Nova iskra

— 129

Број 5.

Срет. М. -А. т ^ ти Ј а

Веоград, маја 1907. год.

Година IX.

Васпитачеве Забелешке

„Нова Искра" излази сваког месеца. Цена: па годину 16, по год. 8, четврт год. 4 динара; ван Србије: на год. 10 Фор. или 20 динара у злату. Претплата и све што се тиче адшгаистрације шаље се Р. Ј. Одави&у, власнику и уреднику „Нове Искре", Капетан-Мишина улица, бр. 8. Рукописи се не враћају; накнадно тражеае појединих бројева извршује со само у року од два месеца. После тога рока бро.јеви се могу добити само за откупну цену. —

Г н е з д о. | ио сам ђаче основне школе. У жбуну трновите ограде на крају нашега воћњака иза куће, градиле су две мале нтичице гнездо. Опазивши их, свакога сам их дана иосматрао, заклоњен другим жбуњем и нађикалим коровом. Често сам проводио на томе месту по вигне часова посматрајући их, а уз то учећи школске лекције. 0, како су биле вредне ове миле птичице! Обадве су доносиле најпре велике сламке, и пресавијале их једним снажним покретом главе, па су их намештале у танке чаталице и ионово их савијале. Тако је понајлак постало спољашње гнездо. Затим су стале птичице доносити меку маховину, иа вуну и друге танке длачице, нгго су налазиле којегде закачене по трњацима, те су тако поставиле изнутра цело гнезданце. Потом су стале доносити нежнија перца од разних птица, а најзад су и са себе чупкале перца и иаперје, и ностављале су своје гнездо, те да буде и меко и топло.

Увек су у раду биле хитре, орне за посао и веселе, да је била права сласт посматрати их овако из прикрајка. Често би једна, ја друга, зацвркутала и веселу песмицу, пошто би наместила донету сламку, ја влакно, ја ли перце, очекујући ону другу. Кад би дошла и она, увек би настајао весео цвркут, налик на разговор, а често и задиркивање, и шала, а потом би се поново отисле на посао, утркујући се и вијајући се у лету. Предвече, кад престане посао, сгале би обе ове миле птичице крај гнезда, па би мужјак отпочео песму, а женка би пуштала само испрекидане веселе гласове, и прибивала се нежно и умиљато уз свога војна. Но ипак не би она остајала дуго уза њ. Час-по би слетала у недовршено гнездо, легла би у њ, те полежала мало, па би опет нестрпељиво узлетала на гранчицу, и посађивала се поред веселог мужака и стала му се умиљавати, или би отпочињала чистити своје перје, те да наскоро напусти и то занимање, па опет да слети у гнездо. Мужјак за то време обично не би прекидао своју умилну песму, већ би само с времена на време погледао своју другу једним оком, искренувши мало главу, при чем би му перје на гуши јаче заиграло од певања.