Nova iskra
— 373 —
Соћам те се, јер твоје нмо значи веру. Моје срце но може подићи илузију срушених снова, а твоје јо срцо непрочитана књига коју нијв разумоо ни њен писац. Зато се ми нећемо волети ако поновимо дане обмана. Зато ћеш ти живети за мено у успомени слатког сећања, кад си имала више одушевљења а мањо искуства. Кад би била за мене заборављена, ја бих био за тебе изгубљен. А то не можо бити док будемо воровали да једио друго и растављени волимо. В,лад. Стаиимировиђ.
Н«
На киши.
1едељама и месецима давпо очекивана кпгаа пљушти на пољу и пободнички води борбу са сунцем, које јој умиљато сија кроз тамне облаке што се ковитлају небом.
Слушам меланхоличну плаху кигану посму што се нагло заврши; гали мо свежина с поља, годи ми овај мирисави ваздух после носносних врелих дана кад је сунце нржило и оморина гушггла до неко доба ноћи. Све је дахнуло снагом и животом. Замириса зеленило и окупана Природа освежи со и насмеја. Душа ми јо живахнула и пренула из круга свакидашњице. Раскинувши оково сумње и мопотоније, она полеће тамо где је чист зрак и где царује вора и одушевљење. Видим да нма незнање радости и у тузи што јо рађа растанак с тобом, сваки наш расганак без заклетве и обавезе, испуњен вером на скори сусрет и мишљу да је ои жртва за остварење наших нада. Има нресиКености у љубавној срећи, у пажњи, у верносги. Све ме је то пре уснављивало и умарало као јулијске жеге без кише и поветарца... Влад. Стаиимировиђ.
Праг, бецембра 190к. год. Данашња чешка литература и уметност јасан су доказ, да јо чешки народ колико истрајан, толико способан да извојује културу на и политичку самосталносг. Овако развијена литература и уметност, колику су Чеси створили, мора улити ноштовање према томе вредном народу и у непријатеља. У толико више пас, једнокрвну словенску браћу, мора то радовати, јер код Чеха имамо много прилика, да простудирамо и литературу и уметност словенску. У Прагу је у истини згода за естетичаре, нарочито за Југословене, да се удубе у студију књижевности и уметности и да проширују знање а прекаљују укус. Чешку књижевност створили су многи вредии и способнн радиици, па и ако имена многих од њих нису сватскога гласа, ипак сви они имају ванреднпх заслуга за развој чешке књижевности и културе. Што њихова књижевност није у велико.ј мери освојила остали модерни свет, биће да јо отуда, што се чошки књижевници понајвишо и искључиво баве о чешком животу, што износе душу чешкога човека. Догађаји које они описују, бивају већином по чешким горама и долинама. Њихове песмо разливају се кроз „с1отиу тиј" на таласима Блтаве, или преко толико милих им Крконоша.
То све до душе не мора бити разлог, што чешка књижевност не нродире у туђину, јер пајзад и кроз руску со књижевност чује шум Волго и осећа она ненрегледна ширина њихових степа, а н пољски нпсци износе нам поготову живот свога народа, па ипак књижевност ова два словенска народа све више осваја модерни читалачки свет. То је свакако отуда, што руски и пољски писци, пе само истински изпосе душу свога народа ного им гај сваки посао носи на себи иечат дуооке и проницљиве студијо, а уз то својим радовима умоју да даду одличну Форму, тако да њихове творевине чине потпун естетски утисак, и бавећи се о њима, видимо одмах да имамо пред собом права уметничка дела. У чешких писаца, баш као и у наших, већином недостаје баш то, што својим делима не дају или не умоју да даду такав уметничкп облик, како би овај са садржином вршио на човека истински утисак естетски потпуног дела. Не достајо им на имо онај стил, који покадшто тако уме да утиче и занесе читаоца, да поред њега не може приметити ни недостатке у садржини. Француска модорна литература том је најеклатантнији доказ. Виртуозност у стилу, који су достигли ораицуски писци, чини да и човек од укуса са уживањем чита ствар ко.ја је често мршаве садржине, али јо богато накнађујо духовитост и олеганција у стилу. У производима чешко књижевности тога махом нема. Али то ипак не може оспорити истину, да Чеси имају лепо развијену књижовност. Ако и немају писаца, који достиагу величину руских и пољских књижевника, они имају велик ииз писаца, који су са ванредном љубављу приказали чешки живот, приказали га своме иароду, према комо се готово у свих њих