Nova iskra

362

ЗЈСртна ЈЗекерм

опет сам скрушен дошо и на жртву донео ти Жито, восак, мед у сату, два голуба ко крин бела, Угојену овцу младу и последњу још ослиду, Принео ти веће пола од иметка свога цела. Са камена жртвеника пламен бије у вис право. И право се к небу плаву дим повија чист и бео, А бл&го је сваком оном, Аугури тако веле, Са чијег је жртвеника дим управо к небу грео. О да ли ћеш сад бар, реци, о Венера, силна, моћна, Умекшати срце њено? Да л' ћу и ја срећан бити Да се поглед њезин мио и на мени заустави? Да л' ће икад моја рука обавити струк јој вити?

Она млада у потаји другог гледа, другог воли. Палемон је пастир срећни за ким њено срце жуди; Свирком својом он је диже, он је буди снаког дана Кад потера стадо бело чим дан сване, чим заруди. Свирком својом он јој јавља кад из полЈа дому иде; Свирком својом и по ноћи казује јој чежњу сетну, Уздисаје, жеље, мисли, и казује како пати, Колико је силно воли, и жељка је милу, спретну. Ја сам ратник, дивљачан сам, бујан, смео, За јуначка дела ретка увенчан сам венцем славе, И тај пастир, тај Палемон, ништаван је према мени, Ништавни су и сто таквих према мени кад се ставе.

Он је воли, истина је, ал' још више ја је волим. Ни у њега за њом није више суза, више плача, Па може ли и то бити, о Венера, о богињо, Од јунака увенчана да је мала фрула јача?!...

239^

Бороки

Г о В 0 Р Јоспође Савке Д-ра Ј. Сувоткћа, држаи у салк јЗелике Школе 5. октовра 1903. г., као прво лредавање Дола Српсккх Сестара."

(сВРШЕТАк) аше народне женске рукотворине узеле су сасвим нов правац, правац да се нрилагоде потребама интелигенције. Али интелигенција не би смела томе правцу давати директиву, него само ту индустрнју морално и материјално помагати. Она се мора из народног живота органски развијати, као што је то и до сад било. У томе лежи етика мисли и разлог о одржавању те подобности у нашем народу. Љубав ка стварању лепог облика — било то ма у ком смислу — оплемењује душу и срце и повољно утиче на интелект, јер га чини продуктивним. А пошто свака продукција иште и моралне енергије, то и на њу повољно утиче. За пример: наше народне песме и рукотворипе. Неки тврде да су наше народне женске песме већином производ Орпкиња, али да су оне то тајиле из скромности. И то је, ваљада, узрок што те песме немају свог карактеристичног обележја, као што га имају женске народне песме у Немаца и Француза. Те су песме познате под именом: 8ртшк11)еп1]е<1ег и Сћападпз <1е 4оПе. Наше народне женске иесме ширили су гуслари а неке и доиуњавали, и отуд у тим доиупеним иесмама онај дуализам у карактеру и осеЛају. —

Породични је живот срце народа; али на то срце, на те породичне одношаје не може и не сме утицати наша мушка интелигенција. То је задаћа срнских госпођа. Ту мора жена са женом говорити и једна се другој поверити у најделикатнијим стварима, јер здравље, морал и привреда жене — то су животна питања за сваки народ. Женскиње из интелигеиције зарађуј е у већем обиму тек у новије време, а то стога што су се социјални и економни одношаји битно променили и што интелигенција бројно нагло расте. Узроци томе биће: облигатно школовање мушке и женске деце и брза, јеФтина и лака комуникација, та жива школа. Живот посгаје све тежи, а потребе се множе, нарочито код интелигенције. Па како да се жеии млад човек из интелигенције, ако није имућан, кад данас има а сутра нема зараде због велике конкуренције на свима гранама привреде, на умном и на материјалном пољу. Чиновници су обезбеђени у том; али не могу се све девојке удати за чиновнике. Осим тога, чиновничка је плата код почетника врло мала. Самац се може којекако протурати, али шта ће са породицом ? Мора, дакле, тражити девојку са новцима, или која може својом зарадом принети издржавању породице, те да тако живе према своме дру-