Nova iskra

— 18 —

при чему живот и његове разне позитивне и негативне етране играју и ломе се у призми његове мисли, која на хартију баца меланхоличио-мистичку реФлексију, довољно верну слику стварности. И сунчани се зраци такође кроз ову призму сломе, премда је за њих отвор —- само оређе понека рупица, кроз коју сунце идеала, осветли мрачне ходнике живота. Узимајући овакве мотиве, Андрејев гледа на живот самосталним очима, с разних страна, и даје слике пуне своје индивидуалноети, што и чини оригиналност. Разбацане појаве живота, чију везу не може сваки да уочи, Леонид посматра, сједињава, проучава и даје им објагањење, често пута само до половине, може бити нарочито да би учииио бољи е®екат. Вбог тога су неке из његових слика само па пола јасне, а друга половина премазана или покривена велом тајанствености. У том случају он згодно уме да. испод тога покривала извуче понеки мали део слике, који читаоцу помаже да сам набаца верне боје на мрачну половину. Поред свега тога, слике су Андрејева јасне и округле; бледоћа одсусгвује како у садржини тако и у облику. Језик му је слабији од језика Горкога, речник сиротнији и по каквоћи блеђи, али му је стил китњаст, везен и сладак. Реч је у Максима Горког громовита, звучна, природна и најоригиналнија. У Андрејева је стил уметнички, научан, онакав какав треба да буде у образована књижевника. Као и Горки, Андрејев најлепше описује душевну потмулу тутњаву, грмљавину, мрачне стимулизације душевне и све ужасе који су у души и у животу. Ту је он мајстор и срећан имитатор Горкога. III. Ја у почетку рекох неколико речи о руском и ®ранцуском роману и упоредих Француски натурализам са руским натур-идеализмом, са Гогољем на челу, у намери да боље доведем генетичку везу између творца овога правца и његова иајмлађег представника Андрејева. Нико није тако мрачним бојама сликао Русију ка) Гогољ, ио срце ни једног од руских књижевника није тако благородно куцало за „свитув Русв" као њогово. Све је то чинио у име високих идеала, у име лепше будућности рускога народа, те се мени чини да је веома важно и за Гогоља и за руску литературу, кад је иађен у попелу из II тома „Мртвих душа" делић исписане хартије са последњом речју „урад...," што је огањ поштедео, т. ј. „урадимо све оно, што идеали наше домовине захтевају." Књижевна Физијономија Л. Андрејева такође има такав колорит. У простим животним Фабулама својих приповедака, он се јавља као прогресивни песимист; његове приповетке представљају књигу о животу и смрти, због њега и носе мрачан, песимистички, невесео карактер. Посматрајући и описујући стихијни ток живота, грубу стварност, Андрејев се стара да речју ухвати истински смисао живота, његову цену и бесцење у овом бескрајном шаренилу појава; стара се да преда хартији и читаоцу боје живота и смрти, које се чак и не предају, но које може само тренутно појмити и ухватити бујна душа песникова. Али овај карактерни песимизам аутора, који боји живот несвесним и тамним бојама, опет не баца човека у очајање и бездну ненадања: — напротив, буди у човеку жаљење према жртвама жестоког и несвесног процеса бића у природи, побуђу.је же(; за идеалима и наду на лепшу будућност. Ма какав да је човек, опет је њему мио; Андрејев му верује и соколи га на борбу за срећпији живот иего што је овај.

Песник је себи одредио, да ово основно питање живота реши, психолошки посматрајући људе у стварпости, па иам даје, напослетку, овакав резултат: У слепој и равнодушној сили, која нас рађа и убија, узалудно је тражити разума и правде. Но човек је дужан да у онај тајанствени обруч, који сиаја живот и смрт, унесе разум и правду. Нека то сваки чини по својим силама". Ето ово је основна његова ФилосоФИЈа, основни мотив за његове приповетке — чекић, који све до сада непрестано бије по свој клавијатури његових мисли и осећања. Удубљујући се у гаирину и дубину живота, изучавајући његов смисао, Андрејев иајрадије и најленгае предаје дугаевна стања и стпмуле својих јунака, гато их ови преживљују у разиим моментима овога вртлога. Психологија је његово пол^е, и ту се он веома приближује Достојевеком. Овај наш закључак наћи ће, надамо се, оправдања и ширег објашњења у потанком проучавању његових приповедака, чему сад приступамо. Ради лакшога прегледа приповетке Андрејева разделићемо у три врсте: а) приповетке из дечјега живота, најраније и најслабије по спољној обради; б) алегоријске приповетке, но обради такође слабе но с дубоком садржином и в) последње — животне, тако да их назовеио, којих је највигае, уметнички на-јбоље обрађених, са психологаким и философским колоритом. Прва врста обухвата три приповетке: „Пећка налетњиковцу", „Ваља" и „Анђелак." Сво су то приповетке слабије по Форми; пису бог зна како насликане, чак можемо рећи да су те сличице слабе и неверне, али се у њима већ обелодањује будући символист и психолог, који ће иам изнети нових и оригиналних потреса дугаевних. У овој врсти избија иа видик песимизам и жеђ за лепшом будућности. Радње су постављене у врло црве оквире, али се ови мали јунаци опот старају да победе неправедни живот и теже лешпем и узвигаенијем. Узмимо Пећку на летњиковцу: његов је и живот и евргаетак страшаи. Пећка је прави мученик — из бербернице је нобегао к матери на летњиковац, да само неколико тренутака проведе како је снивала његова малена душа у берберници, па се опет враћа на сгаро место, у атмосФеру разврата и гада, где се мучи и пропада; слика доиста страгана: ова,ј се малишан враћа у берберницу да сасвим пропадне. Али у души читаочевој опет остаје неко тихо надање, да Пећка неће пасти, јер је оставио аманет матери да му сачува удицу. И ако ее малишан не врати у загрљај природи, и ако остане у развратној околини, опет му остаје успомена на срећу, кад је овде био, а то ће га баш сачувати да ие пропадне. Такав исти утисак даје и „Ваља." И овде се малишан мучи као Пећка у берберници. Ви после читања жалите дечка, омрзнете другатвеие погодбе и живот, који апсорбују силе личности да их зар затрпају у блато. Али још страшнију ствар, етрашнију и од саме смрти> даје нам Андрејев у „Анђелку". Поред свих недосгатака ове сличице, писац опет уметничком кичицом црта иеумитност и оштрииу живота, који немилостиво човеку не да да окуси његове сласти, па и ако их окуси, то мора да му у грлу застане, као јабука Адаму у рају. Није страгано кад је живот немилостив оиима који се но боре, али његов иесавесан и жесток деспотизам леди крв, кад својом страганом руком сругаи човека, бага кад овај доплива до обале и ухвати се руком за њу. У овој сличици Фаусговски се мучи малени јунак који хоће да живи, који осећа у себи право да расте и цвета. Ето у овом