Nova iskra

— 847 —

Беата (сликао Р. \Уо1)гт§'). — У броју портрета, што емо их до сада донели у свом листу, овај се несумњиво истиче ретком уметничком израдом, која је ево и у репродукцији у нуној мери сачувана. Породица (сликао Е. Бено). —■ Радник је, сиромашак, мученик у послу, али он све то не осећа као многи други, јер му је носао мио, јер зна зашто живи и зашто се мучи. Кад увече, уморан од тешког рада, дође кући својој, рају свом, — нестане му умора, снага се враћа под оним срсћним осмехом сапутнице његове и пред сликом породичног анђела, здравог и једрог првенца, што се онако снажно упио у материне груди, као да би да се из њих напије здравља и живота, јер ће једном, само док одрасте, ностати одмена и помоћ својим родитељима. Италијапка (сликао Ж. Клод). — Внаш ли земљу где но лимун рађа ?... Знаш ли лепу Италију где су мандолина и нож највернији другови 1.. И ако у њој сунце жеже, ипак не нали тако силно као очи лепе Италијанке. Распаљено ерце мандолину тражи да исиева љубав своју, а дође ли трећи — нож је ту ,,ил' да љубав брани ил' да је сахрани!" Тихи кут (сликао П. Себорг). — Само ловац или какав залудни шетач ако дође и у овај крај. Далеко, далеко од кута овог струји људски живот и посленички шум, а овде је тако мирно и тако тихо, да се ено чак и лаки и плашљиви јелени осећају сасвим елободни и безбрижни у њему. Студије (еликали Љ. Ивановић, Наталија Цветковићева и ХристиФор Црниловић). У прошлом броју донели смо слику Српске Цртачке и Сликарске Школе, а сад

доносимо и три ученичке студије што еу биле у њеној овогодишњој изложби. Налазимо да је сасвим излишно говорити о талентима ових вредних ученика, али је веома потребно нагласити да су сиротног стања и да би српском сликарству какав добротвор учинио несумњиву услугу, ако би пружио материјалне могућности ма ком од њих да се и где на страни усаврши у свом лепом позиву. За досадашњи њихов успех принада несумњива заслуга школском директору г. Ристи Вукановићу, акад. сликару. Сриски Народни Дом у Карловцима. —■ Овај лепи Народни Дом подигнут је прошле године, а одређен је да послужи српском народу што се корисније може. У њему има 50 соба и дворница у којима су засад смештена средшпна автономна звања, као: канцеларије Саборског Одбора и Школског Савета, дворница за седнице Сабора, Народни Фондови, а ускоро ће се пренети и црквенонародна архива. Поред овога одређене су и неке нросторије за Српски Музеј. У тај музеј нренеће се сво старине оностраних српских манастира. 'Гако ће на једном меету прибрани бити сви документи славне нрошлости, а с архивом уједно биће Народни Дом ризница свих података за срнску историју у крајевима аустријске монархије. Сришња са Косова. — Најкласичнији доо српске земље, данашњи Косовеки Вилајет, још мало па ће престати да буде плен ненаситих Турака и обесних Арнаута, — јер за мало још иа ће нестати у њему свега што би могло домамити ужасне зулумћаре на плен и робљење! Турци и Арнаути осудили су Косовске Србе на истребљење, а каква раса (на срамоту свега образованог света) гине и пропада на Косову, — нека покаже и наша слика Срнкиње са Косова. —

X Р 0 Н И К А

1ј.\у|а. рГ"

Суичана енергкја Ништа није тако величанствено као небо, а на небу опет ништа као Сунце. Без сумње, у бескрајном проетирању васионе гравитирају таква небесна тела, којима и по сили и величини, као и пространству, Сунце уступа; али наше природне и слободне очи не могу то опазити, и та тела због своје даљине не могу утицати ни на наш живот нити на наше расположење. Сасвим је друга ствар Сунце, од кога добијамо светлост, топлоту и свако добро.

Кад упоредимо величину Сунца са величином планете која нас около њега окрећа, видећемо, да је међу њима грдна разлика. Дијаметар сунца износи до 1,391.000 километара; а површина његова већа је од површиие наше земље 12 тисућа, пута. Површина земље према површини сунца стоји у истој размери, као звезда Дијана нрема Земљи. Из масе пак, из које је Сунце саетављено, могло би се направити 1.250 хиљада таквих планета као што је наша Земља. Кад би се Земља помакла и наместила у средишту Сунца, Месец би се могао окретати око Земље ни најмање да не промени свој пут и положај према Земљи и Сунцу. Сунце је удаљено од Земл^е близу 150 милиона километара, али ипак оно има огромни утицај на Земљу; поред тога, до наше Земље допире само једна половина од целокунне сунчане енергије, а другу ноловину упија ваздух. Познато је, да црни предмети