мало. Олепе аркаде и лучне первазе већ смо констатовали и на византиским примерцима Солуна и Равене. Остаје као .јодино нова безукусна Форма т. з. лонгобардскога капитела. За византиско пак питање од врло је велике важности, да Карло Велики, при оснивању свога Новог Рима у Ахену, ие узе за образац ни Милано, ни лонгобардске налате у Монци, Олони и Павији, воћ Равену. Ако иа двору Карла Великог Равена, седиште последњих западно-римеких царева, Теодорика и егзараха, важаше као цареки Рим, а сам Рим изгледаше вшпе као папски град, онда је и византиски стил морао, у опште, вредети као царски, лород кога се сасвим губљаху ништавна дела Лонгобарда. Тек после Лопгобарда и Карла Великог почињо да се подиже делатиост Ломбардије. Већ у IX веку типска Формација спољашњости указује на романски сгил. Просте слепе аркадо сасвим су напуштене, а лучни перваз, рашчлањаван лизеиама, доспева до савршенства, како се већ срета у сталном типу романскога стила. Овај развој на путу ка романском стилу, на чијом со нрагу несумњиво налазимо у Ломбардији нред крај IX века, подражава се и у X веку. То су нови елемеити у капителима, све чешћи симптоми простог (Топеп^етсоПзе) и укрштеног свода (Кгоии§ - о\уб11)о). Најважнија је пак новина X века систематско увођоње звонара. Равенске кампанило нису тако раио иодигнуте, као што се то мисли. Оне иикако не могу бпти истовремене са оним грађевинама којима припадају. Најстарија звонара у Равени (8. АроШпаге пиоуо) по свој је прилици из треће четвртине IX века. Из истог је доба, вероватно, и звонара С. Аполинара у Класи. Мало су доцније звонаре са квадратним планом, згодне за поделу у многобројие спратове, од којих је најранија, кампанила Св. Јована Евангелиста у Равени, постала у X веку. Најстарија јо пагс звонара, ОанграпПе с1е1 Мопасј цркве С. Амброђо у Милану (789—824), иостала па ломбардском земљишту, ну она је боз интереса, јер је, и у колико је сачувана, лишена украеа. На тај начин ми смо иа ирагу 1000. год., после којо је ломбардско-романс1ш стил у Горњој Италији већ готов и једини ко.ји доминира. У томе се доба у Немачко.ј тек сретају почеци једне скоро типске Формације, која управо доказује, да се развој извршио на другом земљишту, а његови се резултати већ у извесно.ј мери готови пресадили преко Алпа. Ми можемо шта више да слутимо путеве којима се кретао експорт ломбардско-романскога стила, јер изглода да је највећа делатност у јужним алписким долинама и саобраћајним путевима кланаца. А извесно иије случајно, што се на Кому, ко.је највећма долажаше у додир са Номцима, налази она грађевина која најближе стоји немачким романским базиликама. Ну као скоро сви архитектонски ломбардски типови, тако и скоро сви пластични украси из ломбардске почетне периодс издају своје византиско - равеиско порекло. Само