Nova iskra

— 250 —

чином, села. Високе, мрачно-ћутљиве липе разилазиле су се иреда мном, — и међу јбиховим дебелим, црним стаблима, кроз отвор у плоту, у одблеску међу лишћем, ја сам видео нешто страшно и необично, од чега се моје срце напунило бесиокојним једом, и од језе ноге затресле. Ја сам видео небо, но не тамно, сиокојно небо ноћи, већ ружичасто, како никада не бива, ни дању ни ноћу. Мноштво липа стајало је озбиљно и ћутљиво, као људи који ненгго очекују, а небо је неприродно црвеиело а нреко њега, као црвени грчеви, јурили су злогласни одблесци земље, која је доле горела. Полако су исиливавали и одилазили у врх купастих стабала, и у том, што су они били тако ћутљпви, када је доле све шкргутало, тако спори, када је се доле све трзало — била је загонетка, п у страшној неприродности, као и у црвеном бојадисању неба. Баш као да су се ирисећале нечега, високе липе све на мах почеше брујатн врховима, и такође изненада умукоше, задуго стењући у суморном очекивању. Настала је тишина, као на дан пропасти. Далеко иза себе ја сам видео дом под стражом, пун преилашених људи, а около мене тискале су се липе као стражари; а преда мном ћутљиво лелујало се црвено- ружичасто небо, како не бива ни дању ни ноћу. И због тога, што га ја нисам видео целог, већ само у проблеску између дрвећа, учинило ми се још страшније и неиојмљивије. II. Била је ноћ и ја сам беспокојно дремао, када у моје ухо дође туп и испрекидан звук, као да је излазио испод патоса, дошао и застао у мозгу, као округли камен. За њим је се увукао други, тако исто кратак и тежак, и глави је било тешко и болно, баш као да је у густим капљицама падало на њу растопљено олово. Капље су бушиле и пробијале мозак; њих је бивало све више, и брзо чес/гом кишом испрекиданих, живих звукова оне су наиуниле моју главу. — Бам! Бам! Бам! —издалека избацивало је нептго високо, силно и брзо. Ја отворих очи, и одмах сам помислио, да то звони на узбуну и да гори оближње село Слободиште. Прозор је био затворен и у соби је било мрачно, но од силнога гласа као да је била изашла на улицу сва, са својим меблом, сликама и цвећем, и нису се осећали ни зидови ни таваница. Не сећам се како сам се обукао, и не знам, зашто сам ја отшпао сам, а не са људима. Или су они мене заборавили, или се ја нисам сетио да и они постоје. Звоњење на узбуну звало је непрестано и глухо, баш као да нису звуци падали из прозрачног ваздуха, већ као да их је избацивала неизмерна земља, и ја побегох. У ружичастом сијању неба утриуле су надамном звезде, и у врту је била чудновата светлост, каква не бива ни дању, ни у ведрим месечевим ноћима; а када сам дошао до плота, на мене је кроз отвор, куда долази светлост, погледало нешто јасно-црвеио, разбуктало, очајно-Фантас-

тично. Високе липе, баш као крвљу обливене, трепериле су лишћем и бојажљиво га затурале назад, но глас лишћа било је немогуће чути после кратких и силних удара заљуљаног звона. Сада су звуци били јасни и правилни и летели су безумном брзпном, као рој растопљеног камења. Они нису кружили у ваздуху, као гласи тихога, вечерњега звоњења, они нису пливали на валима свечаног благовешћа — они су летели право, као грозни гласници беде, који немају времена да се окрену назад, и очију раширених од ужаса. — Бам! Бам! Бам!... летели су они са неуздржљивом плаховитошћу, и силнији су терали слабије, а сви заједно упијали су се у земљу и украшавали небо. Исто тако, као и они, трчао сам ја преко великог разораног поља, које се нејасно светлуцало крвавим одблесцима као крљушт великог, црног звера. Над мојом главом, на страшној висини, лагано су пролетале усамл>ене јасне искре, а преда мном је био страшан сеоски пожар, у коме на једној костурници гпну домови, животиње -и људи. Тамо, за Фантастичном линијом црних дрвета час облих час шиљатих, као војничка стража, иодизао се заслеиљиви пламен, савијао охоло шију, као побеснели коњ, скакао, одбацивао од себе у тамно небо ватрене праменове и нагло се савијао доле за новом жртвом. У мојим ушима брујало је од брзога трчања, срце је куцало брзо и силно, и престижући његове ударе, право у главу и груди били су ме нередовни звуци звона. И билоје у њима тако много очајања, као да то није звонило бакарно звоно, већ у самртним квргама клатило се срце најнапаћеније земл>е. — Бам! Бам! Бам!... избацивало је из себе усијано згариште, и тешко је било поверовати, да те иросте и очајне крике издаје црквено звоно, тако мало и танко, тако спокојно и тихо, као девојчица у ружичастој одећи. Ја сам иадао, опирући се рукама о чапурје суве земље, и оно је се расипало под мојим рукама; ја сам се подизао, и поново трчао, а мени на сусрет јурио је огањ и страховити звуци звоњења. Већ је се чуо ирасак дрва, која су прегоревала, и разнолики људски крици са најстрашнијим тоновима очајања и страха. И када је се утишало змијско шиштање огња, разговетно је се издвајао отегнути стењући звук: то су запевале бабе и рикала стока у наничном страху. Рит је препречио ми пут. Широки обрастао рит, који се простирао десно и лево. Ја сам ушао у воду до колена, по том до прсију, но рит ме је запљускивао и ја се вратих на брег. Према мени, са свим близу, буктао је огањ и избацивао у небо облак златастих варница, које су личиле на ватрено лишће гигантских дрвета; у црном оквиру трске и рогоза, као огњено-сјајно огледало, била је уоквирена језерска вода — и звоно је звало, очајно у самртним мукама: — Иди! Иди!... III. Ја сам се претурао по брегу као онесвешћен а позади мене савијала се моја црна сенка, и