Nova iskra
— 108
се врати у Св. Гору, па се прими за старешину у Студениди. Као архимандрит у овоме месту подиже Сава многе цркве не само од камена, већ и од дрвета, како би се свугде у духовној области његовој прослављало име Божје. Онда ночеше Стеван и Сава зидати велику цркву Вазнесења Госиодњег у Шичи, тако звану архиепископију. Долазио би Сава овда онда са Стеваном, да контролишу зидање. Беше многе зидаре и веште каменоресце довео из грчке земље. Са њима би он ту заједно становао и упућнвао их како ће да украсе цркву. 1 Изгледа, да се Стеван Првовенчани 1217. године оженио Аном, унуком Хенрика Дандола, и да је после ове женидбе настала распра између Саве и Стевана, која је имала за последицу одлазак Савин у Св. Гору на стално иребивање. У одсуотву Савину извршило се 1217. године крупнсање Стеваново круном коју из Рима беше послао папа Хонорије III. Не може се иоуздано знати, где је ово крунисање извршено. Ако је тачна она белешка у Теодосија, да је Жича тек тто повратку Савину освећена и довршена, онда оно, по свој прилици, није могло бити у Шичи. Познато је, да је Шича била одређена за резиденцију новоме архиепископу српскоме. Ну Сава не затече цркву са свим довршену. Она беше велика, али јопт није била живописана. Св. Сава освети цркву- снабде је с.в. трапезом и светиммоштима; одржа у њој обноћне молитве; сврши у њој свету службу, па од евојих ученика изабра најдостојније, произведе ихза егшскопе и свакоме одреди његово мес/го раДа. 2 За тим се ревносно постара, да се црква украси. Беше са собом довео каменоресце и живописце из Цариграда' 5 , који тада беше у рукама Датина. Кад је ускоро црква била потпуно довршена, позва Сава Стевана, да са високодостојницима и властелом дође у Шичу. Овај величанствени скуп у Шичи беше на сам дан Вазнесења Господњег. Стеван обдари цркву обилним поклонима. Она је ттак била тако украшена, да је свако могао помислити, е има иред собом земаљско небо. 4 Проглас независне архиепискоиије један је тако крупан догађај, да је он, свакако, на неки начии морао бити прослављен у резиденцији првога архиепископа. Ова прослава у Шичи претпоставља присуство највеће државне власти. Како Доментијан и Теодосије пишу, да је крунисање Стеваново извршио Сава уШичи, то је вероватно, да се о овој ирослави извршио какав црквени акт, који је стајао у свези са крунисањем, по свој прилици, миропомазање. Лако је могућно, да
1 Код Теодосија (Даничић, Живот св. Саве 1 860. отрана. 97. — 98.) и Доментијана (ДаничпЛ Живот ов. Оимеуна и ов. Саве 1 805. сгр. 204.). 2 Даничип, Живот св. Саве 1 800. отр. 139. Упореди и Доментијанову забедешку. Даничић, Живот ов. Симеуна и св. Саве 1 805. етр. '233. 3 Дшичић, Живот ов. Саве 18 00. етр. 141. 4 Ц>\Лет отр. 14 4. н 141.
су за ову прилику спољашњи иартекс и кула на брзу руку саграђени. За једну архиенископску цркву простран нартекс био је, несумњиво, веома потребан. Спољашњн нартекс цркве у Шичи морао је у сваком случају бити дозидаи још за живота Савина. Према једној забелешци, црква је још за живота Савина имала кагихутена, а ова су, судећи по целокупној архитектури цркве у Шичи, могла бити само изнад пространога спољашњег нартекса. У овој се забелешцн каже, како је Сави, који је живео у великој мучаљивости и кротости, био дошао Арсеније, који ће доцније ностати његов наследник. Овај се Сави беше веома допао. Посматрајући га са свога катихумена, са кога се лепо могло сагледати све, шта се у цркви ради, он је видео, како Арсеније у цркви служи као што ваља, па га постави еклисиархом велике и саборне цркве, давши му потпуну власт над свима у томе манастиру и у божанственој цркви, »која се зове мати многих цркава«/ Трибина Св. Саве, са које је он могао пратити ток службе у цркви, била је, по свој прилици, у катихуменама спољашњега нартекса, која су се премацркви отварала иространим прозором изнад царских врата. Ту код тога прозорамогло је бити место, са кога је Св. Сава био у могућности видети све, што се у цркви за време богослужења ради. Као резиденција архиепископије Шнча је, несумњиво, остала беспрекидно предмет пажње највећих државних и црквених властИ. Забележено је (на пр. у Теодосија), да су у њој за краљеве помазани Стеванови носледници. Од нарочитога је значаја она забелешка (у Доментијана и у Теодосија), у којој се вели, да је Св. Сава иренео у Шичу мошти свога брата Стевана Првовенчанога, које су дотле ночивале у Студеници. Ово се, према Теодосију, десило одмах по повратку Савину са ттута по Истоку, док по Доментијаиу изгледа, да је било раније. Поуздано је Стеван био наменио Шичу за место свога вечнога пребивања. Спољашњи нартекс у Шичи могао је бити дозидан одмах после преноса Стеваиовнх моштију овде. Ми идругде видимо, како оне цркве српских манастира, које су под својим кровом криле могпти знаменитих личности, државних или црквених, имају и ттростране спољашње нартексе (Студеница, Раваница, Манасија, Ариље и др.). 5 Даничић, Живот краљева и архиеиисг.оиа српоких 1800. отр. 2 4 4. У катихуменама ведиких цркава Цариградоких имади оу вдадаоци једну ообу, чеото дворницу за примање и оратрријум Ту оу се нричепгћивали. У цркви Св. 1 'роба, као и у цркви Св. СоФије патријарси оу ту вршиди чаоове иди бдеља. НеоФит у овоме типику (око 1191. год.) опомиње изнад нартекса екевофишкион , овој ооиотвен ораториум и своју трибину. Еклисиарх, коме Св. Атанасије Атонски повери овој тестаменат, спавао је у катихуменама. Катихумена се изнад царских двери отварају према цркви једним пространим отвором, док изнад крова обеју побочних страна по један прозор њихов гледа наноље. У овој ФОрми катихумена ћемо наћи 1028. год. у једној цркви крстообразне оонове Казанџилар-џами у Содуну и при крају XI века у Дафни. О. МШе1, ВиПеМп Је оогтеаропЈапсе ћеНеш^ие 1 905. стр. 92.—94.