Nova iskra

— 217 —

мајстора Дрнобарског, Вукп, Исаковића, за обрпста (командаита) српско хусарско рсгимонто, коју јо издржавао народ а за коју се старао митрополит.") Овај део народа, дакле, који је посио оружје и боз прокнда вршио војничку, стражарску и иолицијску дужност у зомљи, са разлогом је био ослобођон великих дација. Остали пак народ морао је да плаћа све и да сноси терете, који нису били нознатни, кад се узмо у обзир да је свет био сиромашан, да јо популацпја била врло слаба и да је обрада земље била недовољна и примитивна. 18 ) Народ је плаћао досетак на плодово и таксу на земљиште. КласиФикација имања имала се вршити по по каквоћи, већ по количини и према томе су били сељаци подељепи у групе, те јо сваки плаћао онолико колико је имао плугова земље. Али и то се чосто мењало. Такса на зомљишта наплаћивала се иод именом контрибуције и сматрала се као војни порез. Коитрибуција јо износила 90—100.000 ®ор.; српска варош у Београду плаћала је 4—4400 Фор. годишње. Сем контрибуције српски грађани плаћали су и друго дације. Камералпи приходи били су у главноме: десетци, харач од Дигана и шпанских Јевреја и кирија за њихове станове (ЈМепћоГе), аренда од закупа транспорта водом, трошарииа од пива, дохотци од трошаринске главне управе у Веограду и њезиних Филијала у унутрашњости; затим од продаје соли, од такса за сечење шуме и нродаје државних дрва. Десетак од жита давао се у натури. 19 ) Остали камерални приходи, који су скупа износили 50—60.000 ®ор. годишње били су: попашо, таксе за каФане, таксе за риболов, пореза па воћњаке, аренда за употребу воде за воденице, аренда за касапнице, аренда од дућапа, од жира, од казана за варење пива и за почењо ракије, такозвана арнаутска аренда (бсћа^еМе^еМ), десетак од јагањаца и јаради, од нчела и прасади, од вина, кукуруза итд. Уз то је било и посредпих пореза. Оо је уношена из Влашко, која је била под Аустријом. Кријумчарење монополисане ") Милутии Јакшић. 0 Вићентију Јовановићу. Придози за историју митрополитетва му 1731.—1737. Нови Сад. Штампарија Сри. Књижарв Враће М. Поновића 1900. Стр. 99. 0 томе има иомена и у Дв. Ратном Архиву (у актима о идирско-српској хусарској регименти) и у раснравици А. ЂукиКа »0 срнској хусарској регименти.* ,8 ) Тачних нодатака о броју становништва и о њихову имању пема, и ако је бидо иекодико конскринцпја. Прва конскринција бида је у 1718., а друга 1721. Трећа је заночета 1724 али је обустављепа Последња је била 1735. год. По конскринцији од 1721. било је у Србпји 6020 сесија и то 5487 грађанских и 533 ха.јдучке. Тадашњи камералнн саветник Терлихскрон тврди да је опа била нетачна. Као да ,је ближе истинн саветник Алтер. који тврди да у Србији има 4000 нородица, те сесија има зпачај нородице. Др. Драг. ЛавловиИ мисли да је број целокунног становпшптва у Србији нрема номепутој статистици могао изпосити 50.—60.000, ако се рачупа нородица са 8—12 члапова. Види о томе Д-ра Драг. М. Павловипа Аустријска владавина и т. д. и Ј. Лапгера-. 8егМеп ип1ег (1ег КауаегНсћеп Ке&1епт§ и т. д. 19 ) Кад би се десетак од жита, који се давао у иатури, претворио у новац нрема ондашњој вредности, изнео би скоро г /в Ч е " локупне суме камерадпих нрихода. 'Гако је за 1729. годину Србија имала давати 21.258 меца шнеииде и 3553 меда јочма и овса. (Мец износи 61 дитар и м 48 3 /, ц. л.). Др. Драг. М. Павдовић: Аустријска вдадавина н т. д.

соли, кајим су се нарочито бавили хајдуци, било је забрањено и оштро се кажњавало. Како би се популација умножила и камерални приходи увећали, протежирапо је насољавање земље. Насељеници су били махом Немци из Вормса и Шпајера, којима су признате извесне олакпшце и слободије. У том циљу њима су уступљена некада српска а тада пуста села у околини Веограда (КагМћа1, садашња Палилула, Оз^огћасћ, садашња Остружница, Миријево, Оланци, Болеч и села око Рипња и тамошњих руда), затим напуштена села и нова земљишта у Грочанском и Палешком дистрикту, у Смедерову, Јагодини и у Руднику, дакле понајвише дуж Оаве и Дунава. Ове немачке насеобине нису улазиле дубље у Орбију. Свака нова кућа имала јо бесплатно извесну количину ораће земљо, ливаде, винограда и попаше, за које се — ако је насељеник био из туђине, т.ј. из земаља које нису биле под влашћу царевом — прве три године није плаћало порезе а после овога рока постепено све за три годипе 12, 18 и 24 фор. годишње. Сем тога су насељеници нрве три године добијали и дрво за грађење и за гориво. Поред свосзаузимања царских власти, насељавање Србије немачким елеменом, није показало Бог зна какав резултат. Једини јо Београд — као што ћомо доциијо видети чинио у томе изузетак, јер су се у њему понајвише настањивали бивши војници и инвалиди, разне занатлије, пропали трговчићи и механџије, а сви у намери да се у вароши окуће и да себи створе ексистенцију. Овакових елемената, не само из Аустрије, него и из туђине, нарочито из Немачке, било јо много вишо него сељака, којима је теже било оставља-ти своју стару домовину. Покушаји Администрације да-ч;с експлоатацијом руда повећају земаљски приходи нису испали онако како се то оч(ЈКивало. Копање руда у Руднику изазвало је, истина, оснивањо иарочитог друштва за експлоатисање руда, али, и ако је на челу овоме друштву био сам принц Александар и уз њега, као члан управе, брат му Фридрих, зато се ипак нису ниуколико испунило наде које су полагане у овај посао. 'Тек су опет ове руде, као и опе у Ковијони и око Авале, дате под закуп год. 1730. и 1786., али оно нису пи таДа доносиле Бог зна какве користи држави. 20 ) То исто важи и за покушавано прање злата у Морави. Оснивање „Оријенталне Компаније" за коју се нарочито интересоваху сам цар Карло VI и принц Јевђеиије, а о којој ћо доцније, у току ове расправо, бити помопа, као и оснивање друштва за гајење свилене бубе и за израду свиле, остали су само нокушаји и пишта више. Оцо јо, дакле, у главноме слика каква нам се указује, кад из сухопарних акта проучимо стање Орбије, какво је било од закључења Пожаревачког Мира 1718. године па све до предаје Београда Турцима 1789. године. Детаљи не спадају овамо, и ако су врло занимљиви, јер бисмо из њих могли тачно сазнати узроке са којих 20 ) Ј. 1/ап§ег: Зегћјеп цп1ег (1ег КаузегНсћеп Ве^епш^ н т. д.