Nova iskra

./1агаи осмијех ааигра, Вејни иа лиду. Бржебоље састави кошуљу на прсима, сапучи јечерму и забаци косу, која јој се повијада изнад чела. Огрнувши се танким чаша®ом мјесто Фереџе, полако и опрезно, као мачка, поче се низ басамаке спуштати. — Вто је! — као да прошапта неко, кад се помолила на баштенском катшџику. — Она је! Она се још јаче умота у онај чаша® и стаде близу капиџика. Махну руком према ономе мјесту одакле се чуо шаиат. —- Чекаш ли нас? — запиташе два -три гласа и, у исти мах, читава киша цвијећа осу се на њу. Руже, карамФИли и гаебоји разасугае се по чагааФу, а један катмер задржа јој се у коси и паде готово но очима. — Чекала сам одавно, — одговори она тихо, ие мичући се, као да ее бојала да не сгресе са себе оно цвијеће. — Ви сте вечерас закаснили. — Бојали смо се Ђулбега, — дочека једно момче јаче. — Он је нлах и у њега нема шале, па смо чекали да заспе. — Засн'о је он давно — одговори Зејна, — и ја сам сидила сама. — Затим, као да се нечег сјети, брже дохвати онај катмир и издиже га изнад главе. — Коме сам најдража? - викну готово гласно. — Ко ће дати вигае за њ? — Био је у твојој коси... Ја дајем десет дуката! узвикну оно момче. — ЈеФтина сам, Омере, — одговори Зејна брзо. — Даје ли ико више? — Ја дајем двадес'! — повика други. — Ни то није нуио, Мујо! — опет ће она. Колико ти дајеш, Хасане? — Ја педесет! — Педесет ћу дати, макар нрод'о бабовииу. Она се засмија, па омириса цвијет и пољуби га. — Не дам га за паре, викну, машући њима испред очију — Ја ћу га бацити, па који га уграби његов је. И, заигравши се цвијетом, баци га далеко од себе. — Трчи!.. Ко ,је бржи! Ова три момка потрчагае м.јесту, гдје је цвијет пао, и, гурајући се и туркајући, попадаше око њега. Сваки се старао да га што прије дочена. Хасан и Мујо стукнуше се главама и застен.аше обојица, а Омер, који је и по трећи пут посрнуо, дохвати цвијет и иодиже га. — Мој је! — побједоносно узвикну. — Ево га! Па га показа свима, нољуби га и задјену за по.јас. Хасан и Мујо, чегакајући се и понријеко гледајући један другога, опет се приближигае Зејни и опколише је. — Хајде, баци још један цвит! — замоли Хасаи. — Само је један био у мојо.ј коси и само сам њега пољубила, — одговори Зејна. — А други вам и не треба. Хасан не одговори, а ућута и Зејна. Лупкајући папучицом о један камичак, гледала је неко вријеме како се мрки леандери повијају и чешу о стари, искривљени

зпд и како, нонут ситних варница, нролијећу свпјетњаци исиод њих и губе се у жбуњу ружа, јоргована и мокрој, свиленој трави. — А је ли данас иједан мислио на ме? — изненада запита она, брзо се окренувши на пети. — Који је мислио ? — Ја, — живо дочека Хасан. — И ја, и ја, — повикатпе и Мујо и Омер. — А може ли вам се вировати ? — Да нисмо мислили, не би бирали цвића, да те њиме заспемо, — упаде Омер. Хасан се саже и подиже једну ружу, што је пала са чагааФа, па се закити њоме. — А ти?... Јеси ли мислила на кога? — занита тихо. — Ја? — одговори она извијајући се. — Ја не мислим ни на кога. Читав сам дан била на љуљајци, са јараницама, па смо и играле, пивале... Ах, гато смо теФеричиле! — Ти вазда теФеричиш, — уплете се Мујо. — Ја хоћу да ми читав живот буде теФерич, осијече она живо. — Не могу ја без тога... Крв ми така, на нећу ништа друго него весеља, смиха, другатва... хоћу младости да се намладујем и све да. чиним гато младос' игате, сво... — Па се и опет окрену на пети и хитно се заклони за канат од каниџика. — А какви сте ми и ви момци! — викну некако подругљиво. — Мртви сте, потуљени, жалосни!... Не знате ни да говорите... Догали да вас ја разговарам!... И брзо се измаче, измахну канатом, те затвори капиџик. — Зејно, Зејно, гата радиш ? — викну Хасан ударајући у канат. — Зар нас гониш? — Не трибате ми! - окреса она жегаће. — Тражићу ја веселије момке, који горе кад говоре, а прже кад се нримакну... Ви сте слабићи. — Зејно! - Вечерас ме не зовите! — одговори. — Ако се мало загријете, а ви дођите сјутра... Ако останете таки, немојте ми долазити... И, не сачекавгаи одговора, оступи од каната, и опет, полако и опрезно, пођи уза степенице... II. Хасан, Омер и Мујо били су давнашњи јарани и на далеко чувени као кршни и наочити момци. Ни једноме од њих није се било навршило пуних двадесет година, кад су се први нут удружили и почели се кретати кроз махале да агаикују са девојкама. Свакога нетка, иза ићиндије, састајали су се у Омеровој багати и одатле полазили, богато одјевени и окићени цвијећем, носећи гааргије иод пазухом. Заустављали су се готово пред сваком кућом, гдје су знади да има дјевојка. Пјесмом или ударањеч длана о длан мамили су је на ненџере, на врата или на капиџике; гаалили се и ћеретали са сваком. Игали су готово од врата до врата и за један дан обигали би но петнајест дјевојака.