Nova iskra

— 137 —

Блба (старешина) Арапат-Текеси близу Тетова

нуте у дворшпте. Зидане су од камена и ћорпича. Покривене су ћерамидом. Врло их је мало окречоних, те варош из далека изгледа као црвена. У вароши има чувена Тупан Џамија — саборна турска џамија, у којој се мухамеданци Тотовски договарају и па зло и добро. Још има неколико омањих џамија и сат-кула, што обично имају све турске варогаи. Срби патријаршисте имају осредњу цркву Св. Николе, која је ире ноколике године подигнута на згаришту старе, изгореле цркве 1873. године. Срби егзархисте немају цркве но служе службу божју у капели, која је начињена у сутерену Тетовске основпе школе. 1 Ова је школа врдо лепа. Начињена је од тврдога материјала и налази се у црквеној авлији. Има десет лепих и видних соба, а зидана је 1864. године о трогаку пок. Киеза Михаила. (Незахвални егзархијски учитељи свугде пишу, да је гаколу зидала Тетовска бугарска опгатина. А како је могла зидати бугарска Тетовска опгатина, кад те ошнтине у то доба није могло ни бити у Тетову, јер су бугарске онгатине постале тек после постанка егзархије). Покојни кнез је гаколу наменио, да се у њој уче Српчићи, а она је данас затворена захваљујући нросветитељима из егзархије. На десној страни Пењавице, на врху горње чаргаије, налази се у развалинама негдашња црква Св. Богородице.

1 Сада су иочели зидатп нову цркву.

Од ње данас има само олтар који изгледа као мала чобанска кућарица. Ту верни хригаћапи долазе Богу на молитву свакога празника, а велики се сабор код тога црквигата купи на Благовести и Водоосвећење. И ако бугарски писци веле да се не зна од када је та црква и ко је зидао, — зна се све то лепо. Али они то неће да знају, као још много штошта, јер им пе иде у рачун. На 28. и 29. страни III. Споменика Српско Краљевске Академије изрично стоји у хрисовуљи од 1887.—1346. годиие да јс цар Душаи нашао у Доњом Пологу, у мссту Тетову, опао и запустео манаетир Св. Богородпце, обиовио га с1> ^пдлшпемк и обогатио га сћ прндлншш!. многих села и багатина. Преписао му је: село хтигокл сћ ксши медгсшн н прлкнплмн н сћ млннн; село Горн, село Млл'.чи|е, нолк: поредв Мллун1|е отк Стлрогл Иродл желннћскогл ск лнклдлмн клко нсходн потокк от1. ХтитокфШ|е п гд1; оутиуе оу Белнкоу (Вардар), Селнире !*родк о. рг,ком1. н локнфемк, село Лт.скшашш ск КСГ.МН медкхмн н прлкннлмн н Клккслноко мг.сто / г \душно. II о»с Горшемк Иоло/,т. метохк скетм Нлнпх, фенуе село, нл СоухоЛ Гори пллнннл ск скнокосн н млннн нл рици Кроутокк, село Кркпенл, село Седллреко, село Стлро /Келкше ск кст.мн медкхмн н прлкннлмн, Оу 1ЛДКЛ (>1|пм. 1 |рККОКК сктк1 Мнколл1е II нонл Дрли) ск родомк II ск мистомк ск медкхмн п ск ксимн прлкннлмн. ii ^лкћлк крллшкксткл мн ЈКедкнк ирнложнхк скетон Когородш|н хтитоккскои дл сн нмл ^нмокнфс кокиллмк н окцлмк. —• Према овоме зна се, дакле, ко је обновио и обогатио манастир Свету Богородицу Тетовску. Од имена гато се помињу у овој крисовуљи и данас постојо : Тетово, Гари, Желињски Брод, Брод, Вруток, Суха Гора, Желињ, Жеден и друга. Становнигатво је Тетовско измегаано. Има око 18.500 становника и то око 9.000 мухамеданаца и 8.500 православних. Међу прво долазе Турци, Арнаути и једно 1000—1200 Цигана, а у друге Срби патријаргаисте и егзархисте и неколико кућа Грка и Влаха. Турака има вигае од Арнаута, али је арнаутизам у Тетову и около њега толико овладао, да се сви мухамеданци осећају као Арнаути и говоре арнаутски. Тетовци се занимају трговином п занатима, а понеки поред тога и земљорадњом. Некада је Тетово било жива трговачка варош, а сада је већ доста опала. Оно је било пре трговачко раскршће путева: Призрен-Скопље, Скопље-Гостивар и Кичево. Данас што вреди од заната да се помепе у Тетову, то је иушкарство -туФегџилук. Читава Горња Чаршија, која се налази на десној страни Пењавице, испуњена је самим пушкарским дућанима и радионицама. Ту има око 50 радионица, у којима се израђују најомиљенијо арнаутске пушке: мартлнке. Трговина је сведена на иајужу околину. Ва железницом је и трговина отигала, те је Тетово остало сасвим забачено. Од жита највигае Тетовци се.ју пшенице а од поврћа пасуља. И Тотовске су јабуке надалеко чувоне. Извозе се јабуке, пасуљ и пшеница, а увозе се разне