Nova iskra

Прама овоме, дакле, јасно је шта су ножнице а шта ножице, а та јасност ностоји још из незанамћенога времена у Србији, што сведочи старосдовенски језик. (Рг. МГс108ГсЈ1 — „Бех1соп ра1аео81оуеп!со — ^гаесо 1аУпит," р. 454. УтЛођопае, 1862.-1865.). У Маћедонији се свугде говори нджици, а кад су мале ножички. Код Мијака у Дебарскоме Оанџаку кажу се за шишање људи и другу потребу нджици, а за стрижење оваџа крклик 8Ш§\ и крклици р1. турска реч. Оне су налик на ножице којима се реже шибље, воће и трава. Као што се види: Вук је подвојено забележио у сингулару ножница да се говори у Црној Гори, а само у плуралу ножнице да је у обичају у опште. Ова је реч била онда за време Вуково а и сада је у обичају у народноме говору око Мораве, у сингулару с акцентом ножнпца кад је једна, и у плуралу ножнпце кад их је више. А од Топлице уз Мораву акценат пада на први слог нджница: Ов'ј нож неје за моју нджницу. У Маћедонији се свугде чује нджница §т§. и нджници р1. Око Мораве, откад су дошли Турци, у обичају је и реч канија место ножница, али се канија кажо за оне ножнице у којима се држе (чувају) и носе сабље и мачеви (јатагани), а ножница вели се обично у којој се држе и носе ножеви мали (сиШг — сои1;еаи). У Вука нема речи каније (канија пот. 8т§\, каније пот. р1.), али је сада има у „Кјесшки ћт^вко^а Ш згрзко^а јегјка," књ. IV, св. 17, стр. 820, да се говори у Србији. Заиста канија се чује у народноме говору и у песмама у Орбији, као и неке друго турске речи. И ако народ говори увек пуну реч ножница и ножнице, у војсци се чује та реч за један слог краћа: ножна и ножне. Откад се почела полако заводити народна и стајаКа војска у Кножевини Србији прошлога века, и откад се почела штампати правила за вежбање војника, од тада се чује у војсци код коњице та реч ножна иоппп. 81115. ножне пош. р1. У коњичким правилима за вежбање војника пише овако: „Лева рука држи пожне по тач. 37." А по ко мандовању: „ Сабље вади Десном руком хвата за држак и извлачи сабљу за једну шаку из ножне. Да се из става по тач. 38 метне сабља у ножне, командује се: Сабља у ножне"/) Во.јнички су учитељи (оФицири) у овом случају само скратили за један слог народну реч ножнице на ножне, да им је лакше по војничком командовању изрећи гласно и заповеднички реченицу: сабље у ножне! Најзад спомињем овде да има разних ножица: ножица за шишање људи; ножица за стрижење оваца и коза; ножица абаџијских и терзијских, и разноврсне величине за потребу кућевну, као и ножица за розање воћа и шибља. М. В. Веселиновић .САДЈО^..-

су ножнице; а кад је сечиво ножа угдављено у кориди, оно се тада види осем реза, као у бритво есиаФске рукотворине. Корице су јога и код сечива модерних (фабричких) перореза и бријача (брича). Код иожева у ошпте дршка је обдожена од рогова белих и црних, а код мачева и са ушима, те се каже: нож с белим корицама, нож с цриим корицама; иди белокораст нож и црнокораст нож, и најзад бјелокорац и црнокорац код Вука. 4 ) »Коњичка егзерцирна правила (< (издање Мипистаретва Војног) стр. 15. и 16., Београд, 1898 год., ко.ја су заменида ранија правида од 18. сеитембра 1880. годиие.

* Г. Лука Ђеловић, председник управног одбора Веоградске Вадруге, обезбодио је Српском Университету за сваку годину по 2000 динара као своју помоћ Техничком Факултету. Университет је учинио овакав распоред: 1. Сваке године, месеца марта, расписиваће се темат из тсхничких наука, а награда (до 300 динара) даваће се на дан Св. Саве; 2. Сваке године технички Факултет издаваће награду (до 500 динара) за стручно путовањо оном ученику који у тој години пајбоље положи дипломсти испит; 3. Остатак заветоване суме трошиће се за набавку модела, од којнх ће се основати Збирка Дуко Ђеловића, трговца. * Друштво бугарских књижевника и поблициста послало је књижевним друштвима српском, хрватеком и словеначком позив за други југословонски књижевнички коигрес који ће се одржати у Софији 12. соптембра о. год. Том приликом утврдиће се и деФинитивио примити правила Савеза југословенских књижевника. * Краљ. Српска Академија Наука примила је за своје посебно издање марљив рад г. Владана Јовановића, проФесора, „Орпско-хрватска драмска библиограФија". Њом су обухваћена српско-хрватска драмска дела штампана и посебно и у појединим листовима, а поред тога и сви рукописи Бооградског и Загробачког позоришта. * Крајем прошлог месеца извршена је опорука пок. хрватског великог жуиана Јулија Вубановића. Он је наредио да се из његових прихода упише пет хрватских основних школа за чланове Матице Српске, а пет српских школа за чланово Хрватске Матице. У својој опоруци вели о тој намери: „Ја се надам да ће се и у ово доба несрећног спора међу једнокрвном браћом, који Бог би дао да екоро престане, пријавити школа и јодних и других, којо ће моју у најбољој иамори учињену одредбу радо прихватити." * Пређашње друштво за опште осигурање Србија предало је 10. марта 1901. Српској Краљевској Академији уложну књижицу Управе Фондова, но којој јо оно уложило 4000 динара у сребру, да Академија Наука изда ову суму као награду ономе писцу, који буде, стечајем, израдио најбоље дело о животу и владавини иокојног Ераља Милана. Академија се примила тога легата, и 1. децембра 1901. расписала стечај за израду овога дела, по комо су јој писци имали поднетп своје списе до 15. јуна ове године. Како со на расписани сточај нико није пријавио, Академија поново расписује награду од 4000 дии. у сребру за поменуто дело и позива све оне књижевие радиико, који жело добити ову награду, да изволе своје руконисе послати председништву Српске Краљевске Академије иајдаље до 15. јуна 1911. године. — Награђепо је дело својина писца, а награда ће му се издати кад наштампа доло. * Поручник Светислав Ђукић (Ваљево) саставио је по разним писцима и оригиналним документима дело „Преглед војне снаге балканских држава и суседних: Аустро-Угарско и Гумуније у 1906. години". У прегледу су: иовршина, број становника, укуиан ратни