Nova iskra

107

ИЗГЛЕД СПАСОВЕ ЦРКВЕ У ЖИЧИ.

\с,\ \%

'-Ж -: - '

СПАСОВА ЦРКВА У ЖИЧИ

итавих седам векова има иза себе црква у Шичи. Свако од ових столећа, остављајући трагове на њој, исписивало је по зидовима повесниду њену. Руине њене су управо »мртвац који говори <( . Ваља само умети читати језик њин. Они слојеви живониса један исиод другога; оне преправке у сводовима и кубетима цркве; они зазиђивани и поново отварани прозори најречитији су сведоци њене прошлости, неми, ну ипак за то најпоузданији. Они треба да нам помогну расветлити нитање, да ли пред нама стоје они исти зидови, који су негда поздрављали првога архиепископа независне цр.кве српске; да ли се у живонису даје открити слика, на којима су се могли заустављати погледи Св. Саве? Да се јасно одвоји оно што је раније, од онога што је позннје, да се и једно и друго може успешнпје анализовати, те да се даде створити бар приближна слика о првобитноме изгледу цркве, неопходно је потребно знати хисторију саме цркве и савколикп ред црквене и манастирске службе у њој, какав је био у разним периодама времеиа. Ну ни за једно ни за друго ми у нашој литератури немамо списа, који би послужили као помоћна средства. Отуда је један критичар уметности у нас принуђен да оставља иоље свога рада, па да, и против воље, прелази у област повесничара и литургисте. Он је приморан, да за туђе грехе понесе тешки крст одговорности на својим плећима. Још недовољно утврђена критичност извора; многобројна спорна питања, у којима још није изречена одлучна и иоследња реч, стварају одмах у ночетку огромних тешкоћа једноме раднику

на хисторији наших манастира. Оскудица у изворима за онај велики период времена робовања под Турцима доприноси само у незнатној мери расветљењу многих тамних нптања. Ту су поједине белешке и записи скоро једина грађа за хисторију манастира. Ну ове белешке и ови заниси, по речима И. Руварца, само су камичци, разбацани и развејани на све стране. Из њих се никада неће моћи конструисати солидна зграда. И поред свих ових незгода ми смо се подухватили да у једноме хронолошкоме прегледу изнесемо све важније моменте из хисторије цркве у Жичи. Ово је безусловно потребно ради коначнога утврђења многих питања, што стоје у свези са архитектуром и живописом цркве у Жичи. Оснивање Жиче пада у једно доба, које није било много подесно за подизање монументалних грађевина. Кобне размирице у земљи, беснрекидна опасност од непријатеља спол>а обележавају владавину Стевана Првовенчанога. Сви напори световне и духовне власти морали су бити носвећени отклањању штетних утицаја на цркву и на државу и одржању политичке равнотеже у средини суседних земал^а. Требало је много напора, па да изравнају несугласице у земљи и да се обезбеди аукторитет ново сгвореноме краљевству и независној цркви српској. У једно тако доба подизање великнх црквених грађевина диктује највећим делом каква нотреба, а не са,мо жеља, да се у величанственој и монументалној грађевини обесмрти име каквога поглавара државног или црквеног. Подизање Жиче пада у доба после утишаиих размирица Стеванових са братом му Вуканом. Св. Сава, који беше у Србију донео мошти свога оца, на наваљивање Стеваново одустаде од намере, да