Nova iskra

— 29 —

2., На средини звона је изливена икона Св. Саве. Поред главе свечеве пише с десне стране с (в), а с леве Сдвкд; у подножју с једие стране Проск-кт, а с друге — СфБСК. 3., На противној страни од Св. Саве лепо је изливена, много лепше него икона, кошница вршкара са осам пчела радилица (6 врло лепих, а 2 нејасно изливене), које се оштрим полетом својим устремиле к лету од коганице. 4., На доњем крају звона, такође у кругу ппше: | Проск г кфеш10 нзности у здкеденои келикои школи у Београдг? 1810. Природно је, што се пријатно изненађени Србин, при посматрању ове миле сгарине, пита: откуд оиа овде, ко је на оволику даљииу и у дубину српског живља, при ондагањим тешким и спорим саобраћајним средствима, однесе и учини да добијемо у овом крају још једну културну белегу више? Биће евакоЈако, да су нам сами Турци и нехотице учинили ову лепу услугу. Од првог доба њихова завојевања наших крајева, штедили су цркве и манастире, али су и опда већ гајили неодољиву нетрпељивост према звонима и звуку њихову. Познат је ®акт, да је сваки војник, при повратку са бојнога поља, имао религиозни задатак, да понесе по комад од упљачканог и разбијеног звона и да га остави у нарочито за то комађе одређену зграду у Цариграду, из које со после за ливење топова по потреби узимало („Вила" за 1866 г., стр. 158 и 211). Доцније су им у доба разоравања задужбина и упиштаја светиња, поред црквених утвари и књига, и звона била предмет обичне пљачке и трговипе. Све то носили су у своје крајеве, а сироти побожни хришћани тамошњи скупљали пару по пару и откупљивали светињу из руку нехришћанских. Отуда по црквама и манастирима Старе Србије налазимо књига донесених из Војводине и Србије, а на некима и записе о томо: кад су, по коју цену и од кога Турчина откунљене. У ослобођеној Србпји народ је похитао био, да украси цркво своје, па и звонима да их снабде. За то видимо, да је нарочито у звонима била богата пљачка 1813. године у поново покореној Србији. Садашња звона на сахат кулама у Приштиии, Гњилану, селу Мамуши (у призреиском крају), на граду Призропском и другим местима опда су однесена. Последње има и запио, из кога се види, да га је Карађорђе 1808. године приложио био Смедеревској цркви (И. 0. Јастребов — Подаци за историју српске цркве, Веоград 1879 г., стр. 61—62). Па и ово звоно са Велике Школе свакојако је онда упљачкано и однесено, па га тамо стари побожни калуђери Кучевишки од пљачкаша за свој манастир откупилп. Још је једна околност заслужна пажње. Покојни Јован Ђорђевић покренуо је 1898. године у „Бранкову Колу" питање о светосавској песми и прослави Светог Саве као натрона српских школа. Том је приликом прота Дим. Руварац, између осталога, казао ово: „у Земуну је још 1812 прота Је®та Ивановић прогласио Св. Саву за школског патрона" („Бр. Коло" за 1898. год. бр. 5., стр. 146.). Међутим, ево видимо, да је раније, 1810, године, Св. Сава ливен на школском звону као просветитељ српски и патрон школски. За тим, символичко аредстаљањо на овом звону кошнице са пчелама не подсећа ли на онај стих из светосавске песме: „пуна јеси кошница, трудољубна Србијо" и на тај начин — не казује ли обадвоје посредно, да је не само проглашавање Св. Саве за патрона школског било пре 1812. године, него

и постанак светосавске нееме да треба тражитп далоко пре времена, у коме је пок. Јован Ђорђевић ту песму научио од проте Павла Стаматовића? Ст. М. Дим.

| ХерБерт Спенсер У Брајтону (Вгј^Моп) близу Дондона угасио се 25. новембра (8. децембра) о. г. неоспорно највећи ум деветнаестог века. Преминуо је најдубљи философ данашњице, којему по дубини и ширини мислИ и утицају њихову на напредак научни, нема премца. Издахнуо је научник, који се с чудним постојанством пуних четрдесет година лаћао најтежих, најтамнијих, најсложенијих, најзаплетенијих и иајкрупнијих питања паучних и то с необичном логичношћу и дубином. Нестало је мислиоца, који је пе само обогатио ризиицу знања људскога повим мислима и научним истинама, него јо покушао, као ниједан пре њега, да све знањо људско о природи и човеку доведе у логичну везу и у једну хармоничну целину. Умро је Херберт Саенсер. Имо ово познато је данас у свих просвећених парода свих пет делова света. Оно се изговара с највећим поштовањем где се год зна за науку и води рачуна о њој. Оно је подједнако драго свакоме научнику ма које пародности и вере био он. Оно но припада више само великој Енглеској него човечанству Спопсер со родио у Вегђу-у близу Лондона 27. априла 1820. године. Отац му беше сеоски учитељ, као и дед његов. Осповну школу учио је код оца, који не наваљиваше на Спенсера учоњем због слабога здравља његова; и Спонсер се учио вишо сам и учио је оно што јо волео. Занимљиво је, да јо одмах показао велику наклоност изучавању природе из само њо; а имао је потпупу одвратност прома учењу речима и из књиго. Кад је годинама дозрео за средњу школу, отац га да брату своме, који боше свештеник у Нт1оп-у. То бегае пеобично бистар и слободоуман човок, који у политичком погледу беше потпуно независан а о појодиним питањима научним имађаше своје самостално мишљоње. И за цоо Спенсеров и карактер и рад он бегае од пресудна утицаја. Код њега проведе Спенсер пуне три године (од 13 до 16), а тада требаше, по савету његову, да иде у универзитет у Кембриџ. Али Спонсер не хтеде. Он просто одби ову жељу стричову с наводом, да неће с тога „што поред онога што му је потребно, мора да учи и многе непотребне ствари". И стриц не хтеде на свога синовца да наваљује нимало, оставивгаи га потпуно његовим склоносгима. За ово време стриц бегае опазио, да Спенсер не показује нимало воље за учење језика: грчкога, латинскога и Францускога; а Математику и Механику толпко је волео, да је у овој последњој и сам чинио неке изуметке. Спенсер се за овим врати кући, где остаде читаву годину учећи се сам. Он је управо продужио Математику, Механику, изучавање природе из саме природе и цртање с природе. Отац сад пожели, да му и син буде учитељ. И, доиста, Спенсер сад постане помоћником учитељским у оној истој гаколи, у којој је и сам учио, и у раду своме показиваше много дара за јасно представљањо и буђење самосталнога мишљења у ученика. Али овде не остаде дуго. Неки ученик његова оца бегае предузео грађење једне железничке пруге из Лондоиа и понуди му једно инжињерско