Nova iskra

— 114

ЈТарох Ја еветлост видим! Учитељ И ја. ЈГарох

Ал' где смо?

Ј^ерверкн Л бог ће знати! И опет виче: «У помоћ! Помоћ!* ЈТарох То ливац зове. Учитгљ Не чујем ништа. јЗерБерин Долази озго! Учктељ Јесг, кад би човек падао к небу! Ал' човек, биће, друкчије пада: С брда у дољу, не с доље брду. Не био ко сам, ал' он је барем Педесет хваги још ниже гшо. Јерверин Ех до ђавола ! Чујете л' опет ? Ако то није Хајнриков узвик И Палац-Тому бријаћу од сад И сваком рећи да нисам брица ! Чуј ! опет зове. Учитељ Откуд ? ЈГарох Ал' где смо ? Господо, прво реците, где смо ? Изгребох лице, а уз то јоште Једва се држим ! Ноге ме боле.... Ја нећу даље ! ■јлас Шумског фауна Помоћ ! ЈТарох И опет ! Јјерверин Са свим је близу : десет корака ! ЈТарох (уморен, седне) Ко да сам био под точковима! Не могу даље. У име Божје Остаћу овде. Можете тући И пребити ме : никуд, ни с места! Не могу више. — Данас нам празник, А гле свршетка ! — О вољо Божја ! И ко би рек'о ? Оде и звоно, Побожног ливца најлепше дело !... Неиследиме су Творчеве стазе, А како дивне ! Рјергеркн Господин-попо ! Хтедосте знати : где смо то сада ? А ја вас ево преклињем Богом : Бежите одмах ! Ја бих пре ост'о У гнезду оса, го, целе ноћи Него ли овде ! Ово је, јаох, Сребрна Стрмен, а од ње само

На сто корака дом Баба-Жбунке! Ђаво је одн'о! — Беж'мо одавде! ЈТарох 11е могу никуд ! Учктељ Хајдемо, хајд'мо! ■'Звиждуци чудни овде су чести. 1а се не бојим враџбина каквих, Ал' горег места нема од овог. За коцкаре је, лопове, хуле Као у рају. Знају га свугде Због убијстава и честе пљачке, И Небојша би на овом месту Познао силу правога страха. Јерверкн Ви знате шта је ј едан путј едан, Ал' има, боме, и других ствари. Не бих да знате, господин-учо, Шта су враџбине! Могла би она Вештица стара, гадна ко жаба, Мислећи о злу, да болест пошље, Те би вам стоку осула кугом; Не млеко — крв би кравама музли ! У овце би вам ушао метиљ, А коње би вам напала сипња; На децу би вам лишаје слала Ил' разне гуке и чир за чиром ! Учктељ 'Га ви бунцате! Ноћ вас занела. Вештице? — Лудост!... Ал' чујте : јеца Очима својим угледах њега. ЈТарох Кога ? Учктељ Па њега : Хајнриха нашег !

Вештичја шала!

Јерверкн ЈТарох Обмана, привид! Учктељ Ако је тачно: два пут два — четир, А не пет, онда — вештица нема. — Ено где лежи наш звоноливац, Ено га, ено, тако ми Спаса! Пазите сад ће с месеца облак. Пазите само. Ено га, ено! ЈТарох Доиста — Хајнрих! Јјерверкн Јест, звоноливац. ЧЈва тројида иотрче нрема Хајнриху, али, наишаиши на чаробни

А !

круг, одскачу од н.ега) ЈТарох Рјерверкн Учктељ А!

раутендерајн (види се за један тренутак, како скочи са гране једног дрвета. Смејући сс подругљиво демоиски, ишчезие) Ха, ха, ха, ха, ха, ха! ПАУЗА (НАСТАВИЋЕ СЕ)