Nova iskra

напредак у тоио питању. Они су дали прве таблице о Месечеву кретању, које се осиивају једино на теорији привлачења. Елеро је неко време сумњао у тачност Њутнова закона, јер су му његови рачуни давали периоду од 18 годипа за трајање револуције велике осовине, докле је посматрање давало само 9 година. Ну чим је он сам поновио своје рачуне много прецизније, одмах је отклоњена и та несугласица. Тиме је закон привлачења изагаао опет као победилац. Астроном Халај (На1еу) констатовао је да су оне лепс комете, које су виђене 1531., 1607. и 1682. у ствари једна иста комета, која се три пута враћала. Али је тада констатовао и то да је револуција 1531. била дужа за 13 месеци него ли 1607., а тада онет за 13 месеци дуже него ли 1682. Код те појаве Халај је с разлогом сматрао, да ће те разлике имати свога узрока у привлачењу планета а нарочито Јупитера и Сатурна. Узевгаи у обзир целокунност тих утицаја у току наступне периоде, прорачунао је да ће се та комета опет појавити концем 1758. или почетком 1759. године. Клеро се одмах подухватио да прорачуиа иертурбациЈу те комете. После дугога и труднога посла објавио је, да ће оне проћи кроз свој перихел*) око половиие априла 1759., додајући, да се у томе предвиђању могао нреварити за један месец, због извесних малих количина, које је у рачунању морао занемарити ради скраћења рада. И посматрање је утврдило, да је та комета прошла кроз перихел 12 марта 1759. Тиме је такође иотврђена теорија иривлачења. У својој књизи РНпехрГа дотакао је Њутн и питање о облику Земљину. Он је претпоставио, да је она у почетку била течна и да је вршила обртање око своје осе. Водио је рачуна и о узајамном привлачењу њених молекила. На основу свега тога закључио је, да се Земља прегиба на евојим полусима. Ну то се није слагало са резултатима ирвих мерења степена, која су вргаена у Француској. Да би се то питање р шило, Академија Наука организовала је 1736. две експедиције које су имале задатак да мере величину два степена: једног у Дапопији, а другог у Перу. Резултат тих мерења сложио се са теоријским предвиђањем Љутновим. Клеро је био члан ирве експедиције. Вративши се отуда латио се детаљног теориског проучавања тога нитања. У лепом своме делу „0 облику Земљипу", узевгаи да је земља била течна и састављена од честица извесне густине, показао је, да је она морала добити облик елипсоида (револуторног). У исто време дао је једну врло просту Формулу за прорачунавање теме ма у којој тачки повргаине. Ти Клерови резултати важе и дан дањи и можо се рећи, да они у основи својо.ј још нису надмашени. Поменули смо већ, да је још Хипарк открио појаву прецесије еквинокције. Он ју је објаснио, узимајућу да се све звезде заједно окрећу око осовиие еклиптикине. Коперник је оборио ту невероватну хипотезу, узимајући

*) Најближа тачка њене путлње до Сунца.

да оса Земљиие ротације (обртања) не остаје вазда наралелна себи, већ до краја сваке године достиже извесно одступање тако, да у току 26.000. године она опагае један револуторни конус око еклиптикине осовине. Оамо је јога био непознат узрок томе одступању. Њутн је и њега открио. Кад би Земља била лопта и хомогена, она би се без икакве промене окретала око исте осовине, при чему не би нигата могла утицати привлачења других небесних тела, која се односе на кретање Земљино кроз иростор. Ну због снљоштене ®орме наше Земље, привлачење Оунца и Месеца не пролазе кроз центар Земљин, с тога тбже да приморају осовину на извесно померање. То је објашњење тражио и Коперник. На њега је указао и Њутн, само га није могао прорачунати. Д' Аламберт је први утврдио тачну и ирецизну теорију о томе. Он је учинио јога и више. Показао је да привлачење Месечево иа Земљу изазива извесно мало равнотежно кретање, због чега она описује око свога средњег положаја мали конус за време од 18 година. То је објашњење појаве нутације, коју је открио Брадлеј (ВгасПеу). И од тада није ни најмање чудновата једнакост периоде померања т. ј. балансирања полуса и периоде револуције Месечевих чворова. Лагранж (1736. —1813.), Јаилас (1749. —1827.) До сада се занимало само иертурбацијама Месечевим и кометским. Лагранж (Ва^гап^е) и Лаплас (БарКасе) ироширили су значај пертурбације и на планете. На томе пољу учинили су необично великих успеха, којим је прве стопе Ајлер (Еи1ег) учинио. Овде је требало пре свега извесно објашњење. Ако су Кенлерови закони тачни до прецизности за планете и њихове сателите, онда би се дало извести: да Оунце привлачи нланете, да оие привлаче своје сателите (ио иоменутом закону о даљииама), али да се планете узајамно не привлаче. Ту би само била погрешка логичка, коју Њутн није хтео уносити. Он је проширио свој закон да планете утичу једна на друге међусобно. Ну било је очевидно, ако би та оигатност била и у самој природи остварена, Марс не би могао описивати чисту елипсу, већ онакву, каква би испала под утицајем привлачења планетских а нарочито Јупитера. Дакле Кеплерови закони и крај свега њихова математичког карактера не изгледаху бага потпуно тачни. То би приметио први и сам Кеплер, да је — уместо посматрања Тихо Брахеових, која су могла бити погрепша за једну минуту — имао на расноложењу посматрања Брадлејева, која су била тачна на 1—-2 секуиде. Овако.јако је погрешка врло мала у колико ое она тиче иодчињавања планета Кеплеровим законима, бар за извесно ограничено време. Због незнатне величине планетских маса, њихова узајамна привлачења игачезавају према величини Оунчева привлачења њихових маса. Узимало се дакле, да се иланете крећу по елипсама, али су у елементима њиховим са временом настајале извесне нромене под утицајем привлачења других планета.