Nova iskra

— 219 —

гледате њкхову игру, да ето у позоршпту, нити у мхову приказивању палазите репродукцију. Долази ми овде врло згодно да ирименим речи, којима је ту екоро Епсћ 8сћ1аЈкјег окарактерисао глумачку вештину; оп вели: „ЛУепп шап рага<1ох ееЈп луоП^е, коппк тап за^еп, ез иђегћаир! ке1пе гергоЛикИуеп Мепвсћеп, гпИћГп аисћ кетпе гергоАикМуеп 8сћаибр1е1ег." Таква неренродуктивна, неизвештачена и нешаблопска је игра руска. Ни у најнезнатнијом моменту, ни у споредној сцени, коју можда приказује какав незнатан почетник, нема — да о каквој укочености или патосу и не говорим — онога усиљеног натурализма, на који смо навикнути често и код својих најбољих глумаца. Сваки од њих појединце креће со, говори, ради својим нарочитим начином, и живи животом који је њему својствон. Непримотно со стапа одношај на позорници једне личности прома другој, несиметрично, баш као што је то у животу. То се истакво ванредно, кад је на позорници маса. Еретање груне на позорници још вазда је тврди орах за све режисеро, и ту се ретко постигне и толико да маса, једноликошћу и тежином свога кротања, бар не квари целу слику и уметнички утисак. Ово најтеже питање модернога глумца решио је режисер Станиславски тако сроћно, да с правом изазива завист свих својих колега у Немачкој и Ауетрији, кад су Руси прошли. Ја сам већ споменуо две груне у „Цару Ф.јодору". То су два тако интересантна момонта, да на гледаоца утичу необично силпо. Вага то ноједнако кретање свакога појодинца у то.ј групи, на свакоме друкчпји изрази лица, ио којем видите готово детаљизовану разлику свакога од њих о схватању једно и исте ствари, њихов међусобни одношај у групи и одношај према целини бинске слике, — све то чини да целокунна ситуација дође потпуно рељоФно, а уметнички приказ долази до савршене израде. Руски глумци не вичу много на позорници, и не рачунају много са иростором позоришне дворнице; они говоро себи висином гласа каква јо у обичном животу и каква одговора изразитости песничкога слога. Али када у маси дође до огорчења или до неко јачо сцене, њихова вика — вазда мајсторски изводена растењем прелази у такву буку и галаму, да се ваздух пролама (свргаотак III слико у „Цару Фјодору"), то природност долази до својих граница — које не прелази. Одлична је композиција салско слико. Непростапце се ређа слнка за сликом, слободна, неусиљена, пуна жпвота. За глодаоца, који је према развоју догађаја у „Цару Фјодору" можда равнодушан, богата јс награда у посматрању онога размештаја особља, намештаја и дворнице, те му се вазда чини, да је прод некаквом сликом Рјепина или Биљибина, пуном боја и хармонијских линија, неизвештачепо, укусно пореданих једне крај друге. Московски глумци имају још једну нарочиту врлину, која се не може ни школом ни режијом постићи, и коју само срећан случај може себи да доносе. 'Го јо разно-

врстан, а за појодине улоге неисплатно пристали 1лтТ>ге гласа у иојединих гЛумаца. „Цар Фјодор" господина Масквина не би био овај савршени славић, добрак, који чим се ражљути и развиче он промукне, нити би његов „ Лука" у „На дну" био онај болећиви, задушни старкеља у свој недостижној својој иростоти, да му није онога меког, готово детињског гласа, који помаже уметнику да нам изнесе све богатство своје сложене душе. Исто је то и са „Бароном" г. Качалова („На дну"). Да му није онога гласа, који у себи има нечега Финијег, деликатнијег, што необично одудара од осталих промуклих и продераних гласова у „Ноћном Азилу", ми не бисмо били толико увереии о трагици овога, иначе веселог и помало суклатастог пропалице — аристократе. Што је „Борис Годунов" Вигањевскога онако уверљиво граидиозан, томе је разлог, сем уметничке креације, и његова појава и орган, који је тако звонак, а уз то болан, изразито болан у „Уја-Вањи" (Вања). Станиславски, који ћо у брзо зацело стати међу највиђеније глумце светскога гласа, најбурнији је томпераменат у дружини. Симнатични и мушки његов баритон разлива се неком опојном снагом и дикција Д-ра Астрова допире вам до срца. Његов Сатин надмашио је све што можете да замислите о овој јодноликој Фигури, и износи нам нообично лако, као у игри, сву растрганост ове дугае ко.ја тоне, и тек кадикад избије на новргаину, приказујо најеластичније нијансо, онде где их и не слутите. Г-1)а С. Чехова-Алииерова има прекрасне црне и дубоке очи, мек као свила глас чаробно угасите бојо. Толо јој је фино и елегантно, као да ју је кинар вајао. А игра њона да, игра њена је од оних, којима се још дуго у сећању дивимо; дивимо им се у сећању, а у дугаи осећамо — много, страсно. Она је и од насивне Нагаће („На дну") створила једно створење, с којим саосећамо, којом све прагатамо. А Јолена њона („УјаВања"), тиха и осећајна, заносна и недостижна, спута нас, окује нас, те смо потпуио у њоној власти, и — ио бисмо никад у слободу. Тако вас осваја Наташа г-ђе Германове („На дну"), даме изразите, иомало оријенталске леноте. Пластична и истинска је Василиса г-ђе Муратове („На диу"), приказујући у танчине сву распаљену женску душу, као што је томо крајњи контраст Царица Ирина г-ђицо Савидкаје („Цар Фјодор"), пуна иеког светител,ског осећања, проста благошћу и смиреиогаћу, с гласом молоћивим и чуственим. Така је, нежна и кротка, и Соња г-ђе Миљине („Уја-Вања"), у гестима и кретању тако обичиа, али велика у изражавању своје скривене дугае. — Знате ли оне старе, симпатично и добре дадо, којо су срасле с кућом у којој живе, на чијем се крилу одњиха цео млађи нарагатај по гдекоје породице. Ето таква је стара, услужна њања Марина г-ђе Самарово („Уја-Вања"). Па тек стари Артем, којем не смета ни седа брада ии бркови да увек погоди несравњено тачну маску. Његов