Nova iskra

208 —

Сасвим сс смркло. На Сапа1 Сггапс1е приредили су серенаду; с велике гондоле, искићене шареним Фељерићима, разлегала се музика, а силан тенор певао је арију из „Трубадура:« 8соп1;о со! вап^ие 11110 Т/ашог сће ровј јп 1;е! N011 Н зсогчјаг (И гае! Беопога, ас!с1Јо, асЈсНо !.. Унаоколо су се гурале гондоле са слушаоцима. У даљини код царинарнице ноказа се нова лампицама ишарана годндола; хор је певао песму п чуо се припев: „Ујуа Уепег1а! а Песма се је све више чула, гондола је брзо пројурила у дубину канала, звуцп песме помешали се с аријом тенора. С противне стране показа се трећа гондола... Са свих страна разлегали су се звуци, они су се мешали и покривали једни друге; овде је силном нотом завршио баритон, а у даљини као ехо звучао је женски сопран и изгледало је као да је то певао сам ваздух. И у томе ваздуху, који је дрхтао од звукова, величанствено и ћутљиво издизала се над каналом црква с1е11а 8а1и1е с њеним округлим кубетом и широким степеницама, које су до воде допирале. Било је скоро једанаест сати кад се Готовцев вратио. Прешав дугачки ходник, дође до врата своје собе и ухвати за кваку; врата се нису могла отворити, а прозорић више врата био је мрачан; свакако се Јелена Николајевна закључала изнутра; треба лупати, будити је... На крају ходника показа се стасита женска Фигура; она се полагано приближаваше идући по тепиху. Готовцев нехотице заустави поглед на њој, с уживањем је посматрајући, и нехотице се исправи, — и наједанпут у Фигури, коју је посматрао као страну, Готовцев познаде Јелену Николајевну. — Лела, откуд ти? — зачуђено је уиита. — Ти си однео собом кључ од собе, — лако се осмехну Јелена Николајевна. Готовцев се дохвати побочног џепа; — кључ му је био у џепу. — Дакле ти ниси ни била у соби; — узвикну он. — Па где си била за све то време? — Ишла сам по улицама... И ту у сали сам седела... Готовцев откључа собу и уђоше. — Што ниси узела од иослуге други кључ? — збуњено и осећајући кривицу упита он. — Тражила сам, па нема. Имају само један кључ, који се оставља на дасци... И ни једне празне собе није било. — Јаднице ти моја, јаднице/... И то јогп с главобољом. — Ништа не мари, глава ми је прошла. Само сам се уморила. Готовцева је мучио стид: ни једне речи ирекора њему! А, он, — како се је данас старао да јој својим понашањем да на знање да је сама крива за своју главобољу... Јелена Николајевна седе у наслоњачу. — У у, какви су сви ови мушкарци самци... брр! — с одвратношћу рече она. — Отишла сам

овде у салу и села, — сви се обазиру, загледају ме; један ме баш потсео н почео да говори, — а очи му тако сјајне, сјајне!... Устанем и изађем на у.шцу. Идем, — одједном близу тебе господин; сад сједне стране, сад с друге обиђе и све ближе, ближе... Као нрави јастреб прави кругове... Затим иочиње нешто да говори... — Гадови! — рече Готовцев, стиснувши зубе. — И сви су ио изгледу часна, Фина господа!... Два патера, — један млад, а други стар, дебео, обојица обријани... Готовцев је љубио прсте Јелене Николајевне. Он је замишљао какоје она —- сама и болесна лутала по тавним улицама, не знајући где да се склони, и он је стезао песнице од гњева према тим прљавим бестидницима. — Нека иду с Богом! — рече Јелена Николајевна. Устаде и приђе прозору. — Воља, оди овамо да видиш! Осветлења месецом пред очима се широко простирала даљина Адрије. На острвцу СантоЂорђе оштро су се црнели проФили високе, уске звонаре и малога црвеног кубета; близу њих светлиле су се две сијалице и огледале се у води, ближе к њима море се под месечевом светлошћу делило у сребрне змијице. Ваздух је био тавно—сив, прозрачан и све је у том ваздуху изгледало ваздушасто. — Какојелепо! Је ли ? — шапатом упита Јелена Николајевна, загрливши Готовцева. Он, ћутећи, одобри главом. Доле, на крају нејасно је шумела гомила света, негде је невао женски глас и чули се сребрни звуци двеју мандолина. На звонари у Санто-Ђорђе откуца једанаест, одмах затим јасно откуца негде десно, а мало после, глухо и полагано — позади, иза кућа. — А сећаш ли се у Тиролској у брдима? рече Јелена Николајевна. — Кад тамо удари звоно, звук у почетку зазвучи тако широко, слободно, — и одједном затрепери, зазвони, као да му је тесно у брдима и замире тако тужно, тужно... Готовцев је стајао, загрливши жену и с чућењем гледао у њено лепо, бледо лице, осветљено месецом. ПГга се то сад изненада десило? Зашто је нестало те преграде, која их је тако несносно одељнвала једно од другиг свих ових дана и који су се старали свим силама да разруше и нису могли ? Сад му је Јелена Николајевна била драга и блиска и могао је слободно да говори о свему и могао је слободно да је грли, а да не осећа ништа нејасно и тавно. Он узе у руке њену главу и пољуби је дуго и топло у слепо око. Јелена Николајевна му се загледа у очи, — Зар не, сад је лако ? — упита оца. — Шта лако? Она се зачуди. — Лако нам је да разговарамо, да се волимо. — И ја сам баш о томе мислио, — осмехну се Готовцев. Јелена Николајевна иритиште образ уз његов.