Nova iskra

— 80 —

мсето. Сденсер иристаие иа ово и оде. И своју иову дужност не само да је вршио с потпуним допадањем свога прииципала, пегоје свој творачки таленат показао и овде, изумевши справу за мерење брзиие локомотива. Тада почињу и први радови Спснсерови у разним часописима. Тада се познао и с чувеном Геологијом БуеН-овом и у то време се и зачела у њега нрви пут мисао о еволуциопој теорији или теорији развитка уоппгге. По довршетку ове ируге Опенсер се опет врати својој кући, где ироведе две године бавећи се непрестано читањем најозбиљнијих научних дела. У то време Спенсер штампа у листу ,,Нопсоп1огпт1"-у и одатле оштамиа у засебну брошуру јодан низ писама о границама државне управе (Тће Ргорег 8рћеге о! &оитегпгаеп1;). Ппсма ова свратишс на се пажњу најозбиљнијих кругова читалачких и то одазове Спенсера у Лондон, где се сада трасираху многе пруге у самом граду. Спеисер опет добијо место подинжињера, али ту не осгане дуго. Године 1848. добије место нодуредника листа „Есопопт!", где је имао много више врсмена за књижевне радове. Ва две године он изради своје прво веће дело „8от1 8Ш1С8", које, и ако не нађе одзива. код обичне читалачке публике, сврати и на себе и на аутора свога пажњу највећих научника енглеских, као што беху: Нух1еу, ЗЈетсев, Тупс1а11, Јоћп бћшг! МШ, Оеогуе (Јто1е. Нооксг и други. И од сад Спенсер стајаше у иепосредној вези с овим научницима. И ово време од 1848. до 1858, најважније је у животу Спенсера као Филозо ®а. Тада је написао око двадесет есеја које је штампао већином без потписа. Они учинише, да јс Спенсер могао напустити место подуредника поменутог листа и одати се једино књижевном раду. Тада је и саставио план за своју Синтетичну Философију и 1858. издао чувене „Принципе Психологпје", који су сами довољни да му обезбеде прво место међу научницима ове струке. Али у овоме послу Сненсер утроши и здравље своје и своје скромне дохотке. И само је гвоздена воља и постојанство, које тако одликује расу британску, учинило да Спенсер победи све сметње и продужи започети рад. Од свих беше најјача: немање средстава за тако огромно предузеће, за које, по предрачуну Спенсерову, требаше двадесет годииа. И да није Спенсеру у два маха остао мали иметак од оца и од стрица његова и да му није било обилате помоћи од његових поштовалаца, све би предузеће отишло у ветар. При свем том борба с овим материјалним тегобама трајаше дуго и предуго. Она трајаше пуних двадесет година, И тек 1875. године име Спенсерево постане толико чувено и његова дела толико цењеиа и тражена, да се Спенсер ослобођава свих дугова и невоља и долази у положај да предузети посао продужи без сметња. Године 1879. Спенсер толико оболи, да своје најважније дело, рад којега је и радио сву своју филозоФију, а то је Етика која је требала да изиђе најпосле као завршетак целе филозофијо , штампа преко реда под имсном Основи Етике („Ва1а о! ЕШсв"), бојећи се да му не пропаднс. Али после десет година, 1889., осети се толико окрепљен да могадне продужити рад, и после седам година, 1896., изиђе трећа књига његове Социологије а тиме се заврши и цео постављени план, цео „Систем Синтетичне ФилозоФије", који је рађен пуних тридесет и шест година! И десет дебелих књига леже данас као сведок неуморна напора и дубоке научности, а порсд њпх још безброј ситнијих радова (понајвише раснрава или студија биолошких, психолошких, социолошких и етичких) од највеће вредности научне.

Спенсер доиста не беше философ обичнога калибра. Он не исказиваше само своје мисли о сгварима и појавама као своје мишљење. Не. То беше научник који улазагае у природу, у саме иојаве у њој, и проучаваше их до највеће дубине и ширине, тражећн у њима прави!ности и законитости, изводећи и изноеећи најсакривеније законе природне. А то чини с таком јасноћом и уверљивошћу да је читаоцу веома тешко да се ма где одвоји од њега, јер осећа како се шири круг мисли његових и поглед му на свет постаје све јаснији. И од оволиких научних радова овога великана на српски језик, на жалост, преведено је само једно једино, и то најмање дело његово „ 0 васиитању" /) које му је највише и пронело име по свету п у најшире кругове. Спенсер и у њему проводи принцип еволуције, закон развијања природнога, Он налази, да је циљ животу људском лична срећа појединаца. И зато препоручује, да се најпрс учи оно што јс потребно за живот, за опстанак човеков, па онда оно што је мање потребно, а најпосле оно што је најмање потребно. С тога су му неки пребацивали, да нагиње материјализму. Али ко га пажљиво прочита, он се увери, да није тако и да он има право. Велики философ је и умро као философ . И ако је осетио да га снага издаје, ником није казивао о слабосги својој, и његова смрт изненадила је све пријател>е његове. Сутра дан кренула се пратња без икакве церемоније, по изречној наредби покојниковој, и то на — спалиште! Занимљиво је још, за карактер Спенсеров, да споменемо и то, да су многи университети и акадомије наука бирале Спенсера за свога почаснога или дописнога члана, али је он сва та одликовања одбио. Тако исто занимљиво је, да је свега века свога остао нежењен, јер говораше, да се „двема госпођама не може служити у исто време." И тако Спеисер је целога живота свога служио само науци. Слава Херберту Спенсеру!

Ј. М.

Драги аријатељу, Пре свега дугујем ти и овом приликом срдачну захвалност на доброти н предусретљивости којом си ми нрошле и претпрошле године отворио био ступце своје лепе Н. Искре, те сам у њој могао изнети преглед покушаја за састав иароднога епа о боју на Косову, као и своје огледе и свој нацрт за Косовску епопеју, која је наскоро потом, под именом Лазарице, и угледала света. Уверен сам да те интересује пријом моје Лазарице. Вићо ти познати реФорати о њој у разним нашим часописима и листовима, од којих као опширније помињем оне у Делу, Сри. Застави, ЕараџиКу, Колу и Срђу. У свима је Лазарица лепо предусретнута и са много топлине нрепоручена читадачкој публици и иароду; а у некима од њих изнесене су и напомене о појединим местима и стиховима којима ћу се моћи лепо корисгити у другом издању Лазарицс. Нешто овакав пријем, а непгго и препорука Министарства нросвете и цркв. нослова да се

') Захваљујући задужбини нок. Илије М. Коларца ово је дело данас приетушш не само наставиицима и васпитачима но нроФесији него и самим родитељима, и то но веома малену цену.