Nova iskra

Зиба Пикад! Мунта (Упорније) Заборавићеш силом! Зиба Кад би имала ваше срце, можебит' би и заборавила, а ма ја га иемам... Моје ништа не заборавља, ништа... Мунта А јеси ли ти п једног од момака, што су ти долазили, севдисала мимо друге? Зиба Не знам... Нисам... г 1ини ми се да нисам... Мунта 11иси ? Зиба Па... била сам млада, дите... И ни један ми није био мимо друге... Сви, сви су ми били драги, јер су били плахи, жестоки, силни... пуни крви и ватре... Мунта Да те макар који од љих уз'о била би сритна? Зиба Бих... Лако је бити сритна кад гориш на младу срцу, кад те младе руке стежу и обвијају, кад ти млада уста сисаЈу душу кроз пол>упце, кад млада снага надјача твоју, па пред п.ом клонеш, изнемогнеш... слатко изнемогнеш... и предаш се... пушћеш... ах... Мунта (Тужио) Е, видиш, а ја сам још несритнија од тебе. Зиба Ти несритнија ?.. Ти?.. Мунта Јесам... Јер твоје срце било је свачије, а ја сам своје само једном дала... Душа, било и све моје било је његово!.. Ја никога писам знала него њега, никог нисам слушала ни гледала осим њега... У очима његовим ја сам гледала читав свој свит, у липоти његовој сву своју срићу... Зиба (Врже) И ти си га оставила? Мунта Нисам га ја оставила, нити би га оставила икад, макар и просила с њиме!.. Ама он није био зенђил к'о Салих-ага и отац ме силом дао Салих-аги, баш к'о и тебе твој, а он... од дерта отиш'о у Турску... Зиба (Пријекорно) И ти си то заборавила?

Мунта (Жешће) Пиеам заборавила у овој кући ја силом заборављам, мучим се да заборавим, док... док не исцидим оког Салих-агу, док му све пе потрошим, док му се ие осветим к'о нико ником... Зиба А хоћеш ли моћи ? Мунта (Одлучно) Хоћу... Ја хоћу, а и ти, и Фатима, помоћете ми... Још ћемо се улагивати и ломити га, још... (из даљине се чује потмула, весела граја), Зиба (Прекида је) Ја не могу... Мрзак ми је, мрзак, па не могу ни помислит' о улагивању... Не могу се ја претварати!.. Кад ми се примакне, к'о да ми се смрг примиче, кад ми обвије руку око паса, чини ми се к'о да ме змија обавија, кад ми принесе уста, к'о да ми отров приноси... Ја... ја се гадим од њега... јер... јер је ружан, грдан, иаказан... изнемог'о је, остарио, ослабио... ух... Фатима А зар се ми не гадимо ? (граја, смвјех, ијесма с лоља, ириб.апжише се). Зиба Тргне се, живо скочи и погдеда кроз мушебаке. Виче испрекидано и узбуђено). Мунто, Фато, ево их... ево... Ево момака!... Гледајте како пролазе !.. Гледајте !.. Шта стојите?. Имате ли очи?... Ено, ено онај ми је долазио... ено... Хасан Кадић... погледајте само како је крпта,н, стасит, виђен — право мушко!... Мунта и Фатима (Трче другом ирозору и пропирују) Сви су они кршни, сви!.. Зиба (Као ван себе) Њих, њих, њих да ми је!.. Да панем прид њих, да им се око нога обвијем, да ме једном само, једном загрле, па да умрем... (ломи руке очајно) да се истопим под њиховим пољупцима к'о груда снига... Ох, њих да ми је!.. Њих!.. Запах њихове младости испунио је, ево, читаву собу, па ми памет одузима! (готово врисне) њих ми дајте! Мунта (Окреће јој се) Лакше... Чуће те... Зиба Нека... Нека ме чује свак!.. Не могу вазда шутити ни трпити стара и изнимогла код себе... Ја хоћу живота, ватре, севдаха без памети !•.. Тога МИ дајте !.. Тога!.. (као помамна тресе мушебацима) Дајте ми њих!.. Младости дајте!..