Nova iskra

— 218 —

Ј

царока управа у овој земљи није увек показивала жељене и очекиване резултате нри оствариваљу нрограма што га је сама себи ставила одмах у ночетку заузећа Србије. Али је зато инак главно што је читалац био у могућности да се колико толико уиозна са тадашњим приликама у Србији и еа резултатима рада такозване „Српске Администрације", која је не ма^о утицала и на организацију Бограда, о којој треба да говоримо.

Ако ништа друго, а оно ће ова мала и прегледна слика допринети оријентовању читалаца при излагању догађаја и прилика, који се искључиво тичу Београда. Историји његовој у већ поменутом размаку времена и описивању јавног живота у њему, биће посвећени редови што за овима долазе. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

Оморина

Л\а

^арко јулско сунце дршће изнад њив 1. Трепери злачо сазрелога жита. Облачак сури, што са југа хита, Ко ће знаги каку непогоду скрива. Рсдови јагњеда оборили главе, И ветрић само у њихову хладу Заспалу љуби сељанчицу младу И мрси јој влаће у витице плаве.

Белолико деге к'о јутарња роса У сну се слатком раздрагано смешка, На снопу докле несмотрено лешка И докле му вири нога мала, боса. Плавкасти шумарци у даљини сурој Стоје к'о прамен расгурене магле. На брегу брезе за сунцем се нагле. Нигде живе душе на рудини штурој. Милосав Јелић

Московско Уметмичко Позориште

(СВРШЕТАК)

оворећи до сад о постанку овога уметпичкога друштва и о драматима, које су нам руски глумци приказали, хоћу на завршетку да прикажем, колико је то овако могуће, оне уметничке особине које су ову групу тако брзо уздигле на садагању уметничку висину, и ко.је су им при првом ступању пред културним иноземством донеле потпуну победу, којом су руски глумцп на душе свих оних, који су их гледали и слушали, учинили утисак који се не може изгладити, који се но заборавља. Но није само до тога утиска; овде нам се у уметности глумачкој указује нова нерсиектива: ми налазимо нове нутове, нове облике, пуније живота, и одређеније, Као што је, појавом руских великих писаца, дух руске литературе готово одјздном освојио западњаке и запад п указао већ набораној, исцрпеној Јевроии на изворе нове, свеже силе, тако и сада долази руска уметност да духом свежим окрепи, као блага дажда, заморен поглед занадњака, који узалуд тражи нешто ново. „До-

лази као славни пролећни вихор и поси плод", завргау.је свој чланак о руским глумцима чешки драматург Јарослав Кваиил. Долази сада, када јој се нико не нада, кад се с руског тла чује врисак и јаук оних који хоће слободу, и где се немилице лије крв оних који хоће живот, живот слободан, живот који приличи човеку; долази као да хоће да демонстративно покаже, како је велик дух онога народа који силом спутавају, дух који се не да снутати ни сломити. Чини ми се, да ћу најзгодније обележити глумачку уметност Московског Позоришта, ако речем, да јо она Фрапантно проста, једноставна; вама не изгледа, кад

Ф ран Г овееар