Nova iskra

— 278 —

али да те никада више не видим, да те нигда вигне не заборавим. Па као што ће и тај безбрижни путник, у познијим даиима живота свог, крај чаше хладног напитка веселој браћи причати лепоте Тирола, и студеност алпијских глечера, тако ћу и ја чешће седети на оном брегу у вечерима позне јесени и мислити на тебе. А ако када свијем гнездо породичног мира, у дугим зимским вечерима, крај топле пећи, гладећи златпе витице дечице своје, причаћу им причу о лепој деви, која је имала очи боје огледала речног, а глас славујев што из бокора јоргована прижељкује. Рећи ћу им, да је имала срце мелем за ране, а уста путир у руци седог калуђера. А ако Ева, илашећи се за срце које њој припада, л>убоморно зажмири оком, шапнућу јој, да ниси била земаљска. Да сам те једне месечеве ноћи снио, и да сам грлећи тебе грлио паучинасту зраку месечеву. Уздрхтала срца отвараћу књигу живота и на листовима исписаним у младо пролећно доба додаваћу: — УЈо1а, ја сам те волео!... Витомир && Н и р в а н а Ни „рајско доба" детињства не даде ми се да га проживим срећно. Док се друга деца здраве душе весело играху проводећи безбрижно дане мира и неразбуђених страсти, растао сам вазда усамљен, као пустињски цвет, од увек незадовољан оквиром обичног живота који се око мене водио. Бежао сам у какав склоњен кутић и снивао свој живот... И родио сам се с разбуђеном страсти!... Мучила ме је жуд за нечим надземним, великим, недостижним — и све дубл>е тонух у снове... НајФантастпчније слике, које бујношћу, шаренилом, необичношћу и смелошћу бацаху у засенак оне из Шехеразадиних прича, стаде стварати у мојој души неки чудни уметник, који ми, чим га спазих, постаде божанство моје. Смела кичица мога сликара просипаше и слшзаше најлепше боје по бескрајном платну мојих маштавих жеља... Ја заживех у два света... Часци проведепи на јави, у друштву деце и л>уди, чињаху ми се изгубљени кад почињаше страсни живот снова — и мој се уметник грозничаво журио да их стоструко надокиади. Ма срећан не бејах. Мало ми беше свега — жуђах силно још да ми је свега... још више... јаче... силније свега! У мени је расла глад за животом. Идући цветним стазама по рају снова дођох једном на ивицу и угледах у даљини ван раја огромно, ледено чудовиште гвоздених руку, стаклених очију — а иза њега гомиле палих на колена који га обожаваху. Зваху га разум. У тренутку кад га спазих: мој се уметник стресе и.... јурну са њим у борбу на живот и

смрт.... Дуга и очајнабилаје борба... Оиустошила мп све у души... Њоме је отрована прва младост као детињство маштом... И дође дан кад чудовиште мирно и хладно триумФоваше победнички. Побеђен, мој уметник ишчезе једног дана. Горко сам жалио за њим у ропству разумову. Проливао крваве сузе и звао га, преклињао да ми се врати и даде ми моје снове... мој рај! Јер демонски победилац претио је да следи све у мени. Гвозденим канџама кидао је свилене конце на везу последњих снова а леденим дахом својим мрзнуо ми моје цвеће... силом ме водио у ледне крајеве, мрачне и монотоне — далеко од оних куд ме вођаше мој уметник. Авај! а он ми се никад не врати више! Побеђеног, клонулог под тиранством његовим, заузда ме страховитим ђемом: жеђу за сазнањем... Да је проклета та паклена жеђ... ненасита... неумитна... бездна... Ништа ми не беше доста. Хтедох да научим и разумем све... Детињаста илузија — човек и сазнање! Умртвљена срца; у костима слеђене сржи, док други уживаху рај пробуђене, устрептале младићске душе — гладан и блед рио сам прашљиве књиге тражећи у њима одгонетку животу... као црв рио сам... мрављим стрпљењем и пчелпном вредноћом... Ухиљадостручио бих време да ми се ум што више нагута књишке мудрости!.. А паклена жеђ растијаше... Моментано се стостручила... и као бујица ил' пожар прождирала све... тровала ми живот, црнела младост... Јадан ја! Једном чудовиште задрема и леже да отпочине: и владајући уморило се. Као без душе појурих напред и спазих бокор румених ружа на улазу у једну башту. Слична бејаше царству мојих минулих снова. Девојка једна беше се наднела над бокор и нежно мирисаше лепу ружу. Бајна је била као анђели из прошлих снова а чедна као пролећни дах... У часу као да спазих сен свога уметника... Чежњиво-тајанствена нова моћ јави се у замрлој души као да ускрснух... заволех.... Пов вулкан страоти захукта и јурну у борбу с чудовиштем као некад оно с маштом... »Доцкан си дошла 1( , кезило се оно грозно гасећи пожар. Авај! — зангго ме свег није згорео! Крвава бејаше борба сила... А девојка моја и не сазнаде за моје ваје... И сврши се борба, али су оба борца пала... једнако јаки сатрли су се узајамно у ватри силна трвења... А ја остах на згаришту... сам... у пустари... без цвећа, без живота... без љубави... На гробу свега што беше јако а тако супротно у ојађеној ми души. У нирвани! 0, како је грозна та нирвана! А у борби жуђах за њом — безумник! Страховит ли је жпвот мртве душе! Вера