Nova iskra

— 342 —

бити В; до нринципа искљученог трећег, по кому А или јеоте или није В, и најзад, до вечитог принцина узрочности, који утврђује да све има свог узрока, који није никад мањи од последице. Прва два принципа основни су моменти у нагаој умној делатности, а начело каузалитета даје могућности да — узимајући чулно искуство као подлогу — постепеном спекулацијом правилно схватимо и такве појаве које су изван домашаја уске чулности. Зато став узрочности постаје темељом сваког знања. на пољу религије, и једна је од најбитнијих спона између разума и вере. Дошавши до принцина опће вредности, ми логичном спекулацијом можемо проширити свој видокруг, који је одвише скучен, ако се ограничава једино на чулно искуство, те своје знање проширујемо и на појаве што их наша чула непосредно не обухватају. За реалност и релативну поузданост тако стеченог знања јамчи околност да су му полазна тачка и основна садржина узете из чулног искуства, дакле из стварног живота, и да се даље оперисање оснива на оправданим законима логике. Наиме, наш разум обрађује утиске, што их у нама производи чулно опажање спољашњег света, те апстрахујући од њих све случајно и произвољно, ствара појмове. Доводећи у везу појмове, добијамо судове, који опет, у односу идентичности или противности, дају закључак. На тај начин ми полазимо од природног сазнања чулног света и логичним оперисањем стижемо до оправданнх, јер доказаних закључака о Феноменима, који су иначе изван домашаја ограничених нам чула. Има., дакле, позитивног познања, но да наше знање уопће, а сазнање надчулних Феномена посебито има својих лако уочљивих граница, то је наравна ствар, чији непосредни узрок с једне стране ваља тражити у несавременом строју наших чула, а у следственој Финалности људског умовања с друге стране. Свако објективно знање је скуп реалних података, и од њихове множине и поузданости зависи, разуме се, нространост и свестраност дотичног знања. Међутим, за човека појаве у спољашњем свету постоје, строго узевши, само у толико у колико су довољно истакнуте да би могле утицати на органе наших чула. Ето, зато у природи има мноштво Феномена, који су за наше знање неприступачии, јер њихов утисак на напта чула није толики да би у нама могао покренути један акт у процесу иознања. Звезде, које само ноћу видимо, ма да и дању светле, згодан су пример зато. Паскал је на један врло духовит начин указао на немогућност апсолутно савршеног знања, које би нешто са потпуном сигурношћу обухватило у свима појединостима. Поред тога, што човек није на чисто са суштином и крајњом сврхом ствари, јер је нага видљиви свет само минималан део целе васионе, — он као део не може пот-

пуно да схвати целину, а као компликованом бићу немогуће му је да разуме апсолутно једноставне појаве, јер нехотице преноси свој компликовани карактер на једноставне, несастављене Феномене. Из тога излази да човек, који није у стању да сазна суштину душе и есенцпју телесне материје, не може, разуме се, да схва ти ни то, како је једна душа спојена са једним телом, услед тога сам себи постаје првом и највећом загонетком. Тим чисго метаФизичким ( разлозима дадаје Паскал низ психолошко-етичких узрока, и долази до закључка да човечји разум мора признати да већ и на природном пољу има небројено много ствари, које прелазе моћ људског познања. Поједине науке, које рапидно напредују, дају нам сваким даном све то више моментано непобитних података о појавама у свету и доводе нас увек ближе интимнијем познавању Природе и њезиних закона, рушећи, при томе, систематски иовремено-релативне препреке нагаег умног хоризонта. Али све то одстрањује тек поједине, специФИчно-конкретне и, тако рећи, случајне границе л>удског сазнања, представља само главније етапе у природно-непрестаном развитку систематски обрађиваних наука и претвара оно што је још пре неколико деценије изгледало до апсурдности немогуће, у општу својину мислених људи. Апсолутним, дакле вечитим и бескрајним, јер прирођеним границама у том погледу, морао би да се подвргне и онај који би кадар био да схвати све могуће силе Пиродине у свима њиховим односима, погато ни он као Финални створ не би могао да продре до саме сугатине своје сопствене самосвести, до најдубљег дна свога рођеног Ја. Да таквих граница заиста има, то демонструју с једне стране вековна[историја и савремено стање бага најстаријих, дакле најинтензивније негованих наукб, а с друге стране уочљива чињеница да су тако блиска питања о сугатини материје, постанку органског света и првог кретања, есенцији дугае, и иочетку моралности и религијозног осећања за науку све до данас остала нерегаене загонетке. То, разуме се, не одузима ништа од Фактичне вредности целокупне науке, али је зато речит доказ за ону неизбежну Финалност њезиних претензија, која је нашла тако искреног израза у познатој речи Дибоа-Рајмона: Ј^погатиа е^ 1§погаШтиб. Крај је, дакле овај: могућност сазнања до природних граница несумњив је Факт, јер такво сазнање оснива се на непроменљивим принципима опште вредности, али оно, у исто време, подлежи границама, које, опет, имају свог неодстрањивог узрока у самом строју наших чула и у сталпој крајности људске природе. Све што иде преко тих граница, лежи већ изван домашаја научног испитивања и постаје есенцијалним садржајем религиозне вере.