Nova iskra

— 56 —

Још Ј. ЂуриК нрича како је тај исти дан Еарађорђе иослао по своје Тополце, а он по Страгарце, Качерце, Трешњевичане и т. д. да сваки похита што скорије у Орашац, к нама или где би Карађорђа чули, сви за њиме да похитају." 24 ) И тако на тај позив из Јасенице и околине скуни сутра дан у Орашцу до 800 угледних и добрих јунака. Све је то било 1. Фебруара 1804. године. А Ј. г БуриК је одмах по извршено.ј сечи кнезова негде између 24 и 28 јануара, убивши Турчина с друштвом. одметнуо се у гауму и пошао тражити Карађорђа. Тражио га је у селу Буковику код Јована Крстовића, за тим у селу Даросави код Оиме сердара и најпосле нашао га на вечери у Копљарима код Марка Каратошића са шест друга (Отаноје Главаш, Вуле Илић, Милован из Плане, Кара-Стева, Милосав Лаповац и Милета из Глибовца). Ово је морало бити у недељу вече 81. јануара. Према свему, ред догађаја за првих дванаест дана месеца Фебруара имао би тећи овим редом: 31. јануара 1804. године Ј. Ђурић нашао је у вече на вечери Карађорђа и његово друштво у Копљарима. 1. фебруара позваии људи потајно да дођу на скуп у Орашац, а увече — унраво ноћу — дошао и сам Карађорђе у Орашац те подигао Орашане и скупио око 60 оружаних добрих јунака. 2. фебруара била скупштина у Орашцу, на коју су дошли позвани прваци и довели људе. На тој скунштини решавано је и решено питање о старешини и изабран је Карађорђе за врховнога вођа устанку. 3. фебруара кренули су се Карађорђе и устаници, пошто су спалили Орашачки хан, и пошли ка Београдској- Нахији и у сами заход сунца стигли у село Раниловић, и ту су преко ноћ, између 3. и 4. Фебруара попалили ханове у Дрлупи, Рогачи и Дучини и подигли народ на оружје. 4. фебруара Карађорђе је освануо у селу Стојнику (Београдском), одатле се вратио у Сибницу, дочекао оне Турке и дошао у Даросаву на конак. 5. фебрубра Карађорђе је пошао из Даросаве у Буковик. У Буковику и Великој Врбици и Орашцу (где је и преноћио) провео је 5. и 6. фебруар тако да је 6. увече дошао на конак у Тополу својој кући на конак. 7., 8. и 9. фебруар провео је Карађорђе у Тополи скупљајући војску. 10. фебруара се кренуо Карађорђе из Тополе и дошао на конак с војском у Јагњило, где је преноћио. 11. фебруара Карађорђе је чуо за Аганлију и пошао му у сусрет и истога дана стигао на Космај, ту, у Кораћици или у Рогачи преноћио и сутра дан 12. фебруара изишао прво на договор Аганлији, где се догодио први бој у коме је пала крв једнога од дахија и крв Станоја Главаша, јер су оба у тој борби рањена. Према свему што је до сад наведено, ја мислим да је скуаштина Орашачка, на којоу су шумадијски ирваци 24 ) Гласник IV. 113.

изабрали Карађорђа за врховнога вођа устанку, била на Оретење 2. фебруара 1804. године. У осталом још је 1862. године Јован Хаџић у својој књизи: „Устанакв Србсии подв Црннмт. Ђорђемг" (Нови Сад. 1862. I. стр. 16) рекао је да је избор Карађорђа био на Сретење 2. фебруара 1804. године. Он је имао при руци врло много оригиналних докумената. Внам да је имао оригинална нисма из Карађорђева времена, која су се налазила у архиви кнеза Александра Карађорђевића. Није немогуће да је Ј. Хаџић тачно могао знати и могао сазнати којега је дана била скупштина у Орашцу. Штета само што није означио од куда зна. Године 1904. беше изишла једна белешка у ,Дневном Листу, у којој нензионисани казначеј окр. Подринскога, стари Милош Милисављевић (син Карађорђева војводе Милисава 'Борђевића) вели да је састанак у Орашцу био на Сретење 2. Фебруара 1804. год. У тој белешци не беше наведено одкуда он то зна. Надајући се да има каквих података (а знао сам да има неких докумената из првог устанка) дигнем се те по Петровудне отидем до старца и запитам: на основу чега он тврди да је скупштина у Орашцу била на Сретење 2. Фебруара 1804. године? Старац ми је на ово питање кратко одговорио ово: „Господине, написмено немам ништа, али то знам „од људи, који су били на скупштини у Орашцу и би„рали Карађорђа за старешину и палили ханове. Ето „тако, Алекса ДукиИ из Бање,") причао ми је још „1829. године у Врбици, а за тим 1880. године у Бео„граду да су Карађорђа бирали за старешину устанку „на Сретење, пошто су запалили хан у Тоњ;ли. За тим „причао ми је Милосав Лаиовац неколико пута да је „скунштина у Орашцу била на Сретење, а нарочито Ћор„ђиц из Вишевца, који ми је био и нријатељ, јер је „његова кћи била удата за некога мог братанца. Ето, „и он ми је причао да је као хајдук био уз Станоја „Главаша и да је скупштина у Орашцу била на Сре„тење Господње. Отуда ја знам, господине, да је избор „Карађорђа био на Сретење 2. Фебруара 1804. године, „а немам никаквих писаних доказа. Они, који су били „на скупштини у Орашцу, причали мени а ја теби." Тако је и завршио стари Милисављевић своје причање, па је после тога нашега састанка на неколико месеца и умро. Да ли је избор Карађорђев до 1808. год. потврђиван још на каквој скупштини, то не могу за сад тачно рећи. Чини ми се да је то било на скупштини од 24. априла до 3. маја 1804. оном нриликом кад је и дошло до сукоба између њега и Теодосија Маричевића из Орашца. Само ћу толико рећи да Карађорђе иосле ове скунштине носи титулу: „верховнога војводе" или „иерви иредводитељ" или „комендат от Сервше". МИЛ ВУј^ИТ^ЕВИЦ 25 ) Овај је Алекса задалио Тополски, Жабарски и Јагвилски хан (Споменик XIV. схр. 17.—18.