Nova iskra

— 194 —

и чича Пером, а час је опет пажљиво слушао певање овога. Свака је песма била нов нредмет за разговор. Тако се певало, разговарало, слушало, пило и опет јело, — као што је био обичај сваке године о Ускрсу. Мало по мало и домаћин је почео да говори већ нешто замореним гласом и да своје речи прати раздраженим покретима и ударањем о сто. Затим је његов говор постајао без везе, и он се губио у све новим и новим нредметима које је почињао да прича, ни један не довршујући. Чича Пера, који је већ сасвим био промукао, гледао га је тупо, блесаво се смејао и пратио његов говор неком врстом одобравања које се увек сводило на узвике: »Ама истина ? Гле! Тако је, дабоме!" Стева, најстарији син домаћинов, који се других пута смотрено чувао своје гадне страсти не да пије него да жудно лоче алкохол, сада, на благ дан, пустио је страст своју да се сама задовољи : и ено га већ где спава за столом. Иико није ни обраћао пажњу на њега. Свакоме је то изгледало сасвим природно и обично на један тако благ дан. Први се сумрак почео хватати кад је у кућу, ни од кога не запажен, ушао чича Перин синовац Марко и сео за сто, до снахе домаћинове, жене Стеванове. Свима се чинило као да је он већ одавна ту. Једино жена Стеванова, у овој општој лабавости духа и тела, одржала је се као ансолутни господар и једнога и другог, али увек готова да их обоје — и дух и тело — стави у службу својим похотним ћудима. Она је се са Марком и сувише разуздано шалила - и у разговору, и у погледу и подгуривањем ногама испод стола. За то време се млађи син домаћинов искрао од куће и похитао младој Јели чији је муж већ пола године у војсци. Он је јутрос могао само, у пролазу, да јој добаци: — Чекај ме. Довече ћу да ти дођем.... ....Само једна душа остала је иотпуно чиста, само једна душа није овако проводила благ дан, то је била душа домаћице. СТарица газда Јовина је одмах после ручка устала и отиШла у вајат, да тамо проведе на миру цело после подне. С времена на време она је се молила Богу за здравље и срећу своје деце. Уз то, она је се нејасно, врло нејасно, сећала да се некада, у кући још њеног оца, Ускрс проводио мало друкчије него сад у кући њенога мужа. * То је било у једној вароши у унутрашњости, око подне, првога дана Ускрса. Сва је варош, нод благом топлином априлског сунца, изгледала ведра и светла — као и душе њених становника на данашњи дан. Свака је породица изгледала свечаније и веселије, но обично. Само у кући Пере Јанковића, уиравника поштанског и телегриФског одељења, било је суморно и невесело.... У великој, намештеној соби седеле су на „миндерлуку" две његове ћерчице, једна од 10

и друга од 12 год. Старија је држала плетиво у рукама, а млађа превртала неку књигу са сликама. По кад-кад само, ако би која од њих другу ословила, оне су почињале безначајан разговор о стварима које су само њихово детињско доба могле занимати. Собу је испуњавао пријатан мирис од скоро справљених домаћих посластица, али он као да није много децу дражио. Сестре, седећи једна према другој, као да су предосећале нешто врло озбил>но, што оне још не могу довољно да разуму. Јер, ето како их од неког времена оцу никако не пуштају: мати им је жалосна и често плаче: а брат ћути, само ћути. Па чак и она котарица са шареним јајима, на столу, није им причињавала неку особиту радост и задовољство. Други пут су се јаја шарала зато, да оне, заједно с оцем, мајком и братом, лешпе проведу Ускрс; а сада, ето их леже на столу — и нико им се не радује; она су ту само с тога што је такав обичај. У својој соби за рад био је за то време њихов брат, најстарије деге Пере Јанковића. Њему је било око деветнајест година и имао је ситно, безизразно лице, — једно од оних лица са мртвим цртама, по којима је готово немогућно ма шта дознати о душевном стању, у ком се личност налази. Он је седео за својим столом, пред отвореном књигом, али није из ње ништа читао. Поглед му је туно блудео с књиге на остале предмете у соби, и ни на једном се није заустављао, него је продирао иза зидова његове собе и тамо се негде, неосетно, претварао у духовни поглед — плод његових размишљања у овом тренутку. Има већ пола године како се он све решава да отпочне један нов живот, живот који би текао по извесном плану, живот испуњен радом, живот који би га водио сигурној будућности. Јер, има већ година дана како он живи запуштено, од данас до сутра, без икакве истинзке и сталне радости. Мучило га је што тако подло траћи најлепше, неповратне, дане свога живота, и он се спремао да томе учини крај. Али, авај! он ос.ећаше да ће се, не за дуго, десити нешто што ће га силно пореметити у томе новом животу, што му неће дати ни за један тренутак да га настави. И он је са зебњом то „кешто" очекивао, но оно још оклеваше да дође. Три је месеца како му је отац пао у постељу, савладан болешћу која је у последњем своме стадијуму неизлечива. Тешко му је било кад је мислио о могућности скоре очеве смрти, која је, у осталом, била неизбежна, која је морала доћи. И он није могао да верује да ће се једног дана растати за навек с оцем: њему је то изгледало скоро немогућно. Па ипак смрт мора доћи. Она ће се јавити као катастроФа, која ће с једне стране поразити целу нородицу, а с друге — отворити јој видик и путеве новог живота. Јер, заиста, живи мртвац у кући кочи живот целе једне породице, спречава га, смета му. Па што онда смрт оклева ? Зар зато, да што дуже намучи и њега, и оца, и мајку, и сестре, — све њих У то избијање часовника од једном пробуди у њему заспали нагон за одржањем, и он,