Nova iskra

— 175 —

На Големој Реци у Чепелару засејаи кукуруз, јер ни до Хиојна ни носле Хвојна нема кукуруза. Ту настаде силажење ка Хвојну што је трајало добро пол1 сата. Све смо трчали на ниже и то наравно онет „иреким путем" и ако беше врло стрмо, само да што пре стигнемо у село, јер бејасмо воома гладни. Село Хвојно лежи на коси брега којим силажасмо а куће су му веома збијеие. У селу је лепа школа и црква, а таква је и џамија. Куће су као и свугде у Родопима: од камона и каменим плочама покривене. У Хвојну је и седиште пограничне страже и царииаре. У ка®ани добисмо само сира и ражена хлоба за јело, чиме бејасмо потпуно задовољни. Ракијо шпиртуље бешо и овде као и свугде у Родопима, па и у целој Бугарској. Остависмо Хвојно, па даљо. 0 леве страие силовито хучи Чепеларска Река падајући са стене на стену. За нашим лођима губи се ГГавловско и Хвојно, пут иде све страном брда и то тако да је испод нас до реке по три, четири па и више стотина мотара, а тако и над нама. Стране брда тако су стрме да су готово непроходне. ГГут је негдо широк метар, негде и више, а често само толико да једва мазга прође. Део пут је или просечоиа стона или је подзидан. Зид тај није довољно обезбеђои, јер га због стрмог положаја често бујице кваре. Ја сам највише пешачио, пошто не смедох јахати. Обузимашо ме страх кад погледам ка реци, а још више утицаше на ме њено силио хучање. Ако се деси да се река мање чује и мени је лакше а чим јо чујем, ја одмах доле са мазге. Воћ се бешо мојим кирпџијама досадило, а и сам то увидех, те изјавих да ћу радије до Чепелара пошачити него сваког часа страховати. Близу Ченелара замоли ме кириџија да јашим, јер би било срамота и за њега и за његову мазгу да у Чепеларе пешицо уђом. Близу Чепелара беше већ и пут бољи и шири. У Чепеларе стигосмо око 5 сати после подне, али у нуту смо се дуго задржали на једној притоци Чепеларске Реке, где смо се купали и одмарали у хладу густих врба. Ч епел ар е Чепеларе је најлепше село (а зову га већ и градом) у Средњим Родопима. Од Пловдива преко Беле

Дркве удаљеио је 72 км. а преко Станимаке преко 80 км. Над морском површииом узвишеио јо око 1100 м. Од турско-бугарске грапице, код Рожна, удаљено је 11 км. а на другим тачкама и више. Ероз Чепеларе води главии пут од Пловдива преко Станимаке па долином Чепеларске Реке кроз Чепеларе за Скочу и Бело Море. Садашњи пут видесмо какав је, али пројектован јо нов пут који ће ићи куда и садашњи, само ће бити увок ближе реци и без великих пењања и спуштања. У повратку имађах прилике да видим готове поједино долово новога пута. Ако цео пут буде као ови делови, онда ћо то бити рад који треба заиста видети. Он ће бити тако начињен да му готово иикада оправке неће требати. Од Пловдива до границе турско-бугарско моћи ћо се Фијакером путовати за неколико часова. По ономо што видех, то би био иајлепши иасип који сам икада видео. Он ће се градити због чисто војничких смерова. Чепеларе је нросечено трима речицама: Голомом, Сивкастом и Малом. Ове две последње нритоке су Големе Реке. Голема Река извиро на граници испод виса Розкеи-Еурудера. Голема Река, примивши у Чепелару притоке Сивкасту и Малу Реку, продужује пут под именом Чепеларска Река која је зиатна притока Маричина. Чепеларска Река прима до Бачкова још многе притоке са Радова Балкана и са Кара-Балкаиа (Балкан значи аланина н. пр. Родопски Балкани, Рилски Балкани, Балкаиски хора = планински народ). Чепеларска Река има тај пазив од Ченолара до Бачкова, а одатле до Станимаке зове со Бачковском Реком, од Станимако до ушћа у Марицу називљу је Станимашком Реком а и Чајом. Чепеларском Реком извози се силна гора из Чополара и других места. Кад се у пролоће почну топити снегови, онда јако набуја река. Људи со користо тимо, иабацају дрвена стабла у року, направо од њих сплавове које носи вода до Станимаке. Ту зауставе сплавове, растуре, извуку стабла на суво и употребе за шта хоће. Голома, Сивкаста и Мала Река деле Чепеларе на четири дела — махале. На источној страни, које на брду које у дољи поред реке, лежи „Ср']нцната Махала"; на ловој страни од Сивкасте Роке ложи Сивкаста Махала; Камбурска Махала подељена је Малом Роком на два дела т. ј. на обадвема обалама ове реке, која точо узаном клисуром, поредано су куће. На источној и северпој страни од Чепелара брда су покривена јеловом гором, прошараном понегде којом малом њивом и ливадом. На страни, на којој је Сивкаста Махала, пород роке, красне су ливаде и равница која није шира од стотину метара иити дужа од 3—400 метара. Дуж тих ливада идо пут а од пута одмах иа страии брега поредано су куће. Тај део села потпуио је одољен од осталог села и кућо су воћином у гомилицама. Брег, на комо је Сивкаста Махала, висок је, стрм и потиупо го. У овој махали, одмах при уласку у Чепеларе, стара је црква Св. Атанаса. Око Мале Реке нема ни њива ни ливада, јер је клисура, којом Мала Река тече, врло узана. Преко од утока Мале Реке у Голему је нова црква. У центру Чепелара још су ово махале: Мирчовска, Боловска и Нова. Новом Махалом иде и главни пут