Nova iskra

— 144 —

тронут до суза од ове ћутљиве и нерауметљиве свечаности у њиховој кући, збаци капу с плаве, [грекрсти се, наточи чашу, па с њом заједно изви високо десну руку, спусти је до земље и чак је одоздо пружи оцу, држећи леву на нрсима, у знак дубокога поштовања. — Заиоведај, чико. — Дела у добри час, сине. — Заповедај ти у добри час! — Е, дао ти Бог добро и добри час, дијете - рече Рако, прекрсти се, па наздрави веома дуго и широко, топло и речито, искрено и без инајмање лажи и душевна дисонанса. Најзад погледа Весну, наздрави јој и лагашно — лагахно искапи чашу. Чисто се човек препороди. Седи слободно, гледа на децу л>упко, на Весну готово братски, на своје огњиште задовољно, на сиротињу своју без срчџе. Лице му обасјано неким меканим блаженством, питомошћу и родном топлином. Човек који је само могао да сијне меФистоФелским једом и безнадном мрачношћу, сад постаде онај доброћудан сељак, који уме да милује свој кут, да цени своју опрану сиротињу. Не само то. Него као да имаше још неки тајанствен спроводник, по којем саопшти то своје благо расположење и свему дому. Све се то у тренут опитоми, доби благе изразе, као да се спремаше на међусобно родбинско грљење. И Весна и Живана и Вукојица, као да се заогрнуше оном свечаном и побожном расположеношћу, која се још оређе виђа о благим данима у сеоској породици, која има доброга и питомога старешину. Као да беше Бадњи дан или свети... Рако пијуцкаше и све редом нуђаше. Кад виде да му је Вукојица већ доста части учинио, он га посади на столицу према себи, па поиггено окренупге, здравећи час Весни, час Шивани. Ракија их све леише навијаше, душеван разговор тецијаше мирно само што га Рако очешће зачињаваше својим типичним: — Дела, баба, испеци ми још једну каву! ЈТоставише и совру. А Вукојица, багп као да је слава, промени чашу, узе већу и поче је редом додавати. Раково срце заигра, душа му затрепери, и чисто му се учини да му је заиграла од ове тренутне среће и посрнула, чађава кућа. Испио је пет већих чаша, толико се пута крстио и говорио здравице, не оставивши ни ону »за цркава и намастира, попова и ђака...« У неко се доба диже совра. Рако уми руке, запали лулу и позва Живану да му штогод отпева. Ова брзо нађе свиралу, додаде је Вукојици и уз његову пратњу, наслоњена на оца, весело кликну: Дрема ми се, спава ми се Немам ђе да спавам; У селу је мала мома Ту бих ја заспао. Но у моме стари бабо Злато своје чува... И-их!..

Рако је нежно загрли и просу читаву кишу милоште и тепања, па их све позва да око њега легну и радосно узвикну: — Весна, а зар Рако није срећан човјек, а?.. VIII. Беше уочи светога Јована зимњега, крснога имена свих Козареваца. Мразеви беху утанули, само што свежи снег застираше белим саваном својим целу околицу. Село се цело ужурбало, куће се светле, пуне славских гостију; чељад још снује по улицама, дочекује својту и пријатеље, грли се и љуби, прихвата пуне торбе дарова и уводи их у кућу. Нервозно чека да се и ово сврши, па да се заседне за готову совру, и отпочне онако, како је седа старина завештала да се родни светац прослави. И Ракова кућа беше добила свечан израз. Цела десна половина застрта, велики огањ наложен, уз њега пристављени големи црни лонци, које Весна чешће надгледује да не загоре или не прекипе. Гости су већ дошли — има их пуна кућа — но се некако стегли и још једнако питају за здравље, говоре о времену и другим обичним стварима, као људи што виде да још није време да се мало разузуре. Живана им пружа и трећу каву, а Вукојица служи ракију, која некако још тешко иде. Изгледа да је све готово, још само да дође домаћин и да се дигне слава. Често погледају на врата и госги и укућани, али Рака нема. Још јутрос је врло рано од последњега десетка одвојио пет оваца и одагнао у Митровицу на продају, да купи што му је још потребно за славу. До душе у кући је имао н ракије и вина и каве и шећера, али су га овне јако пвилеле, јер је имао веома мало пиће, а и Шемсија је могао врло лако свратити у његове дворе беле. Главно му је било да их утроши, а после — хе... обрнуће се он од друге руке и опет учинити негпто велико да му кућа поново буде масна и сласна. Зато је јутрос тако поранио. По суседству већ свршили закон и чује се јак, весео жагор, па и песма, а њега нема. Гости се узнемирили и снуждили, јер им је досадно ово чекање. Срећни већ окренули велику, може битм трећу чашу, а они седе као да нису на светом, него на погребу. Ни песме ни весеља. Најзад и он стиже. Каљав до колена, усплахирен и мрачан уђе у кућу и поче одмах да звера као нездрав. Ови се зачудише и погледаше га. — Вукојица, јеси ли ту? Баба, Живана, ох!.. Дајте ми мало воде. — Шта је ако Бога знаш? — узвикнуше сви уједанпут. — Несрећа... несрећа, тешко нама! — поче он испрекидано пијући воду. Гости се узневерише и поустајаше. Живана стаде испред њега и подбочи се обема рукама, загледавши га у очи с намером да.види, да опет није код њега онај стари наступ, који га није спопадао откако је овце набавио, откако их почео клати и продавати.