Nova iskra

се осјећаше лак да би чисго полетјео и доказао се цијелом свијету у сили својој. — Ахмед ; бре, кахву пеци! викну на гаваза, затијем намигну на Османа, и овај поче ударати У шаргију. — Севдалипку неку — гракнуше неколико гласова, а он, не слушајући њих, запјева: »Катине ал ћемаие..." — Ракије овамо — дере се Суља. Послије се устурн иазад и поче пратити Османа. И за часак створило се право весеље. Ракија је чинила своје, те се и пјесма све јаче и гласније разлијегала, а покашто и револверски пуцањ. Густ, сив дим, нешто од тутуна, а нешто од пуцња, дизао се по загушљивом простору. Вријеме је брзо, неосјетно пролазило, а игуман се још није јављао са пешкешом. Већ се и вечер приближивала, али се ага ипак тјешио да ће ои доћи, да^ мора доћи. Зар он смије Суљу да превари, да му узме р'з; њему, од кога стријепи цијела околина! Толико се хвалио друговима, па сад један дервиш да га осрамоти! Кад би само то учинио, не би од њега остало ни парче меса. Та зна он врло добро: ко је Сул>а! Зна он да би Суља сравнио манастир са земљом. IV. Ноћ се бијаше већ у велико ухватила, готово се ништа не виђаше, кад се игуман са својим људима приближивао агину хану. Цијелим селом завладала нијема тишина, само што се из хана разношаху нескладни звуци неразумљивих пјесама пијаних Арнаута и по неки пуцањ. — Охо! Суља шенлучи! рече игуман, кад чу пуцањ. На главном улазу хана стајао је стражар у арнаутском одијелу са мартинком о рамену. Он је стајао као укопан и с времена на вријеме дизао главу и иосматрао далеко у тамну ноћ не би ли што видио. Услијед тога њему су се почеле предсказивати Фантастичне слике, које су одмах ишчезавале, чим би трепнуо очима. Било му је тешко. Ледва је чекао да му дође смјена. Мамило га оно весеље у хану, пјесма и шаргија. Он опет подиже главу, а поглед му се заустави у густом мраку. На једанпут му се учини као да чује нечије кораке, неки тајанствен звук. Ослушну још једном, затијем задрхти цијелим тијелом у узе пушку на гађање. Звук се випхе није поновио, али се њему учинило да он још плови, дрхти у тој густој тами, која, рекао би, да сама јеца и стење. И

њему опет изађоше неке нејасне слике, нека иамргођеиа брадата лица, снажне руке, које се пружају к њему, да га ухвате, удаве... Њега захвати чудновато осјећање и потајна страва. Цијелог га обли хладан зној. Није могао од себе сада да одстрани халуцинацију слуха, као што је могао прије то учинити са халуцинацијом вида. И таман хтједе да извади из џепа јаглук и утре зној са чела, а двије га снажне руке ухватише за мишице. Једна му брадата прилика гурну јаглук у уста, а друга јатаганом одруби главу. И обезглављено тијело стропошта се на земљу. Пут агине одаје сада је био слободан. — Само пажљиво и опрезно. Кад ја опалим, сви ћете то учинити — чуо се кроз таму тихи глас игуманов. Поигго распореди стражу, даде јој унутства; он се с осталима упути право у хап. Изненадни долазак игуманов у овоме вакту уплашио је Сул>у и другове. Чим се мало прибра од узбуђења ои дрекну на њега: — Ђе си ти, бре, досле, пасја вјеро? На мах умуче и пјесма и шаргија. Неки су се усил>ено држали, а неки су главама климали тамо амо. — Море, море, псето ли ни једно, зар се тако ага лаже ? — сикну Суља, пјенушећи и шкрииећи зубима. — Да је неко други, ја бих се с њиме, демег, друкчије рачуиао — рече тише и показа руком на револвер. Како су сви били пијани и очи им отежале од неспавања, то нијесу ни примјетили спрам слабе зубље, да је игуман наоружан, као и његови људи. — Што је дошла сва раја? — осијече се и показа руком. — Да ти илате арач, честити ага! — гракнуше неколицина. — А ти, проклети дервишу, јеси ли донио пегакеш? — најзад се присјети и упита строго и сијевајућим очима погледа игумана. — Јесам, ага. Донио сам ти пешкеш од цијеле раје! — рече, развлачећи усне и испали на њ свијех шест метака. То исто учинише и његови л>уди на остале Арнауте. — Тако раја даје пешкеш зликовцима рече још једном игуман, бацивши поглед на мртвога Суљу. И док су се Арнаути скупили око хана, игуман се са својим људима давио изгубио у густој ноћној тами.