Nova iskra

— 354 —

Пилс се бејаше врло јако спријатељио с њоме, и она је попустила овој усрдности у његовоме бићу, какву човек често налази у људи који не живе са собом у миру и због тога су упућени да с другима живе у миру. Већ је седми месец како је госпођа Одеро живела овде, како би се у потпуном миру опоравила од рђавих последица неке вратне болести која је загрозила и самом њеном гласу; лекар јој бејаше забранио певање за читаву годину дана, а да не би дошла у искушење, у опште сваку музику. Тек кад прође година он ће је пустити да покуша певати, па ако се покаже да није остало ни најмањег трага од умора, она је онда потпуно излечена. Нилс задоби неку врсту цивилизаторског утицаја на госпођу Одеро, која је била живе, ватрене природе с врло мало нианса. За њу је то била страховита пресуда кад је чула да треба да живи читаву годину дана на миру, далеко од сваког дивљења и обожавања, и спочетка је била сасвим очајна и са страхом је погледала у ову будућност након дванаест месеци, као да је то дубок, мрачан гроб, у који хоће живу да је положе. Али цео свет као да је био мишљења да је то нешто неизбежно, и тако је једнога јутра побегла у Риву. Разуме се да је могла живети на коме живљем и похођенијем месту, али она баш то није хтела. Стидела се и било јој је тако у души, као да има какву спољашњу, видл>иву, телесну болест, и чинило јој се као да види на л>удима како је жале због њене мане и како разговарају о томе. Стога је у овоме за њу новоме месту, где се настанила, избегавала свако друштво и живела већином у својим собама, чија су врата морала поднети много опаких ствари, кад је ово њено добровољно повлачење од света иостало и сувише несносно. Али сад, кад се цео свет бејаше разишао, она се опет појави и тако дође у додир с Нилсом Линеом, јер се од појединих људи није нимало плашила. Човек је није морао видети неколико пута па да му буде јасно колико се може због ње патити или не, јер је она то показивала довољно јасно. Што је Нилс Лине имао прилике видети, то га је само веома обадрило, и нису бог зна колико дана провели једно с другим у овој дивној хотелској башти, с њеним гранатама и миртама, њеним уцветаним олеандерима и њеним дивним изгледом, кад постадоше сасвим интимни једно с другим. Разуме се да није било ни говора о некој љубави, или бар она није била тако велика; била је то једна од оних неодређених, пријатних свеза, које могу постати међу људима и женама код којих је прохујала прва младост с њеном бујношћу и њеном чежњом за непознатом срећом. То је нека врста »бабјег лета«, кад се лепо једно с другим шета раме уз раме, и човек сама себе свезује у букет, пушта да га нечија друга рука милује, да му се нечије друге очи диве. Све лепе тајне, које имају, све красне, равно-

дупше ствари које су сачували, сви украси душини ваде се и иду од руке до руке: ту их испитују, намештају их спрам светлости, као што то чине вештаци, и за то се време пореде и дају објашњења. Разуме се да човек од такве празничне свезе има само мира, ако живот има на расположењу часова, али овде на лепом језеру имали су одиста довољно времена, обоје њих. Нилс је био први који је отпочео свезу набацивши на госпођу Одеро, речима и манирима, неку врло прикладну меланхолију. Одмах у самом почетку њој је више пута већ било долазило да здере сав тај украс са себе и да се покаже као варварка, што је одиста и била; али кад увиде да јој меланхолија добро стоји, она је узе на се као неку улогу те се није само ограничила на то да више не затвара врата с треском, већ је и у самој себи тражила да нађе таква расположења и осећаје који би могли приликовати новој ношњи, и, како је доцније увидела, било је за дивно чудо како је она до сад мало познавала саму себе. Та њен је живот био и сувише буран и променљив, те није ни ималавременадотледабуденачисто сасамомсобом а, осим тога, било је управо тек сад да се она приближила добу у коме жене, које су много живеле и много виделе света, отпочињу да чувају своје успомене, да погледају уназад на саме себе и да ирикупљају своју прошлост. Из овога увода развила се и веза брзо и одређено, и они не могоше више једно без друго. Били су само половина, кад су били сами. Једнога јутра, кад се Нилс возио по језеру, чу где госпођа Одеро пева у башти. Најпре помисли да се врати и да је прекори, али пре но што се још и промислио како ваља, био је тако далеко да није више ништа чуо; уз то га је и ветар подстицао да учини шетњу до Лимона, а у подне је могао бити опет натраг. Он отплови дакле. Госпођа Одеро је била необично рано сишла у башту. Свеж ваздух, што је ту био, округли таласи који су се, као стакло јасни и сјајни, дизали и спуштали под баштенским зидом, васколики сјај боја на све стране, плаво језеро, од сунца опаљени брегови, бела једрила, која су летела преко језера, црвено цвеће које се у виду лукова дизало над њеном главом — све то, па уз то још и један сан, који није могла заборавити, који се и сад непрестано још тискао у њено срце, све је то учинило да није могла бити мирна, морала је узети учешћа у свеколиком овом животу. И она запева. Глас јој је звонио све пуније и пуније, пун радости, она се наслађаваше његовом звучношћу, задрктала је са страсна осећања његове моћи; и она продужи певати, не могаше престати. На то је била гоњена напред и дивним сновима о будућим тријумФима. И она не осећаше никакав умор; могла је поћи на пут, сместа поћи, у исто време збацити са себе ништавило свих ових месеца, поново се јавити и нешто бити.