Nova iskra

— 145 —

?азумљтлва лесма

и

1ма Једна земл^а где уживам и Ја, По њој, када лутам, моје мисли бледе: Са ње гледам облак, сунце како сиј'з По њој цвеће, људе, ларму, ропац, беде. Ал' ј 'а у ту земл^у не одлазим често Само када њоме наилази радост, И подигне за се свој пролазни престо, На коме се ј 'авља небо, нада, младост.

Не марим, иначе, за живот и бриге Тих људи, народа и принципе разне Од увек бацане у једне талзиге Што их коњи вуку и све главе празне. Много волим цвеће, па и када вене, Ал' никако људе кад куну и пиште. Што другога боли, не боли и мене Мене туђи јади ни мало не тиште. 3318.

{лЈдмја за брачне паркмце — драмски интермецо од №• сервантксл

СудИ^а ГШеар Правобранилац *Један чичида ЈУГари^ана, нкегоеа жена <Један надничар

Лица: Један војмик Дома Гијомара. љегова жена (Један видар Алдонеа де ]У1инхаКа, н>егова жена Два евирача. Улазе судија и још двојида: иисар и аравобрамилац. Пошто судија заседие, улазе: чичица и Маријана ' јМаријана. Добро сам намерила: судија за развод брака отворио је седницу. Сад морам бити начисто, шта ћу и куда ћу ? Од тог корака зависи, хоћу ли се отрести харача и намета и бити слободна као кобац, или ие. Чичнца. Тако ти Бога, Маријана, ие дижи толику ирашину _ својим стварима. Мучи мука ради, што их је Господ на крсту мучио. Помисли, да узбуњујеш цело суседство својом виком и да си пред господином судијом, коме мозкеш и без волике ларме исказати своју тужбу. Судкја. Око чега се то препирете, добри људи ? јМаркјана. Господине, тражим развод, развод и још једном развод и по хиљаду пута развод! Судија. Од кога и зашто, госпођо? ]У(аркјана. Од кога другог до од овог старкеље овде. Судпја. А зашто? јМаркјана. Зато што ми догрдеше његове ћуди, и не могу више да дворим његове одвратне немоћи, којих је тма и тушта. Нису ме родитељи одгајили, да будем милосрдна сестра ни болничарка. Ја сам донела лепу нрћију овој прегршти костију што ми испија све данс мога живота. Кад сам му допала шака, лице се моје блистало

као срчак, а сад изгледа као провучено аршином грубог шајака. Ваша милости, господине судија, разрешите тај брак, иначе ћу се обесити. Погледајте само ове боре на

М. Антокољски

Младост

мом лицу, њих су ископале сузе, што лијем дању видећи себе везану за овај костур.

и ноћу,