Nova iskra

— 106 —

С Маријом је Вељко неко време живео доста лепо, ио доциије ее заваде што му није хтела да служи момке кад зими дођу с њим с војске. Он јој је говорио: ,/Го су моја браћа; с њима сам ја добио част и славу, и све што имам; зато их мораш служити као и мене; ако ли нећеш, ја ћу те отерати па узети другу жену!" Но она му рече: „Док је жив Еарађорђе и мој брат Станоје, нећеш ти мене отерати". На то Вељко плане: ,/Гамо њој матер и са Станојем! А Карађорђе нека суди и заповеда својој жени; ти иак видећеш смем ли или не смем!" Доциије се и растадоше, и његова жена дође из Јагодине у Београд и ту се настани. У Поречу се Вељко загледа у лепу и младу девојку Стану из Сикола која, како Вук прича, беше дошла у Пореч да се тужи Миленку и осталим поглаварима, не би ли јој повратили њезине дарове и хаљине. „Ову ђевојчицу он најприје види у кући Крајинскога капетана Стојана Абраша, и омиљевши му одма, одмами је у свој конак, као да му слуша госпођу, и више је не пусти од себе"... Ево како о том догађају друкчије прича Ј. Ђорђевић (у „Чучук Стани"): „Годиие 1812. бавио се АјдукВељко у Неготину у кући тамошњег проте, стрица Станина. Неки од његових момака похарају Сиколе и још нека села, и том приликом однесу и Станине дарове. Стани је тада могло бити око петнаост година. Она узме за руку своју млађу сестру Стојну и оде па тужбу Ајдук-Вељку. — „Господару" — отпоче она — „Зар твоји момци не знају Турке убијати, него дево.јачке дарове красти ?!" Ајдук-Вељко се тргне. Овако с њиме још није нико го, ворио. Загледа се у леио, одважно девојче, што ту пред њим стајаше, држећи за руку своју млађу сестру. У то уђе и прота, и Ајдук-Вељко разабра, да је лепа тужитељка протина сивовица. На столу прод Ајдук-Вељком стајала је хрпа златног и сребрног новца. Оп зграби из гомиле, колико му је у обе шаке стало, па пружи иовце млађој сестри, која то прими у мисли, да је то накнада за сестрине дарове. Ајдук-Вељко зграби и по други пут, и обаспе златном кишом Чучук-Стану, која зачуђено прими богат поклон из Вељкове руке. „Сад сам те даривао; моја си!" одговори Ајдук-Вељко младој тужитељици, која врисне од ужаса. Така је била просидба Ајдук-Вељкова"... Кад за ово чује жена Вељкова Марија, стане се снремати да дође к њему, но он јој поручи да ће .је бацити у Дунав ако дође. После тога даде 1000 гроша владици и нешто Карађорђевим нисарима, те му допусте да се венча са Станом. Својој првој жени поклони кућу и неко имање у Јагодиии, те је тамо живела. Иатеросно је да се Вељко и носле тога навраћао својој првој жени, с којом је из ранијих година имао сина Раку. Са Станом иије имао деце. Стана је због малога раста иазвана „Чучук-Стана", а у појезији је називана и „Дилбер-Стана." За њу се вели да јо била врло милостива срца и миоге је измолила да их Вељко ие посече. Вељко је Стану .јако волео и пазио. Није она само служила и дворила свога господара, она

је уз Вољка често била и на крвавим мсгданима, те је и четири ране задобила: две на нози, једну на рамену од нушчаног зрна и једиу на потиљку од јатагана. 0 овој ваљаној и јуначној жени навешћу из Вукове биограФије још ове редове: „У збјегу ниже Папчева (по смрти Вељковој) састаиу се Стаиа и Марија (прва жена), па Марија каже Стани: „Камо, кујо, мој муж? Ти си мога мужа појела." А Стана вели: „Иди, друго, Вог с тобом! немој ми на јаде пристајати; доста ми је мога јада и жалости. Док је био жив, био је и мој и твој, а сад га нома ии мени ни теби." Стаиу је послијо у Ванату просио некакав богат трговац, но она иије ћела поћи: „Ја сам, вели, била за јунаком, и, ако се још један пут узудајем, опет ћу се удати за јупака." И заиста одржи ријеч : уда се за арнаутскога капетана Јоргаћа, који је доказао да је био вриједан узети жену А.јдукВољкову." 0 овоме има опширније у поменутој Ђорђевићовој биограФији. 0 Чучук-Стани јо врло жив спомон у народиом предању и појезији. Оиа со на више места помиње у позиатој песми о Вољку коју певају Неготииски свирачи. 6. Вељко је, као и сви сгари јунаци, волео да иије и да се весели. Пио је добро црно вино и љуту препочену ракију, сркао .је каву и пушио на чибук или на наргиле. Било је већ помена како је Вељко обично седео на чардаку своје куле, пушио и разглодао поље око Неготина, а Чучук-Стана или снаха Станојка двориле би га, служећи виио или ракију. Докле он тако седи, пуши и пије, доле у авлији под кулом свирали бп и певали цигани свирачи. Они су му свирали не само кад .је пио и веселио се, иего су га с посмом и свирком и у бој испраћали. Вук прича о једном случају његова пијанства из ранијега доба, кад је дошао у службу Вујице Вулићовића (1805). Те зиме, ио Божићу, дођо са своја пеколика момка пијан у Смедерево, те оплени некаке Турке, који су се били предали Србима; зато га Срби иозову на суд, ио он не смеде доћи, него побегне, те се са својим момцима крио и воркао којекуда, док негде, кад су се Срби спремали да дочекају Турке, изиђо с подоста момака, то со преда Карађорђу, и тако му се све оирости. 0 њоговом иићу и восељу има помеиа и у народној и уметничкој појозији. У Србијанци Симс Милутиновића имамо о томе у овим стиховима: Вељко с' тнтра ни хабера нема Пушкам' стреља и лубардам' таре, Пак нијуца винка и ракију, Хоро игра, нјесме нонијева... А у помињатој песми Ноготииских свирача имамо: Хеј! на се нрепне на чардака, На чардака 1 >аба-Фимка, Свирају му лаутари, А играју три чочека, Днлбер-Стана диван стоји, Диван стоји, чашу служи: