Nova iskra

— 138 —

прерађевине: штофови , платна, учињена кожа и т. д. До пре некога времена у Тетову је била домаћа индустрија развијена. Сада са увозима и она опада. Многи из Тетова и из његове околине, немајући довољно средства за живот у своме родноме месту, иду у печалбу, у околне балканске државе. Изврсни су хлебари а у печалби највише се занимају тим радом, а понеки су и бозаџије. У близини Тетова налазе се две богомоље: једна српска а друга турска, које заслужују да се овде помену. Оевероисточно од вароши, за 1'Д сат пута, село је Лешак, а близу њега манастир истог имена. Маиастир Лешак посвећен је Св. Атанасију 5 јула. Он је веома богат како у земљишту тако и у стоци. Има својих метоха у Тетову, Гостивару и Скопљу. Око самога манастира има неколико зграда међу којима је најбоља и најлепша она, коју је зидао покојии Хаџи Језекиљ, игуман Лешачки (овај је игуман убијен 1895. године). Та зграда има 28 лепих и удобних соба. Сама је црква мала и не одговара имону и богаству Лошка. Око манастира и зграда има велико двориште. На источној страни дворишта налази се врло лепо саграђена чесма: Источник. До пре десетину година на чесми је постојао натпис, како је сраски кнез Лазар обновио заиустели манастир Аешак, иоклонио му велика имања и озидао овај источник. Браћа егзархисте прво су истуцала тај натпис, па им је и то мало било, него су сасвим камен са натписом извадила, а уметнула нов са именом данагањег игумана Лешачкога. То су учинили, да би се изгубио спомен како је Србин био ктитор манастира. Жалостан доказ поштовања старина и љубави према науци. Ну није то кварење натписа само ту. Исти је случај покушан у Лесновском манастиру код Кратова, у Маркову манастиру близу Скопља, где је све уништено, у Св. Никити у Скоп. Дрној Гори и још по многим другим мостима. За чудо ми је што иису и лик Св. Саве премазали, који се, врло лепо очуван и врло фино израђеи, налази вигае врата ири улазу у манастир Легаак. На ливади близу манастира налази се црквпште Св. Вогородице. Народ из околних села долази о сваком мало већем празнику у манастир на молитву. Главии су сабори о летњем Св. Атанасију и Великој Госпођи. Тада се слегне у манастир сав свет из Тетовске казе па многи долазе и са стране. Међу игумаиима м.шастира Лешка иајзнатније је име Јеромонаха Еирила Пејчиновића. Он је био родом из Тотовскога села Теарца, које је близу Лешка. Гођен је крајем 18. века, па јо са оцем Пејчином и стрицем Далматом, пошто су све своје продали, отигаао у Св. Гору, у Хилендар. Ту се сви постригли. Пејчии, у калуђерству Пимон, и Далмат остану у Хилендару, где се и закалу^ере, а Кирил се врати у Тетово да и друге поучи оиоме гато је и сам знао. Није остао дуго у Тетову, но је отишао у Св. Пречисту Кичевску и ту је постао јеромонахом. Из Пречисте је отигаао у Марков Манастир

код Скопља за старешину. Овде је дуже време остао и најзад се са многима старим стварима — особито књигама — врати поново у Тетово. И манастир је Лешак, као и многи други манастири, после Српске Сеобе из ових крајева, опустоо и пропао. Јеромонах Кирил, живећи у Тетову. замоли тадашњега Тетовскога пашу АбдулГахмана, да му допусти да обнови и поирави запустели манастир Лешак. Паша му допусти и он 1817. године обнови и готово изнова подигне данашњу цркву. ДедаКирила Пејчиновића и данас се Тетовци с попгговањем сећају и иомињу. Он је цео свој живот посветио народу. Учио је народ и речју и делом. Написао је, колико се зна, две књиго: „Огледало" штампано у Будиму 1816. и „утшиснии Г јшишшт /' гатампано у Солуиу 1840. г. Умро је 12. марта 1845. год. Сахрањен је у манастирском дворигату и на гробу му стоји овакав натпис: Отн^оки нд глдсх трдпбзечески: Тсдрце иг негоко рожджиг, ПрЈчнстд и Хилсндлрж посгрижение, Л пи-аку . муе шгоко коспитдние, Подж нлочдкд него(к)о почнкдннс. Отх негоо (ское ) отшесткне, До Христоко кторо ПрИШЕСТКИЕ, Л\олнтх кдсх крдти негод лкгкимнга Хоггацшга нрочитдти снга Дд речетх Иог дд ки го простилх Зцн 8 1-рокх цхркитк ги гостилх. Веле да је овај натпис сам Кирил на десет година пре смрти написао и наредио, те се јога за његова живота на плочи урезао. На крсту, који је пад гробом, сто.ји овај натпис: „Окде лкжи Кнрилоко Т-кло Ои удндстирх И ои Д киЈАКХ с(ло П Когх зд докрос д кло. Здс почикдстх рдку, РЈОЖИ Ннрнлх ИЕрОУОНД\*К, Ип /-мсн-а ко Мдндстнр-л 6к. Дтдндсига Мо село Л'кшок% Нр-кстдкн се ко Лето 1845. мдртх 12. Приложи (10 попа Хрисго Отх Скопие. Име Кирил Пејчиновичг и ова два иатписа иајбоље показују, какав је дух у иогледу народности владао у овим крајевима у ирвој иоловини 19. века. Западно од Тетова, удаљено 15. минута, налази се турска богомоља: Арабат Текеси. Турске теко (тећа) одговарају нагаим манастирима. У њима живе дервигаи. Ова тека, Арабат, на једној је пољани испод Купеника. Врло јо згодио место а богато водом и шумом. По богаству може се мерити са Лешком, ако још иије богатија.