Nova iskra

— 225 —

Број 8.

Београд, авгуета 1905.

Год. VII.

аслоњена кудравим затиљком на обијељени, влажни зид, који је још мирисао на свјежи, недавно загашени креч, лијепа Зе.јна Ђулбегова сједила је на своме ускоме и тијесноме пенџерчићу. Разгрнувши свилену кошуљу на прсима и ослободивши набрекле, једре дојке које су, исиод златом везених иешева, извиривале као грличићи из гнијезда, пустила је да их залијевају широки, топли млазеви плаве мјесочине, која се нробијала кроз густе мушебаке и челичне демире, и да их шкакљи, као уздах лаган, мирисан вјетар, што се прокрадао одоздо из башто и играо се њезиним плавим витицама, које су јој се повијале изнад чела попут провидна днма, мрсећи их и мијепгајући са струцима младога Феслиђена, засађена испред мушебака. По вјечно бледуњавом лицу Вејнину разливала се танка, мрежаста румен; влажне, плаве очи свијетлиле су се, сијевале и брзо прелијетале с предмета на предмет; полурастворене усне нодрхтавале су; а танки прсти грчевито су трзали и чупкали полусвелу ружу, која јој малоприје паде са прсију. По покретима њезиним, по убрзаном дисању и плашивом трзању при најмањем шушњу, лако се

могло познати, како је бујна младост, у напону, разавире и како јој у прсима кипи и врије. Што је више вјетар миловао и окађивао је мирисом Феслиђена, прсти су јој све то грчевитије чупкали ружу и јака, потајна ватра обузимала јој све то јаче читаву снагу и све обло, пуначко тијело. Готово би да искида и збаци све хаљине са себе, да изломи и демире и мушебаке и да се, гризући и уједајући саму себе, слободно окупа у мјесечини... И док се у кући све смиривало, она је постајала немирнија... Ништа се више ни чуло није, осим тапкања гојазног мачка по старој таваници, са које је лагаио, као прашина, падала црвоточина, Ђулбегова хркања из друге собе, и тихог цијукања читаве једне мишје породице, однекле из буџака. Два пута долијетао је слипимиш и, ударивши се о демире, враћао се натраг, а она се стресала, скакала и, као иостиђена, опет сједала на, старо мјесто, приелањајући чело уза зид да јој се расхлади. Изгледа као да нешто шушну у башти и једна овЉа наранџа удари у мушебаке. Зејна се трже, изви се као поплашена птица, и поче ослухивати. И друга наранџа удари у мушсбаке и струк Феслиђена, погођен њоме, иреломи се и иаде нред демире.

„Нова Искра" излази сваког месеца. Цена: на годииу 16, по год. 8, четврт год. 4 динара; ван Србцје: на год. 10 Фор. или 20 динара у злату. ГГретплата и све што се тиче администрације гааље се Р. Ј. ОдавиАу, власнику и уреднику „Нове Искре", Кп.петан-Мишина улица, бр. 8. Рукописи се не враћају; накнадно тражење појединих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цепу. — _ . , уг Г Џ ||||" Ђулбегова Зејма — Свет. Ћоровић -

Павлу Попови+;у